Talasi snega, leda i niskih temperatura zahvatili su veći deo Srbije, dok je u 11 opština proglašena vanredna situacija. Stanovnici Ivanjice kažu da su od juče bez struje, mada je Elektrodistribucija Srbije javila da je kvar otklonjen. Na Kopaoniku je izmereno −14 stepeni, a u Sjenici čak 40 centimetara snega
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Prema svedočenju stanara i arhitekte Slobodana Maldinija, navijački grafiti Delija na Bežanijskoj kosi rađeni su uz zvanično opštinsko odobrenje, i pored protivljenja građana
Tužiteljka u penziji Bojana Paunović u razgovoru za „Vreme" objašnjava koje pravne korake bi Više javno tužilaštvo trebalo da preduzme nakon što je snimak Pavla Bihalija dospeo u javnost, u kome je naveo da mu je prihvatljivije „biti ker nego da završi u zatvoru“
Beograd se guši u saobraćaju. U većini automobila su samo vozači koji svakodnevno gube sate u kolonama. Koje je rešenje za smanjenje ogromnih saobraćajnih gužvi?
Poslednji dan za dobijanje licence američkog OFAK-a za NIS se približava. Ekonomska jednačina je jednostavna - ukoliko NIS dobije licencu rafinerija u Pančevu nastavlja da radi, u suprotnom se gasi. Šta se onda dešava
Čokolade, kafa, šamponi, pa i flaširana voda — sve je meta lopova u beogradskim prodavnicama. Prodavci kažu da kradu svi: tinejdžeri, zaposleni, ali i penzioneri koji se ne libe da iznesu i najbanalnije artikle. Sistem, međutim, retko reaguje
Lokalni funkcioner SPS-a u Vranju Darko Stanojević prostački je izvređao urednika portala „InfoVranjske" Mihajla Stojkovića i njegovu porodicu, nazvavši ga „prasetom sa izbuljenim očima". Povod za ovakvu reakciju bio je novinski tekst o mobingu radnika lokalnog zdravstvenog centra za odlazak na režimski miting. Reakcije nadležnih institucija, kao i do sada - nema
Poruke iz Viber grupe „Služba za brza dejstva“, objavljene na portalu InfoVranjske svedoče o pritisku na zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje da prisustvuju mitingu „Srbija protiv blokada“. Potpisnik poruka je šef službe i član SPS-a Darko Stanojević, poznat lokalnoj javnosti po ranijim incidentima
Slučaj Vujadina Savića otkriva kako curenje informacija iz istraga u Srbiji postaje pravilo, a ne izuzetak. Kada policija i tužilaštvo postanu izvor tabloida, poverenje u institucije nestaje – a strah postaje jedini sistem zaštite
Da bi uopšte imao pravo da pozove na dijalog, Vučić mora da odgovori na pitanje zašto je dosad gušio i onemogućavao dijalog, piše „Vreme“ u novom broju
Požari još uvek bukte u Crnoj Gori. Vatra između Čanja i Buljarice stavljena je pod kontrolu zahvaljujući kanaderima iz Hrvatske i Italije. Pod kontrolom su i požari kod Nikšića, Danilovgrada, Bijelog Polja i Šavnika, a na Gorici je sprečeno podmetanje vatre
Studenti u blokadi pozvali su građane na proteste u 20 sati, a do okupljanja će doći širom Srbije i na više lokacija u Beogradu. Gde su za večeras zakazani protesti?
Uprkos raznim najavama i saznanjima, u ovom trenutku se ne zna kada bi Aleksandru Vučiću moglo da padne na pamet da raspiše parlamentarne izbore - vanredne ili redovne početkom 2028.
