Prvi Hrvat koji je obišao svaku državu sveta poslednjih dana je meti osuda za uznemiravanje anakonde i mravojeda u Venecueli. Iako Svetski fond za zaštitu prirode otkazuje saradnju sa njim, Kristijan Iličić tvrdi da nema čega da se stidi
Nakon oružanog napada u Vašingtonu u kojem su teško ranjena dva pripadnika Nacionalne garde, predsednik SAD Donald Tramp taj čin je nazvao „zločinom protiv čovečnosti“ i poručio da će počinioci „platiti visoku cenu“
Od zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture se traži, pod pretnjom otkaza, da postupe protiv Ustava, profesije i morala, kako bi leks specijalis o Generalštabu zaživeo u praksi. Oni odbijaju. Šta je to što im se dešava i koje vrednosti Generalštaba štite
U školama gotovo svi akteri učestvuju u moralno problematičnom ponašanju, tj. postoji poprilična doza nepoštenja i “prečica”. Ovo se odnosi na upravu (43 odsto nastavnika saglasno je da se “u njihovoj školi nastavnici pretežno zapošljavaju preko veze”), učenike (38 odsto nastavnika od 5–8. razreda smatra da je korišćenje nedozvoljenih sredstava, kao što su prepisivanje, bubice i puškice, među njihovim učenicima bar donekle rašireno), nastavnike (35 odsto nastavnika kaže da se na nastavničkom veću u skoro svakom odeljenju popravi poneka zaključena ocena učeniku koji to nije zaslužio svojim rezultatima). Naši podaci pokazuju da javnost (čak nešto više od samih nastavnika) misli da “mnogo roditelja vrši pritisak na nastavnike da njihovoj deci poklone ocene” i da učenici ne poštuju dovoljno nastavnike
„Javna relativizacija nasilja prema ženama čini Milana Antonijevića neprihvatljivim kandidatom za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti“, ukazuju organizacije civilnog društva
Iako ceo region beleži zabrinjavajuće podatke o broju nasilnika prema ženama i femicida, Srbija prednjači u monstruoznim tendencijama prema pravnoj regulativi, jer godinama pokušava da uvede lakši oblik silovanja
Medijski radnici, udruženja i građani okupili su se ispred Skupštine Srbije u znak protesta zbog napada na ekipu N1. Transparenti, zvižduci i reakcije na prisustvo Informera obeležili su skup koji upozorava na sve učestalije napade na novinare
Više od polovine ispitanika u istraživanju u kome je učestvovalo skoro 470 nastavnika izjavilo je da najčešće bilo izloženo verbalnom nasilju, različitim vrstama poniženja i pretnjama inspekcijom. U tome prednjače direktori škola i roditelji učenika
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
Dvojicu autoritarnih pedagoga povezuje kršenje ustava i zakona, ignorisanje instutucija, vređanje i omalovažavanje političkih protivnika, vitriolska retorika, apsolutna netrpeljivost prema svakoj kritici, tolerancija na nuli, nespremnost na dijalog. Egzercir prisvojenog patriotizma koriste da sebe mesijanski predstavljaju kao spasitelje nacije, a kada su država i nacija”ugroženi”, onda je sve dozvoljeno
“Neophodno je da kampanje koje vode visoki državni zvaničnici protiv novinara i novinarki bez odlaganja prestanu. Njihovo sadašnje ponašanje ne samo da daje ‘zeleno svetlo’ institucijama da zažmure pred ugrožavanjem bezbednosti novinara, već predstavlja i otvorenu pretnju onima unutar tog sistema koji bi pokušali da ih zaštite”
To što je žandarm, iako ga niko nije ugrožavao, ošamario građanku u Novom Sadu je jasna poruka države - represija će ostati kao odgovor na svaki vid građanskog aktivizma ili građanske neposlušnosti, smatraju sagovornice „Vremena“
Mostarke i Mostarci su besni. Zbog novog femicida koji se dogodio pred očima javnosti izlaze na ulice. U borbu su se uključile nevladine organizacije, ali i influenseri
