Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Zašto je Vučić makijavelista, a Makijaveli nije? Na koji način je Makijaveli sišao u srce tame? Zbog čega je korupcija rak društva, a Vučić glavni onkolog koji prilježno radi na nesmetanom širenju ćelija raka. Odnosno – da li se Srbija, po Makijavelijevim analizama, ikada može oporaviti od Vučića? Zbog čega je dobar sukob lekovit po društvo, te zbog čega javno baljezganje jednog čoveka vodi u propast
Vensan Delekroa, Potonuće; s francuskog prevela Olja Petronić; Štrik, Bograd, 2025.
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Zašto već više od deset dana građani Albanije u ogromnom broju svakodnevno izlaze na ulicu? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Razorena je zajednica koja počiva na zakonima i bačena grabljivcima. Zbog toga ljudi pokušavaju da pronađu minimum zajedničke supstancije, najmanji zajednički sadržalac koji bi ih uverio da nisu sami. Otud redovi pred čudotvornom tkaninom
Ako ima nekih pojedinaca koje će Crkva oplakati, to su samo oni čije stradanje je simbol svenarodnog srpskog stradanja od spoljašnjih neprijatelja. Stradanje pojedinaca od ruke vlasti, pa tako i stradanje devojke koju su pretukli policajci, nije podstaklo Crkvu da stane na njenu stranu. Ostaje utisak, bar kod mene, da je u ovom slučaju milostivo srce Crkve bilo na strani policajca, jer on se jadan bori protiv velike pošasti koja je – kako ponavljaju patrijarh i drugi episkopi SPC – u Srbiju stigla sa neprijateljskog Zapada, on se bori protiv “obojene revolucije”
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Građanski sukob pretpostavlja dve relativno jednake skupine građana koje u istoj zajednici žive u nepomirljivim razlikama. Građanski rat bi utoliko bio krajnji izraz uzajamne netrpeljivosti. Američki građanski rat, na primer, Španski građanski rat, ili jugoslovenski ratovi s početka devedesetih godina. Ta vrsta nepomirljivih razlika se, međutim, u Srbiji ne uočava – imamo režim bez ideja s jedne strane i građane s druge
Puštam da me vibracije momenta i instrument ponesu i odvedu negde. Imam i sigurnosne baze u koje mogu da se vratim, u slučaju da previše posumnjam u ono kuda sam krenuo. To može da bude lista kompozicija, ako se radi o konceptu, međutim, vrlo često je ne poštujem. I kada se odvažim da potpuno odem negde gde ne treba, tad sam u stvari najsrećniji i najzadovoljniji sobom
Dok su ljudi oko mene težili sreći, meni je uvijek pojam slobode bio puno bitniji, važniji od sreće. Nije mi bilo teško podnijeti bol, ako je to bilo u ime slobode. Rađe bih bio bolno slobodan, nego bezbolno sretan. Moj angažman je dakle onaj za slobodu, što god to značilo
Čini mi se da se u problematičnim istorijskim periodima kultura oduvek, generalno, tretirala kao nužno zlo, ili eventualno propagandni alat. Ako akteri sa institucionalne scene učestvuju na nezavisnoj, to polako dovodi do određene vrste monopolizacije tržišta. Zapravo, to je stvarna monopolizacija, jer imamo iste ljude svugde
Opozicione stranke imaju ustavno pravo da izađu na izbore, kaže Savo Manojlović za „Vreme“, ali podršku studentima koju je dao pokret Kreni-Promeni smatra boljom strategijom
Kada pričamo o formalnim vezama opozicije, tu se govori o dogovorima lidera, pozicioniranju u javnosti, raspravi u medijima. Suština promene je u masovnom uključivanju građana. Ako je ovo cilj povezivanja, onda je to nešto što je suštinski važno kako bi se zajedno pokrilo 16.000 kontrolora na izborima i obavila uspešna terenska kampanja. Kada imate stranku-kartel koja je okupirala sistem i protiv koje se borite, jedini način da pobedite jeste stvaranje masovnog fronta i pokreta. Prosto medijsko povezivanje i pozicioniranje opozicionih lidera i javni sastanci nisu ključ za takvu promenu
Ako, recimo, odlučim da napišem glupu, malu, hermetičnu pesmu koju niko ne razume, ona je nužna i morala je da bude napisana. Ta pesma neće ubiti nikoga. Ona je suprotnost onome što se događa u svetu. Ali umetnici su, kao pripadnici ljudskih društava, odgovorni kao i svi drugi. Svako mora da ima odnos kako prema konkretnoj političkoj situaciji, tako i prema temeljnoj političkoj situaciji, ali taj odnos ne sme da bude zatvor za umetnika
Istorija srpskog višestranačkog sistema daje vrlo jasne smernice kako se igrač na političkoj sceni mora postaviti da bi bio delotvoran: bio levičar ili liberal, on ne sme da zanemari desne sentimente, koji su 36 godina ako ne dominantni, a ono makar jednako živi kao i oni drugi
Talas dobronamernih posmatrača i kontrolora izbora nije nastao niotkuda, već se uzdigao posle potresa koji je izazvala studentska pobuna. Kako su studenti podsetili na to šta znači aktivnost, šta znači biti građanin i boriti se za sebe ali i za druge u javnom prostoru
Organizam se više ne posmatra na uobičajen način, već kao društvo ćelija koje su tokom duge organske evolucije uspostavile stabilnu saradnju. Dakle, posmatran u evolucionoj perspektivi, rak se pojavljuje kao suparnik kojeg možda ne možemo da eliminišemo, budući da je on ostatak prirodne istorije u kojoj smo nastali. Zato je verovatno bolje da ga prihvatimo kao legitimnog dvojnika sa kojim valja živeti. Nastojanja u savremenoj medicini da se ova bolest drži pod kontrolom kao i neke druge hronične bolesti upravo idu u tom pravcu
Srđan Valjarević, Narator je konačno progovorio i Roman o agoniji i vedrini; Laguna, 2024. i 2025.