Zašto i kako se patrijarh Porfirije u „inkvizitorskom” procesu okomio na teologa Blagoja Pantelića koji – bez ikakvih privilegija, funkcija i moći – postavlja nezgodna pitanja i ne pristaje da ćuti, za “Vreme” objašnjava sveštenik Nenad Ilić
Nakon sprovedene sistematizacije na televiziji „Juronjuz", dvanaest zaposlenih – među njima sedmoro novinara – u sredu je ostalo bez posla. Prema saznanjima „Vremena“, gotovo svi su potpisnici saopštenja kojim se deo redakcije ogradio od nove uređivačke politike ove televizije
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
„Da li ste podigli pare od države?“ – pitanje koje su nam postavljali svi, od komšija do rodbine. A naš odgovor, svaki put isti: „Nismo. I ne znamo kada ćemo.“ Umesto da se radujemo prinovi bez briga, zaglavili smo se u birokratskoj klopci, jer je jedan papir koji se ne izdaje zbog štrajka stopirao čitav proces. U zemlji koja se hvali merama za podsticanje nataliteta, roditelji su ostavljeni da se snalaze sami – i čekaju
Najpoznatiji skandinavski pisac današnjice Ju Nesbe boravio je u Beogradu povodom promocije svog novog romana „Minesota“. Za „Vreme" je govorio kako je greškom ušao u pogrešan voz i stigao u Beograd, na kojoj bi strani bio njegov junak Hari Hule tokom studentskih protesta u Srbiji, i mnogim drugim stvarima
Dok studenti marširaju ka Beogradu kako bi se pridružili protestu „15. za 15“, građani Novog Beograda prijavljuju okupljanje nepoznatih osoba ispred Uprave carina
Hapšenja visokih funkcionera i lokalnih moćnika izazvali su buru u javnosti, ali stručnjaci tvrde da su ključni ljudi vlasti ostali netaknuti. Dok su pojedinci poput Milorada Grčića privedeni, Nebojša Stefanović ili Zvonko Veselinović i dalje se ne nalaze na optužnicama
Nakon što su studenti napadnuti ispred prostorija SNS-a u Novom Sadu, održaće se protest u 16 časova kako bi se izrazila podrška povređenima i ukazalo na potrebu za zaustavljanjem nasilja. Studenti su pozvali i građane da se pridruže okupljanju
Nekada poznato po živopisnom duhu i industriji, Vranje sada beleži masovan odlazak stanovnika. Siromaštvo, niske plate i loši uslovi rada uzeli su svoj danak, dok grad ostaje zarobljen u vrtlogu političkih i ekonomskih problema. Dok se sarme i suvo meso nude gostima, mnogi Vranjanci jedva sastavljaju kraj s krajem
Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović smatra da je slučaj bivše državne sekretarke MUP-a od početka vođen tako da izbegne ozbiljne optužbe, a da dokazi o umešanosti Dijane Hrkalović u kriminalne aktivnosti nisu nikada postali deo zvanične optužnice
Simbol crvenih šaka, koji predstavlja otpor i solidarnost nakon tragedije u Novom Sadu, našao se na meti kontrakampanje Srpske napredne stranke. U Beogradu aktivisti su počeli da iscrtavaju provokativnu varijaciju simbola, što je izazvalo kritike i osude
Istovremeno, u toku je proces promene vlasničke strukture NIS-a kao posledica američkih sankcija uvedenih ruskim energetskim kompanijama. Zahtev za povlačenje većinskog ruskog kapitala iz NIS-a direktno je povezan sa budućim upravljanjem pančevačkom rafinerijom i dugoročnim strateškim odlukama u naftnom sektoru Srbije.
Šta bi u takvim okolnostima uradila odgovorna Vlada Srbije?
Pre svega, privremeno bi obustavila realizaciju projekta do okončanja ključnih političkih i vlasničkih promena koje su trenutno u toku.
Istovremeno bi sačekala završetak procesa promene vlasničke strukture NIS-a i definisanje budućeg upravljačkog modela Rafinerije Pančevo, jer je teško donositi dugoročne infrastrukturne odluke bez jasnog odgovora na pitanje ko će u budućnosti upravljati najvažnijim naftnim postrojenjem u zemlji.
Nova vlada bi potom otvorila razgovore sa mađarskom stranom i utvrdila da li ovaj projekat, nakon političkih promena u Budimpešti, i dalje predstavlja zajednički strateški interes i da li je usklađen sa budućim energetskim i bezbednosnim politikama Evropske unije.
Ukoliko bi obe države zaključile da naftovod i dalje ima dugoročnu ekonomsku i energetsku opravdanost, zajednički bi ga kandidovale za status dela evropske kritične energetske infrastrukture. Time bi se otvorila mogućnost korišćenja evropskih fondova i drugih finansijskih instrumenata namenjenih projektima od strateškog značaja za energetsku bezbednost kontinenta.
Tek nakon toga mogla bi se doneti konačna investiciona odluka, zasnovana na transparentnim analizama i potpunom sagledavanju energetskih, ekonomskih i geopolitičkih posledica.
