Ko zapravo u Srbiji prima najviše penzije i po kojim pravilima se one obračunavaju?
Prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koji su objavljeni u mesečnom biltenu za novembar 2025. godine, najvišu penziju u Srbiji koja iznosi 255.231,18 dinara prima ukupno 86 građana.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ističe za „Vreme“ da te penzije mogu da imaju građani koji su imali veoma visoke plate tokom svog radnog staža, kao i radni staž od 40 godina.
Podvlači da među primaocima velikih penzija znatan udeo čine penzioneri koji su se penzionisali pre reforme 2003. godine, tokom devedesetih godina, kada je penzijski sistem omogućavao osiguranicima značajne beneficije koje nisu bile dugoročno fiskalno održive.
Ove beneficije bile su naročito izražene u sektoru bezbednosti, tako da se detaljnijom analizom podataka PIO fonda može na primer uvideti da su policijske i vojne penzije u proseku duplo veće od ostalih penzija. Sagovornik Vremena dodaje da su beneficije kod osiguranika iz bezbednosnog sektora dosta smanjene nakon pomenute reforme iz 2003. i one koja je izvršena 2011. godine, pa tako sada iznose 20 odsto.
Objašnjava da se u Srbiji obračunavaju penzije po Bizmarkovom sistemu, kao i da od svih evropskih zemalja, kod nas se najbliže, najvernije i najuspešnije prati nemačka penzijska paradigma.
„Interesantno je kako se to desilo. Daleke 1922. godine, u Kraljevini Jugoslaviji je uveden Bizmarkov sistem, i to je bio jedan od najmodernijih zakona u Evropi. Nakon toga, čak i u vreme socijalističkog sistema smo ga dosta blisko pratili. Zatim smo reformom sistema 2003. godine, kada je bila ministarka Gordana Matković, uveli bodovni sistem koji izuzetno dosledno prati nemačku penzijsku paradigmu“, kaže Altiparmakov.
Dodaje da sistem obračunavanja penzija zavisi od dve stvari. Prva je koliko imate veliku platu (godišnji lični bod), a druga je koliko dugo radite.
„Ukoliko imate veliku penziju, to bi trebalo da je posledica toga što ste tokom radnog veka imali visoke plate i da ste dugo radili. Nakon poslednjeg povećanja, vrednost opšteg boda je 1.675 dinara. Za nekoga ko je imao prosečnu platu i radio 40 godina, njegova penzija bi iznosila tih 1.675 dinara puta 40. Tako dobijemo da za nekoga ko je imao prosečnu platu čitav radni vek, i radio 40 godina, ima penziju od 67.000 dinara“, napominje Altiparmakov.
Prema njegovim rečima, penzijski doprinosi se plaćaju do pet prosečnih zarada, kao i da je to limit za plaćanje doprinosa.
Podseća da Zakon o PIO predviđa da lični koeficijent za obračun penzije, koji predstavlja odnos lične zarade prema prosečnoj zaradi u Srbiji tokom radnog veka, ne može biti viši od 3,8, čak i ako je osiguranik uplaćivao doprinose na zaradu koja je pet puta veća od prosečne.
„To je jedna vrsta preraspodele dohotka, da se oni koji najviše zarađuju delimično soliradišu sa onima koji imaju niske zarade“, kaže Altiparmakov.
Takođe, u obračun penzije može da uđe najviše 45 godina staža, čak i ako je neko radio duže.
Zbog toga je najviša penzija zakonski ograničena i, prema članu 78. Zakona o PIO, ne može preći 286.368,57 dinara mesečno, bez obzira na visinu uplata tokom radnog veka.
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
