Životi koji mogu biti spaseni

Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti u Srbiji i odnose više života nego sve maligne bolesti i druga hronična oboljenja zajedno. Iako se o povišenom krvnom pritisku i aritmijama često govori kao o posledicama svakodnevnog stresa, situacija je znatno kompleksnija.

Šta kaže statistika? Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, tokom 2024. od bolesti srca i krvnih sudova preminula je 46.841 osoba. To predstavlja čak 47,7 odsto svih preminulih u zemlji, što znači da je gotovo svaki drugi građanin koji je izgubio život te godine umro od kardiovaskularnih bolesti. Od 46.841 osobe, bilo je 25.556 žena a 21.285 muškaraca. Kod žena su bolesti srca i krvnih sudova uzrok više od polovine svih smrtnih slučajeva (51,6 odsto), dok kod muškaraca čine 43,7 odsto ukupnog mortaliteta.

Najveći broj preminulih čine stariji ljudi (vidi okvir); rizik od bolesti srca, naime, raste sa godinama života. Srbija danas ima oko 6,6 miliona stanovnika, a gotovo svaki četvrti građanin stariji je od 65 godina. Kako stanovništvo stari, očekuje se da će rasti i broj ljudi sa kardiovaskularnim bolestima. To potvrđuje i izveštaj Evropskog udruženja kardiologa za 2024, prema kojem ove bolesti pogađaju oko 40 odsto ljudi između 40. i 59. godine, i čak 75 odsto starijih od 60 godina.

MI I DRUGI – O PREVENCIJI

Kako za “Vreme” objašnjava kardiolog dr Milan Kitanović, zemlje zapadne Evrope imaju još starije stanovništvo od Srbije, ali njihovi građani u proseku žive duže. Zašto? U tim se zemljama znatno više ulaže u prevenciju, pa se bolesti srca češće sprečavaju ili otkrivaju u ranoj fazi.

Razlika je tu vidljiva: stopa mortaliteta u Srbiji iznosi 737 umrlih žena i 873 umrla muškarca na 100.000 stanovnika, dok u Francuskoj – zemlji sa znatno starijim stanovništvom – ona iznosi svega 155 umrlih žena i 237 umrlih muškaraca na 100.000 stanovnika. Slični rezultati beleže se i u Španiji i Danskoj.

Podaci Evropskog udruženja kardiologa pokazuju da su rano otkrivanje i lečenje povišenog krvnog pritiska, kontrola holesterola, prestanak pušenja i usvajanje zdravih životnih navika doprineli tome da je smrtnost od ovih bolesti u razvijenim evropskim zemljama u poslednjih trideset godina smanjena za više od 50 odsto. U zemljama srednjeg dohotka, među kojima je i Srbija, pad je bio znatno manji – oko 12 odsto. Razvoju bolesti srca doprinose brojni faktori rizika – pušenje, povišen krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes, gojaznost, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana. Činjenica koja ohrabruje jeste to što se na većinu ovih faktora može uticati, te se otuda prevencija i promena životnih navika smatraju najefikasnijim načinom za smanjenje broja prevremenih smrti.

PO CENU ŽIVOTA, SVOG I TUĐEG

Među faktorima rizika posebno se izdvaja pušenje. Srbija se nalazi na prvom mestu liste zemalja sa najvećim procentom pušača u Evropi. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, čak 37,9 odsto odraslih u Srbiji konzumira duvan, a 34,1 odsto to čini svakodnevno.

Dr Milan Kitanović upozorava da je borba protiv pušenja u Srbiji svedena na formu. “U restoranima i kafićima navodno postoje zone za pušače i nepušače, ali one nisu adekvatno odvojene, pa smo svi izloženi pasivnom pušenju, koje je jednako štetno”, kaže on.

Govoreći o elektronskim cigaretama, koje koristi sve više građana Srbije, dr Kitanović ističe da one možda imaju manje štetan uticaj na pluća, ali da na koronarne bolesti deluju gotovo isto kao i klasične cigarete.

Podaci “Batuta” pokazuju i da skoro 60 odsto pušača uopšte ne razmišlja o prestanku pušenja, a dr Kitanović kaže da se u praksi susretao sa pacijentima koji prežive infarkt miokarda ili neko drugo teško stanje, ali se, čim osete privremeno poboljšanje uz terapiju, ponovo vraćaju cigaretama.