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
“U postavci pronalazimo ono što nudi i sam Beket: smrt i mahnitost, odsustvo i gorki humor, i zlo i nepoznavanje zakona, kao i apsurd iskustva koji izražava nemogućnost i ništavilo”
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Proboj na Balinovcu, pod komadom Koče Popovića, bio je potez očajnika – “ili mi ili oni”. Antonije Isaković kaže kako je tog trenutka jurišala cijela proleterska: od kuhara i konjušara, do bolničarki i regularnih boraca. Znali su da imaju samo jedan pokušaj. I uhvatili su dijelove 369. divizije na “lijevoj nozi”, u trenutku kada se Nijemci još nisu rasporedili. Ovaj potez očajnika koji nemaju što više izgubiti – otvorio je prolaz svim ostalim očajnicima koji su nadolazili preko Zelengore
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Prvo i osnovno iskustvo s Vučićem Aleksandrom je da mu se ne može verovati ni kada kaže da se preziva i zove Vučić Aleksandar. Čovek, naprosto, kompulsivno laže. Utoliko ni njegovo šibicarenje s datumom raspisivanja izbora ne znači ništa dok se izbori ne raspišu.
Postoji, međutim, logika na koju se oslanjaju Aleksandar Ivković u intervjuu za i Nemanja Rujević u tekstu "Zašto Vučić hoće parlamentarne pre predsedničkih izbora": koga god kandidata Vučić da izvede na predsedničke izbore taj ima male šanse protiv kandidata studentskog pokreta. Vučić se, s dobrim razlozima, boji posledica koju bi pobeda opozicionog kandidata imala na parlamentarne izbore: zamah koji bi ta pobeda donela jednostavno bi ga zbrisao sa scene.
S druge strane računa na isti zamah, samo iz drugog smera: ukoliko bi kvalitetno pokrao parlamentarne izbore njegov bi predsednički kandidat, prEvrće po glavi Vučić, dobio nekakvu šansu. Najzad, kako primećuje Nemanja Rujević, on računa i na eventualnu demoralisanost opozicionih birača u slučaju uspešne krađe parlamentarnih izbora.
Ostavimo šibicarenje po strani, uz opasku da se još samo parlamentarna opozicija vidi kao moguća Vučićeva slamka spasa. Prizovu li se, međutim, opozicione stranke pameti i stanu u jednu kolonu, pa u toj koloni podrže studente - što se može nazvati dobro odabranim nacionalnim interesom - Vučićeve šanse drastično padaju. (Ovde nije reč o pukom sabiranju procenata, nego o psihološkom dejstvu: jedna lista je bolja od dve.)
Zadržaćemo se na mogućnosti da Vučić dobije parlament, a opoziciona javnost predsednika.
U formalnom smislu i u raspodeli moći sasvim je jasno da je moć na strani parlamentarne većine, te da predsednik Republike obavlja, po Ustavu i zakonima, uglavnom proceduralne poslove. Utoliko s mesta predsednika Vučić vlada nezakonito (nelegalno) i bez opravdanja (nelegitimno). On svakodnevno krši Ustav i zakone Republike Srbije.
No, ako bi se na mestu predsednika ukazao častan, hrabar i vešt čovek, stvar ne bi uopšte bila prosta. Takav predsednik Republike bio bi više od kosti u grlu skupine ljudi koja je uzurpirala vlast.
Jasno je, naravno, da Vučić parlamentarne izbore - ili bilo koje druge - može da dobije kao i do sada, samo krađom i ta krađa je u toku: medijska zatvorenost ogromno je ukradeno parče; nezakonito korišćenje para građana Srbije u partijske i privatne svrhe - takođe; pokretanje policije u partijske svrhe - o tome ne treba ni pričati; falsifikovane izborne liste, dovoženje stranih državljana, angažovanje batinaša, bugarski vozovi, džakovi puni falsifikovanih listića i ostala šićarenja - sve to je pljačka volje građana. Vučić, dakle, vlada nelegalno i nelegitimno.
Naredne bi izbore mogao da dobije samo po cenu još veće pljačke, ali ako mu je pljačka volje građana do sada prolazila zbog apatije, ovoga puta to neće biti slučaj ni na dan izbora, ni posle njih: na apatiju, jednostavno, nemamo pravo (osim belih listića, oni su avangarda apatije).
Utoliko bi uspela krađa parlamentarnih izbora morala da pokrene volju za izborom predsedničkog kandidata. A častan, hrabar i vešt čovek na mestu predsednika, uza sav ljudožderski apetit Vučićevih propagandnih glasila, mogao bi za ovu zemlju i njene građane da uradi mnogo. Jer, kako je Aleksandar Ivković primetio, Vučić više nije u stanju da vlada. Nasilje nije vladanje.
Normalan, a vešt predsednik Republike svojim bi autoritetom pokretao stvari, ukazivao na kršenje zakona (pune ruke posla, dakle), svoja proceduralna ovlašćenja koristio da poveća vidljivost, uticao na Vojsku, komunicirao sa svojim inostranim kolegama, i, uprkos zakonskim ograničenjima i izvesnoj medijskoj blokadi, bio gadan klip u točkovima pljačkaške i besramne Vučićeve mašinerije.
Nije bez razloga Milošević negovao fikuse na mestu predsednika Republike (Milutinović, Lilić), kada sam nije bio na tom mestu. Ili, da prizovemo sliku: častan predsednik u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada! ', 'pageDate': '2026-07-09 19:02:48', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