Posle rezolucije Evropskog parlamenta, izveštaja Evropske komisije i Reportera bez granica, ni Fridom haus nema mnogo lepše mišljenje o Srbiji. Za Vučića to je "glupost"
Četiri evropske Antifa grupe proglašene su u Sjedinjenim Državama globalnim teroristima, a uskoro će biti klasifikovane kao strane terorističke organizacije
Nakon što je učestvovala u protestima 18. avgusta, Marija je nasilno odvedena u Ćacilend, gde su je maskirani muškarci šutirali i šamarali. Policija nije reagovala, prenosi Kompas
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
“Ja sam sveštenik Dragan Radovanović, sa parohije u Peći pri hramu Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Dolazim sa severa KiM, sela Banje kod Zubinog potoka. Ovde živim sa suprugom i sa dvoje maloletne dece”, predstavlja se otac Dragan. Danas su on i njegova porodica jedini Srbi u Peći
Najnoviji napadi na Srbe i njihova kulturna okupljanja deo su šire kampanje repozicioniranja hrvatske desnice, u kojoj manjine postaju kolateralne žrtve političkog nadmetanja
Cilj kampanje „Dok nas smrt ne rastavi“ Autonomnog ženskog centra je da upozori da femicid nije iznenadna tragedija, već poslednji čin dugotrajnog nasilja koje je okolina mogla da prepozna
Prevod
Iako je naznačio da je „zmija puštena odmah nakon, a niko ni ljudi ni zmija, nije bio ozleđen prilikom snimanja ovog videa“, mnogi pratioci, koji su pisali i da su obožavaoci njegovog rada, jer je poznat po brojnim humanitarnim akcijama, pogotovo u ratnim ugroženim područjima, su mu zamerili da je navodno davio i vukao zmiju.
U drugom snimku se vidi kako Iličić sa grupom turista juri da snimi velikog mravojeda u žbunju, koji pokušava da se sakrije od njih.
Svetski fond za zaštitu prirode (WWF), koji pokriva i Balkan, obavestio je nakon toga javnost da prekida saradnju sa svojim Iličićem. Kao razlog su naveli njegovo „neprimereno uznemiravanja anakonde i mravojeda“ u video klipovima.
„Svaki oblik uznemiravanja ili zlostavljanja životinja suprotstavlja se našoj misiji i vrednostima koje zastupamo. Apelujemo na sve da poštuju životinjski svet i pridržavaju se smernica za njihovu zaštitu“, dodali su iz WWF-a.
Za ambasadora WWF je izabran 2024. godine.
„Kristijanovo bogato iskustvo putovanja svetom osvestilo ga je koliko je važno očuvati prirodne lepote i ravnotežu između čoveka i prirode. Njegovo zalaganje za očuvanje prirode odlično se uklapa u vrednosti koje WWF promoviše“, rečeno je tada iz ove organizacije za zaštitu prirode.
Je li učinio nešto loše
Poznati svetski putnik, međutim, nije ponudio izvinjenje već, kako navodi, stoji iza svakog trenutka koji je snimio.
„Ništa neću brisati, ništa neću skrivati i ništa neću ulepšavati. Video ostaje jer je autentičan, stvaran i prikazuje ono što postoji u Venecueli generacijama. Znam da nisam napravio ništa loše i znam da je sve bilo bezbedno“, kazao je Iličić.
On je napomenuo da to što je on uradio „nije nikakvo mučenje, stres ili nasilje nad životinjom“, već nešto što lokalci rade svaki dan kada treba da sklone anakondu s nekog mesta kako ne bi naudila drugim životinjama ili ljudima.
„Oni ih znaju podići bezbolno, znaju koliko dugo ih smeju držati, znaju kad ih treba vratiti, znaju gde ih ne smeju hvatati i znaju proceniti ponašanje zmije bolje nego iko. To je znanje koje se prenosi iz generacije u generaciju i deo je njihove tradicije, kulture i načina života“, rekao je on i dodao su ga upravo ti isti lokalci naučili kako se anakonda pravilno podiže i drži.
Iličić je dalje objasnio da su oni koji ga nipodaštavaju zbog navodno spornih postupaka licemerni, jer mnogi od njih jedu meso, koje dolaze iz industrije u kojoj životinje žive u neuporedivo gorim uslovima, ili koriste kozmetiku i druge proizvode testirane na životinjama.
