Foto: Printscreen / pio.rsPodaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ističe za „Vreme“ da te penzije mogu da imaju građani koji su imali veoma visoke plate tokom svog radnog staža, kao i radni staž od 40 godina.
Podvlači da među primaocima velikih penzija znatan udeo čine penzioneri koji su se penzionisali pre reforme 2003. godine, tokom devedesetih godina, kada je penzijski sistem omogućavao osiguranicima značajne beneficije koje nisu bile dugoročno fiskalno održive.
Ove beneficije bile su naročito izražene u sektoru bezbednosti, tako da se detaljnijom analizom podataka PIO fonda može na primer uvideti da su policijske i vojne penzije u proseku duplo veće od ostalih penzija. Sagovornik Vremena dodaje da su beneficije kod osiguranika iz bezbednosnog sektora dosta smanjene nakon pomenute reforme iz 2003. i one koja je izvršena 2011. godine, pa tako sada iznose 20 odsto.
Bizmarkov sistem
Objašnjava da se u Srbiji obračunavaju penzije po Bizmarkovom sistemu, kao i da od svih evropskih zemalja, kod nas se najbliže, najvernije i najuspešnije prati nemačka penzijska paradigma.
„Interesantno je kako se to desilo. Daleke 1922. godine, u Kraljevini Jugoslaviji je uveden Bizmarkov sistem, i to je bio jedan od najmodernijih zakona u Evropi. Nakon toga, čak i u vreme socijalističkog sistema smo ga dosta blisko pratili. Zatim smo reformom sistema 2003. godine, kada je bila ministarka Gordana Matković, uveli bodovni sistem koji izuzetno dosledno prati nemačku penzijsku paradigmu“, kaže Altiparmakov.
Foto: Tanjug / Ana PaunkovićNikola Altiparmarkov
Računica za prosečnu penziju
Dodaje da sistem obračunavanja penzija zavisi od dve stvari. Prva je koliko imate veliku platu (godišnji lični bod), a druga je koliko dugo radite.
„Ukoliko imate veliku penziju, to bi trebalo da je posledica toga što ste tokom radnog veka imali visoke plate i da ste dugo radili. Nakon poslednjeg povećanja, vrednost opšteg boda je 1.675 dinara. Za nekoga ko je imao prosečnu platu i radio 40 godina, njegova penzija bi iznosila tih 1.675 dinara puta 40. Tako dobijemo da za nekoga ko je imao prosečnu platu čitav radni vek, i radio 40 godina, ima penziju od 67.000 dinara“, napominje Altiparmakov.
Prema njegovim rečima, penzijski doprinosi se plaćaju do pet prosečnih zarada, kao i da je to limit za plaćanje doprinosa.
Podseća da Zakon o PIO predviđa da lični koeficijent za obračun penzije, koji predstavlja odnos lične zarade prema prosečnoj zaradi u Srbiji tokom radnog veka, ne može biti viši od 3,8, čak i ako je osiguranik uplaćivao doprinose na zaradu koja je pet puta veća od prosečne.
„To je jedna vrsta preraspodele dohotka, da se oni koji najviše zarađuju delimično soliradišu sa onima koji imaju niske zarade“, kaže Altiparmakov.
Takođe, u obračun penzije može da uđe najviše 45 godina staža, čak i ako je neko radio duže.
Zbog toga je najviša penzija zakonski ograničena i, prema članu 78. Zakona o PIO, ne može preći 286.368,57 dinara mesečno, bez obzira na visinu uplata tokom radnog veka.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Novi sistem naplate grejanja od zime će pružiti mogućnost da se potrošači prijave za umanjenje računa. Šta podrazumeva "zajedničko merenje po utrošku" čija je logika: koliko para - toliko toplote
Infostud beleži rast broja oglasa za posao, posebno za mlade. Ali, to ne važi za IT-sektor gde je u toku „veliko istrebljenje“ uz pomoć veštačke inteligencije
Srbija se eskpresno zadužila za dodatnih pola milijarde evra. Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić taj novac bude koristio za najavljenu finansijsku pomoć biračima, svi punoletni građani u septembru dobiće po sto evra. Druga opcija je finansiranje penzionera i socijalno ugroženih, na koje treba da ode približno toliko novca
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