Srbiji nisu potrebni infrastrukturni projekti koji služe očuvanju zastarelih geopolitičkih koncepata. Potrebni su joj projekti koji jačaju energetsku bezbednost, povećavaju otpornost energetskog sistema i doprinose evropskoj integraciji zemlje.
Autor je predsednik Resornog odbora za energetsku tranziciju i prirodne resurse Demokratske strankePravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Srpsko-mađarski naftovod za jučerašnju geopolitiku',
pubdate: '2026-06-09 10:45:22',
authors: authors,
sections: "Ekonomija",
tags: "Izgradnja,Mađarska,Naftovod,Tender",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Srpsko-mađarski naftovod za jučerašnju geopolitiku',
'pageContent': 'Mediji u Srbiji objavili su 25. maja 2026. godine da je tender za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske ponovo zapao u proceduralne teškoće. Prema podacima sa Portala javnih nabavki, podnet je zahtev za zaštitu prava u postupku izbora stručnog nadzora. Ovaj, od samog početka kontroverzni projekat, pratili su netransparentni postupci donosilaca odluka i kritike stručne javnosti.
Potrebno je razumeti širi tehnički i politički kontekst da bi se shvatili motivi i potezi aktera, u ovom slučaju predstavnika vlasti Srbije i Mađarske.
Družba i kraj jedne energetske ere
Storija počinje sa izgradnjom naftovoda Družba („Prijateljstvo“), jednog od najvećih sistema naftovoda na svetu. Izgrađen tokom Hladnog rata 1964. godine, namenjen je transportu sirove nafte iz Rusije ka zemljama istočne i centralne Evrope. Sistem se deli na dva glavna kraka: severni, koji vodi preko Belorusije do Poljske i Nemačke, i južni, koji preko Ukrajine snabdeva Slovačku, Češku i Mađarsku.
Geopolitičke promene nakon pada Berlinskog zida nisu bitno uticale na funkcionisanje ovog sistema niti na privrednu saradnju koja se na njemu zasnivala. Problemi nastaju nakon ruske invazije na Ukrajinu i rata koji ulazi u petu godinu. Evropska unija je kao odgovor pokrenula proces postepenog napuštanja ruskih energenata kroz plan REPowerEU, sa ciljem da smanji energetsku zavisnost od Rusije i ograniči finansijske tokove koji podržavaju ratne operacije.
Sankcije na uvoz ruske nafte uvedene su sa namerom da izvrše ekonomski pritisak na Moskvu. Zemlje članice Evropske unije obavezale su se da do kraja 2027. godine obustave uvoz ruske nafte. Većina članica to je učinila još tokom 2022. godine, dok su Mađarska i Slovačka dobile privremeni izuzetak zbog svoje zavisnosti od naftovoda Družba.
[caption id="attachment_4944456" align="aligncenter" width="780"] Naftovod Janaf[/caption]
Srbija i Mađarska u različitim energetskim pozicijama
Mađarska ima jednu veliku rafineriju nafte – rafineriju Dunav kod Budimpešte, kojom upravlja MOL grupa. Ovo postrojenje decenijama je bilo oslonjeno na snabdevanje ruskom naftom preko južnog kraka Družbe i predstavlja ključnu tačku mađarskog energetskog sistema.
Zbog toga se Mađarska snažno protivila pokušajima Evropske unije da odredi rokove za potpuni prestanak uvoza ruskih energenata, upozoravajući na moguće posledice po svoju privredu i energetsku stabilnost. Kao alternativu, Evropska unija je nudila snabdevanje preko hrvatskog naftovoda Adria, ali je Budimpešta izražavala rezerve pozivajući se na troškove, kapacitete i pouzdanost tog pravca.
Situacija u Srbiji je bitno drugačija. U Srbiji trenutno aktivno radi samo Rafinerija nafte Pančevo, kojom upravlja NIS. Od decembra 2022. godine, zbog evropskih sankcija, nafta se u Srbiju više ne doprema iz Rusije. Pančevačka rafinerija danas prerađuje isključivo nerusku naftu koja se uvozi iz Iraka, Kazahstana i drugih zemalja, a transportuje preko Jadranskog naftovoda.