Bloger je objavio da je WWF umeđuvremenu uklonio sve svoje objave o prekidu saradnje sa njim sa drušvenih mreža i portala, koje se zaista ne mogu videti.
„WWF je prošle godine, nakon potpisivanja našeg ugovora, ponosno delio moj stori iz Venecuele. Tada smo radili istu stvar kao i sada - uz lokalne vodiče pronašli anakondu koja se nalazila blizu farme, podigli je na stručan način i preselili dalje radi sigurnosti ljudi, dece i same životinje. Tada je ista radnja bila super i dovoljna da je podele uz emodži pande“, objašnjava on.
Karijera na putu
Kristijan Iličić je Zagrepčanin koji je uspeo ono što mnogi žele, a to je da napravi karijeru od putovanja. Već sa 16 godina je pokrenuo je sopstveni portal, koji je ubrzo postao jedan od najpopularnijih u Hrvatskoj, a zatim je postao direktor u velikoj regionalnoj izdavačkoj kući. Obrazovanje je stekao na polju informacionih tehnologija.
Ipak, godine 2017. odlučio je da napusti posao i u potpunosti se posveti putovanjima. Radio je kao vodič i influenser, otvorio sopstvenu agenciju za avanturistička putovanja, a 2024. godine je ostvario svoj cilj i obišao svaku državu sveta.
U ovom pohodu je čak uzeo i srpsko državljanstvo, jer je imao problem da dobije vizu za Turkmenistan, ali ni to nije uspelo. Na kraju mu je oko vize pomogao jedan obožavalac, ali nikada nije otkrio njegov identitet.
Iličić je poznat i po humanitarnim podvizima. Na ruci ima istetoviranu devojčicu iz Etiopije, a kada se nakon dosta godina ponovo vratio u ovu zemlju, pronašao ju je i odlučio da pokrene postupak kako bi postao njen staratelj. Od tada je izdržava i plaća joj školovanje.
Od dolaska talibana na vlast u Avganistanu je pokrenuo humanitarnu akciju i preselio celu jednu porodicu, samohranu majku sa više dece u Australiju, a više puta je organizovao akcije pomoći ljudima u Palestini i javno pozivao na prestanak nasilja prema njima.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
',
title: 'Ko je Kristijan Iličić koji je navodno „uznemiravao“ anakondu i mravojeda',
pubdate: '2025-11-27 13:38:41',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Dobrobit životinja,Turizam",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Ko je Kristijan Iličić koji je navodno „uznemiravao“ anakondu i mravojeda',
'pageContent': '„Ulovili smo anakondu od četiri metra u močvarama Venezuele. Malo blata, malo adrenalina — standardna jutarnja rutina u Venezueli.“
Ova rečenica rasplamsala je internet na Balkanu, nakon što ju je Kristijan Iličić postavio uz video na kojem iz mulja močvare golim rukama izvlači zmiju. Ovaj hrvatski avanturista, putnik i sada preduzetnik, sa više od pola miliona pratilaca na Instagramu, prvi je u istoriji svoje zemlje obišao sve države sveta.
Iako je naznačio da je „zmija puštena odmah nakon, a niko ni ljudi ni zmija, nije bio ozleđen prilikom snimanja ovog videa“, mnogi pratioci, koji su pisali i da su obožavaoci njegovog rada, jer je poznat po brojnim humanitarnim akcijama, pogotovo u ratnim ugroženim područjima, su mu zamerili da je navodno davio i vukao zmiju.
U drugom snimku se vidi kako Iličić sa grupom turista juri da snimi velikog mravojeda u žbunju, koji pokušava da se sakrije od njih.
Svetski fond za zaštitu prirode (WWF), koji pokriva i Balkan, obavestio je nakon toga javnost da prekida saradnju sa svojim Iličićem. Kao razlog su naveli njegovo „neprimereno uznemiravanja anakonde i mravojeda“ u video klipovima.
„Svaki oblik uznemiravanja ili zlostavljanja životinja suprotstavlja se našoj misiji i vrednostima koje zastupamo. Apelujemo na sve da poštuju životinjski svet i pridržavaju se smernica za njihovu zaštitu“, dodali su iz WWF-a.
