Opozicione stranke imaju ustavno pravo da izađu na izbore, kaže Savo Manojlović za „Vreme“, ali podršku studentima koju je dao pokret Kreni-Promeni smatra boljom strategijom
Kada pričamo o formalnim vezama opozicije, tu se govori o dogovorima lidera, pozicioniranju u javnosti, raspravi u medijima. Suština promene je u masovnom uključivanju građana. Ako je ovo cilj povezivanja, onda je to nešto što je suštinski važno kako bi se zajedno pokrilo 16.000 kontrolora na izborima i obavila uspešna terenska kampanja. Kada imate stranku-kartel koja je okupirala sistem i protiv koje se borite, jedini način da pobedite jeste stvaranje masovnog fronta i pokreta. Prosto medijsko povezivanje i pozicioniranje opozicionih lidera i javni sastanci nisu ključ za takvu promenu
Ako, recimo, odlučim da napišem glupu, malu, hermetičnu pesmu koju niko ne razume, ona je nužna i morala je da bude napisana. Ta pesma neće ubiti nikoga. Ona je suprotnost onome što se događa u svetu. Ali umetnici su, kao pripadnici ljudskih društava, odgovorni kao i svi drugi. Svako mora da ima odnos kako prema konkretnoj političkoj situaciji, tako i prema temeljnoj političkoj situaciji, ali taj odnos ne sme da bude zatvor za umetnika
Istorija srpskog višestranačkog sistema daje vrlo jasne smernice kako se igrač na političkoj sceni mora postaviti da bi bio delotvoran: bio levičar ili liberal, on ne sme da zanemari desne sentimente, koji su 36 godina ako ne dominantni, a ono makar jednako živi kao i oni drugi
Talas dobronamernih posmatrača i kontrolora izbora nije nastao niotkuda, već se uzdigao posle potresa koji je izazvala studentska pobuna. Kako su studenti podsetili na to šta znači aktivnost, šta znači biti građanin i boriti se za sebe ali i za druge u javnom prostoru
Organizam se više ne posmatra na uobičajen način, već kao društvo ćelija koje su tokom duge organske evolucije uspostavile stabilnu saradnju. Dakle, posmatran u evolucionoj perspektivi, rak se pojavljuje kao suparnik kojeg možda ne možemo da eliminišemo, budući da je on ostatak prirodne istorije u kojoj smo nastali. Zato je verovatno bolje da ga prihvatimo kao legitimnog dvojnika sa kojim valja živeti. Nastojanja u savremenoj medicini da se ova bolest drži pod kontrolom kao i neke druge hronične bolesti upravo idu u tom pravcu
Srđan Valjarević, Narator je konačno progovorio i Roman o agoniji i vedrini; Laguna, 2024. i 2025.
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
“U postavci pronalazimo ono što nudi i sam Beket: smrt i mahnitost, odsustvo i gorki humor, i zlo i nepoznavanje zakona, kao i apsurd iskustva koji izražava nemogućnost i ništavilo”
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Proboj na Balinovcu, pod komadom Koče Popovića, bio je potez očajnika – “ili mi ili oni”. Antonije Isaković kaže kako je tog trenutka jurišala cijela proleterska: od kuhara i konjušara, do bolničarki i regularnih boraca. Znali su da imaju samo jedan pokušaj. I uhvatili su dijelove 369. divizije na “lijevoj nozi”, u trenutku kada se Nijemci još nisu rasporedili. Ovaj potez očajnika koji nemaju što više izgubiti – otvorio je prolaz svim ostalim očajnicima koji su nadolazili preko Zelengore
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
“Gara je postala Prometej u borbi sa silama i ona je to prepoznala kad je rekla da je srećna što njena priča priziva priče mnogih žena kroz vjekove. Meni je posebno bilo značajno to što iz kulture junaka i ratnika iz koje dolazim donosimo priču o ženama, koje istorija po pravilu zaboravlja”
U jeziku su naše pojedinačne svijesti, u jeziku je sve moje (i tvoje!) ja. Nas samih izvan jezika nema, ili nas ima na onoj razini na kojoj ima virusa i bakterija. Nisam, nažalost, religiozan, ili to nisam do one mjere koja bi mi pružila utjehu, ali bih, recimo, mogao povjerovati da je jezik Bog. Dakle, ne da je jezik od Boga, nego da je baš Bog
“Bez povratka kredibiliteta i poverenja građana, nijedna stranka nema šansu na izborima”, kaže za “Vreme” istoričar Dragan Popović. Po ekonomisti Savi Tatiću, “treba staviti sve na jedinog konja koji je sposoban da pobedi u trci. A taj konj je, jasno, studentski”
Jezik Teofila Pančića najviše je nalik lavini: kreće se ogromnom brzinom i krši sve pred sobom. Zatrpa li te – gotov si. Doduše, obrušiće se na tebe samo ako si zaslužio. Nije uočeno da je lavina poklopila bilo koga ko tu lavinu nije prizvao glupošću, bezobzirnošću, gmizavošću ili izborom da zaudara na fašizam
