„Zar nije sramota da ljudi čekaju tako dugo na lečenje? Oni koji imaju novaca odlaze da se leče privatno, a šta ćemo sa sirotinjom?“, kaže za „Vreme“ doktor Dragan Milić, načelnik niške kardiohirurgije koji je stao na žulj režimu kad je rešio da se kandiduje na lokalnim izborima
„Verujem da današnji zdravstveni sistem koliko-toliko preživljava samo zahvaljujući ljudskosti, izuzetnim naporima i požrtvovanju zdravstvenih radnika“, kaže za „Vreme“ stručnjak za javno zdravlje Predrag Đurić
Samo što sam legao, sklopio ruke na (savremeno gole) grudi i počeo da zamišljam srećno buđenje nakon uspešne operacije, u sobu ulaze sestra i hirurškinja: “Branko, imamo dva hitna slučaja. Moraćemo da odložimo vašu operaciju”. “Naravno”, kažem, dok mi u glavi ključa. Nemam napade i svakako mogu i treba da sačekam da nekoga spasu. “Da li se zna novi termin?”, nekako prozborim. Ne
Nakon što je slučaj porodilje Marice Mihajlović u Sremskoj Mitrovici uznemirio čitavu javnost, ponovo, po ko zna koji put u poslednjih dvadeset godina, žene izlaze u javnost i dele svoja iskustva sa porođaja ili nakon njih. Najveći deo javnosti u potpunosti razume problem i ima saosećanje za ono što žene doživljavaju. Manji deo, ipak, ima silna, mahom suvišna pitanja: što su ćutale, što nisu išle privatno, što nisu tužile… Redakciji “Vremena” javila se žena čiji slučaj ilustruje da i kad i mama i beba prežive, i kad se propust desi u privatnoj klinici, pa i kad ona odluči da podnese krivičnu prijavu – ne vredi
Moralo je da prođe godinu dana od ugradnje tri baj-pasa da pokušam da opišem iskustvo od nekoliko nedelja u naručju srpskog zdravstva. Tamo sam zapanjeno gledao obične ljude kako svakoga dana malobrojni, u groznim uslovima, loše plaćeni i nedovoljno poštovani, čine prave podvige da nas vrate voljenima i društvu u upotrebljivom stanju. U vreme kada svedočimo nepojmljivo zlim postupcima nekih zdravstvenih radnika, mislim da je u vitalnom javnom interesu da ne identifikujemo bele mantile sa takvim grozotama i da budemo spremni da vidimo i one među njima koji, uprkos neljudskom okruženju, i dalje blistaju ljudskošću
U razmatranju odnosa između doktora i političara, Kaningem je još pedesetih godina 20. veka pisao da “doktorska dilema” proizlazi upravo iz činjenice da je politika “posao prljavih ruku”, a medicina je oduvek bila profesija “čistih ruku” – time se možda može protumačiti i današnja opsesivna potreba političara da se zaogrnu podrškom i autoritetom lekara, hirurga i načelnika bolnica
Duge liste čekanja, „sagorevanje“ na poslu, nedovoljno obrazovan kadar, preveliki broj zaposlenih u administraciji problemi su sa kojima se suočava zdravstveni sistem
"Samo jedan u nizu primera katastrofalnog stanja u domovima zdravlja širom zemlje je Dom zdravlja u Vranju koji već četiri nedelje nema nijednog ginekologa, što mnoge žene ostavlja bez mogućnosti da budu pregledane", rekla je Biljana Đorđević.
Lekare nije iznenadilo što se vraćaju zaboravljene bolesti jer je sve manje vakcinisane dece
Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji je na 100.000 stanovnika dostupno između četiri i pet psihologa u okviru zdravstvenog sistema. To znači da kada bi se sve osobe koje se nose sa psihičkim teškoćama zbog kojih bi trebalo da potraže pomoć stvarno i obratile psihologu u okviru zdravstvenog sistema, poslednja od njih bi na termin čekala četiri godine
Usvojen je predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je predloženo da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, umesto dosadašnjih 60 dana
Po evropskim standardima na 100.000 stanovnika treba imati 1.400 medicinskih sestara. U Srbiji ih ima 600