Za ambasadora WWF je izabran 2024. godine.
„Kristijanovo bogato iskustvo putovanja svetom osvestilo ga je koliko je važno očuvati prirodne lepote i ravnotežu između čoveka i prirode. Njegovo zalaganje za očuvanje prirode odlično se uklapa u vrednosti koje WWF promoviše“, rečeno je tada iz ove organizacije za zaštitu prirode.
Je li učinio nešto loše
Poznati svetski putnik, međutim, nije ponudio izvinjenje već, kako navodi, stoji iza svakog trenutka koji je snimio.
„Ništa neću brisati, ništa neću skrivati i ništa neću ulepšavati. Video ostaje jer je autentičan, stvaran i prikazuje ono što postoji u Venecueli generacijama. Znam da nisam napravio ništa loše i znam da je sve bilo bezbedno“, kazao je Iličić.
On je napomenuo da to što je on uradio „nije nikakvo mučenje, stres ili nasilje nad životinjom“, već nešto što lokalci rade svaki dan kada treba da sklone anakondu s nekog mesta kako ne bi naudila drugim životinjama ili ljudima.
„Oni ih znaju podići bezbolno, znaju koliko dugo ih smeju držati, znaju kad ih treba vratiti, znaju gde ih ne smeju hvatati i znaju proceniti ponašanje zmije bolje nego iko. To je znanje koje se prenosi iz generacije u generaciju i deo je njihove tradicije, kulture i načina života“, rekao je on i dodao su ga upravo ti isti lokalci naučili kako se anakonda pravilno podiže i drži.
Iličić je dalje objasnio da su oni koji ga nipodaštavaju zbog navodno spornih postupaka licemerni, jer mnogi od njih jedu meso, koje dolaze iz industrije u kojoj životinje žive u neuporedivo gorim uslovima, ili koriste kozmetiku i druge proizvode testirane na životinjama.
Bloger je objavio da je WWF umeđuvremenu uklonio sve svoje objave o prekidu saradnje sa njim sa drušvenih mreža i portala, koje se zaista ne mogu videti.
„WWF je prošle godine, nakon potpisivanja našeg ugovora, ponosno delio moj stori iz Venecuele. Tada smo radili istu stvar kao i sada - uz lokalne vodiče pronašli anakondu koja se nalazila blizu farme, podigli je na stručan način i preselili dalje radi sigurnosti ljudi, dece i same životinje. Tada je ista radnja bila super i dovoljna da je podele uz emodži pande“, objašnjava on.
Karijera na putu
Kristijan Iličić je Zagrepčanin koji je uspeo ono što mnogi žele, a to je da napravi karijeru od putovanja. Već sa 16 godina je pokrenuo je sopstveni portal, koji je ubrzo postao jedan od najpopularnijih u Hrvatskoj, a zatim je postao direktor u velikoj regionalnoj izdavačkoj kući. Obrazovanje je stekao na polju informacionih tehnologija.
Ipak, godine 2017. odlučio je da napusti posao i u potpunosti se posveti putovanjima. Radio je kao vodič i influenser, otvorio sopstvenu agenciju za avanturistička putovanja, a 2024. godine je ostvario svoj cilj i obišao svaku državu sveta.
U ovom pohodu je čak uzeo i srpsko državljanstvo, jer je imao problem da dobije vizu za Turkmenistan, ali ni to nije uspelo. Na kraju mu je oko vize pomogao jedan obožavalac, ali nikada nije otkrio njegov identitet.
Iličić je poznat i po humanitarnim podvizima. Na ruci ima istetoviranu devojčicu iz Etiopije, a kada se nakon dosta godina ponovo vratio u ovu zemlju, pronašao ju je i odlučio da pokrene postupak kako bi postao njen staratelj. Od tada je izdržava i plaća joj školovanje.
Od dolaska talibana na vlast u Avganistanu je pokrenuo humanitarnu akciju i preselio celu jednu porodicu, samohranu majku sa više dece u Australiju, a više puta je organizovao akcije pomoći ljudima u Palestini i javno pozivao na prestanak nasilja prema njima.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
',
'pageDate': '2025-11-27 13:38:41',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