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Odjednom smo Marka Karnija, onako mirnog, dok izgovara čiste i dovršene rečenice kao da ih čita (a nije ih čitao) i pogledom prelazi po prisutnima (kao da je sve prisutne gledao u oči), mogli da zamislimo pred atinskim Areopagom, na atinskom trgu, ili u rimskom Senatu
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Nije Đinđić sam mogao da transformiše Srbiju. Rečenica koja kaže “s njim bi bilo drugačije, a sada je sve gotovo” jednostavno je defetistička. Ako toliko poštujete Zoranovo delo, uradite ono što bi on uradio – borite se sada, verujte u sebe i nemojte da posrnete i odustanete
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Glavnina opozicije pak sada veća o izlasku na izbore i broju kolona. O tome Manojlović kaže:
„Stav Kreni-Promeni je da ne komentariše odnose unutar opozicije. Pravo je svakog da iskoristi ustavnu mogućnost da se kandiduje ili ne kandiduje, a pravo svakog građanina je da odluči za koga će glasati.“
Na insistiranje novinara da odgovori da li je bolja solucija jedna lista svih protivnika vlasti ili više lista, Manojlović kaže:
„Iako smo na poslednjim lokalnim izborima i u Beogradu i Novom Sadu zabeležili najbolje pojedinačne opozicione rezultate u poslednjih skoro dve decenije, podrškom studentskom pokretu kao jednoj listi jasno je koju strategiju smatramo boljim.“
[caption id="attachment_4990577" align="aligncenter" width="2560"]
Govoreći o aktuelnoj političkoj krizi i šansi studentske liste, Manojlović kaže:
„Nije logično tražiti nekakve fine razlike između proevropske politike, pronacionalne ili socijalno senzitivne, kada je ova vlast poništila i evropske i nacionalne i socijalne vrednosti, koje su utemeljene kao ustavni konsenzus i oko kojih nema spora.“
Utoliko, podseća, za smenu vlasti je potrebno da svi koji su protiv nje, a prešli su cenzus, imaju većinu u broju mandata. „Drugi uslov je da nakon izbora lične ambicije ne skrivaju iza navodnih ideoloških razlika i time Vučiću pružaju pojas za spasavanje.“
Ceo intervju sa Savom Manojlovićem čitajte u prvomajskom dvobroju „Vremena“ ili se odmah pretplatite na štampano ili digitalno izdanje.
Pokret Kreni-Promeni je zdušno podržao studentsku listu i u tome, među opozicionim faktorima, ostao u manjini. To su učinili samo još Demokratska stranka i Dveri.
„Podršku smo dali iz vrednosnih razloga“, kaže za „Vreme“ Savo Manojlović, prvi čovek Kreni-Promeni. „Osnova studentske borbe je borba protiv korupcije i vladavina prava. Takođe, jednoglasno su podržali i stali u front borbe protiv Rio Tinta. Podržavamo njihove metode borbe.“
Razgovor sa Manojlovićem je naslovna tema prazničnog dvobroja „Vremena“ koji je na kioscima od ovog četvrtka (30. april), na više strana po istoj ceni.
Glavnina opozicije pak sada veća o izlasku na izbore i broju kolona. O tome Manojlović kaže:
„Stav Kreni-Promeni je da ne komentariše odnose unutar opozicije. Pravo je svakog da iskoristi ustavnu mogućnost da se kandiduje ili ne kandiduje, a pravo svakog građanina je da odluči za koga će glasati.“
Na insistiranje novinara da odgovori da li je bolja solucija jedna lista svih protivnika vlasti ili više lista, Manojlović kaže:
„Iako smo na poslednjim lokalnim izborima i u Beogradu i Novom Sadu zabeležili najbolje pojedinačne opozicione rezultate u poslednjih skoro dve decenije, podrškom studentskom pokretu kao jednoj listi jasno je koju strategiju smatramo boljim.“
[caption id="attachment_4990577" align="aligncenter" width="2560"]Govoreći o aktuelnoj političkoj krizi i šansi studentske liste, Manojlović kaže:
„Nije logično tražiti nekakve fine razlike između proevropske politike, pronacionalne ili socijalno senzitivne, kada je ova vlast poništila i evropske i nacionalne i socijalne vrednosti, koje su utemeljene kao ustavni konsenzus i oko kojih nema spora.“
Utoliko, podseća, za smenu vlasti je potrebno da svi koji su protiv nje, a prešli su cenzus, imaju većinu u broju mandata. „Drugi uslov je da nakon izbora lične ambicije ne skrivaju iza navodnih ideoloških razlika i time Vučiću pružaju pojas za spasavanje.“
Ceo intervju sa Savom Manojlovićem čitajte u prvomajskom dvobroju „Vremena“ ili se odmah pretplatite na štampano ili digitalno izdanje.