Zahvaljujući velikim investicijama iz prethodnih godina, pančevačka rafinerija poseduje visok stepen tehnološke fleksibilnosti i sposobna je da prerađuje različite vrste sirove nafte. Istovremeno, kapaciteti Jadranskog naftovoda višestruko prevazilaze potrebe Srbije, omogućavajući stabilno i nesmetano snabdevanje.
Projekat nastao u senci sankcija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban postigli su politički dogovor o izgradnji naftovoda između Srbije i Mađarske tokom 2022. godine. Vučić je tada otvoreno saopštio da će Srbija na taj način biti povezana sa ruskim naftovodom Družba. Dve države su formalni međudržavni sporazum potpisale u junu 2023. godine.
Evropska komisija predstavila je plan REPowerEU u maju 2022. godine, dok je zakonodavni okvir za njegovu primenu stupio na snagu početkom 2023. godine. Vremenska podudarnost ovih aktivnosti je očita.
Iz svega prethodno navedenog može se velikom verovatnoćom zaključiti da je novi naftovod između Srbije i Mađarske primarno zamišljen kao odgovor na zapadne sankcije usmerene ka ruskom energetskom sektoru, dok je diversifikacija pravaca snabdevanja predstavljala samo loše prikriven izgovor.
Očigledno je da je izgradnja novog naftovoda mnogo više u interesu „Gasprom njefta“ nego u interesu Srbije i njenog energetskog razvoja. Dok vlasti u Srbiji i Mađarskoj projekat predstavljaju kao pitanje energetske bezbednosti i stabilnosti cena, analitičari i međunarodni posmatrači upozoravaju da bi njegova realizacija mogla dodatno vezati Srbiju za ruske energetske tokove i dovesti je u koliziju sa dugoročnim pravcem evropske energetske politike.
[caption id="attachment_4888656" align="aligncenter" width="2560"] Naftovod[/caption]
Da li su se okolnosti promenile?
Političke okolnosti u kojima je projekat nastao danas više nisu iste. Na izborima održanim u Mađarskoj aprila 2026. godine okončana je višegodišnja vladavina Viktora Orbana, a novu vladu formirao je Peter Mađar. Time je otvoreno pitanje da li nova mađarska administracija uopšte deli iste energetske prioritete koji su bili osnova prvobitnog sporazuma.
Istovremeno, u toku je proces promene vlasničke strukture NIS-a kao posledica američkih sankcija uvedenih ruskim energetskim kompanijama. Zahtev za povlačenje većinskog ruskog kapitala iz NIS-a direktno je povezan sa budućim upravljanjem pančevačkom rafinerijom i dugoročnim strateškim odlukama u naftnom sektoru Srbije.
Šta bi u takvim okolnostima uradila odgovorna Vlada Srbije?
Pre svega, privremeno bi obustavila realizaciju projekta do okončanja ključnih političkih i vlasničkih promena koje su trenutno u toku.
Istovremeno bi sačekala završetak procesa promene vlasničke strukture NIS-a i definisanje budućeg upravljačkog modela Rafinerije Pančevo, jer je teško donositi dugoročne infrastrukturne odluke bez jasnog odgovora na pitanje ko će u budućnosti upravljati najvažnijim naftnim postrojenjem u zemlji.
Nova vlada bi potom otvorila razgovore sa mađarskom stranom i utvrdila da li ovaj projekat, nakon političkih promena u Budimpešti, i dalje predstavlja zajednički strateški interes i da li je usklađen sa budućim energetskim i bezbednosnim politikama Evropske unije.
Ukoliko bi obe države zaključile da naftovod i dalje ima dugoročnu ekonomsku i energetsku opravdanost, zajednički bi ga kandidovale za status dela evropske kritične energetske infrastrukture. Time bi se otvorila mogućnost korišćenja evropskih fondova i drugih finansijskih instrumenata namenjenih projektima od strateškog značaja za energetsku bezbednost kontinenta.
Tek nakon toga mogla bi se doneti konačna investiciona odluka, zasnovana na transparentnim analizama i potpunom sagledavanju energetskih, ekonomskih i geopolitičkih posledica.
Srbiji nisu potrebni infrastrukturni projekti koji služe očuvanju zastarelih geopolitičkih koncepata. Potrebni su joj projekti koji jačaju energetsku bezbednost, povećavaju otpornost energetskog sistema i doprinose evropskoj integraciji zemlje.
Autor je predsednik Resornog odbora za energetsku tranziciju i prirodne resurse Demokratske strankePravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-09 10:45:22',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