INSULINSKA REZISTENCIJA, MAČ NAD SVAČIJOM GLAVOM

Pored pušenja, povišenog krvnog pritiska i visokog holesterola, jedan od najvećih faktora rizika je i dijabetes. U Srbiji oko 450.000 ljudi ima ovu bolest, a procenjuje se da čak trećina obolelih ne zna da je bolesna. Dr Kitanović ističe da je dijabetes jedna od ključnih pridruženih bolesti koje mogu dovesti do ozbiljnih kardioloških komplikacija, pa i do smrtnog ishoda. Međutim, poseban akcenat stavlja na insulinsku rezistenciju.

“Kod nas je insulinska rezistencija postala poznata uglavnom u kontekstu borbe mladih žena za potomstvo. U stvarnosti, ona je mač nad glavom svakoga od nas. Povezana je sa masnim tkivom koje se nakuplja oko jetre i unutrašnjih organa, a može se prepoznati po povećanom obimu struka”, objašnjava dr Kitanović. Dodaje da čak i ljudi koji se aktivno bave sportom i vode računa o zdravlju mogu imati insulinsku rezistenciju, nevezano za pol.

Zbog toga smatra da bi sistematski skrining na insulinsku rezistenciju, naročito u rizičnim grupama, morao da postane deo redovne zdravstvene zaštite, jer je ovo stanje direktna predispozicija za razvoj dijabetesa.

foto: tanjug / min. zdravlja

PROBLEMI SU SISTEMSKI

Kada je reč o lečenju bolesti srca u Srbiji, često se stiče utisak da je najveći problem nedostatak lekara. Međutim, podaci Evropskog udruženja kardiologa pokazuju da Srbija ima oko 109 kardiologa na milion stanovnika, što je više od evropskog proseka koji iznosi 95 kardiologa na milion stanovnika.

Najmanje kardiologa u Evropi ima Irska – 25,8 na milion stanovnika, dok je Grčka na samom vrhu sa 296,7. Srbija je na 14. mestu, a među zemljama regiona ispred nje nalaze se Mađarska sa 127,8 i Rumunija sa 127,6 kardiologa na milion stanovnika.

Izazov, međutim, nije toliko broj lekara koliko organizacija sistema. Izveštaj Evropskog udruženja kardiologa pokazuje da se u Srbiji znatno češće izvode hitne intervencije, dok se na pojedine procedure, poput ugradnje pejsmejkera, čeka duže nego u razvijenijim evropskim zemljama.

Dr Milan Kitanović smatra da dodatni problem predstavlja činjenica da državni i privatni zdravstveni sektor u Srbiji funkcionišu kao dva odvojena sistema, zbog čega najviše ispaštaju pacijenti. “Informacioni sistemi nisu umreženi. Ako pacijent uradi kardiološki nalaz kod privatnog lekara, u državnom sistemu se to ne vidi. Ta neopravdana nepovezanost drastično usporava dijagnostiku i smanjuje kvalitet lečenja”, objašnjava dr Kitanović.

On dodaje i da se zdravstveni sistem razvija neravnomerno, pa da tako centri tercijarne zdravstvene zaštite jačaju, a bolnice i lekari u unutrašnjosti Srbije često ostaju zapostavljeni.

PREVENCIJA JE I PITANJE JAVNIH POLITIKA

Iskustva evropskih zemalja pokazuju da prevencija nije samo odgovornost pojedinca već i države. Pored zabrane pušenja u zatvorenim javnim prostorima i kampanja koje promovišu zdravije životne navike, pojedine zemlje koriste i poresku politiku kako bi uticale na ishranu stanovništva.

Mađarska je još 2011. uvela porez na proizvode koji sadrže velike količine šećera, soli i kofeina, Francuska je iste godine uvela porez na zaslađena bezalkoholna pića, dok danas različite oblike poreza na zaslađena pića primenjuju i Belgija, Finska, Irska, Letonija, Norveška, Portugal i Velika Britanija. Cilj ovih mera, pored povećanja budžetskih prihoda i podsticanja proizvođača da smanje količinu šećera u proizvodima, leži i u tome da se građani opredele za zdravije alternative.

Sličan pristup primenjen je i na industrijske transmasne kiseline, za koje je dokazano da povećavaju rizik od koronarne bolesti srca. Danska je još 2003. postala prva država koja je zakonski ograničila njihov sadržaj u hrani, a njen primer kasnije su sledile Austrija, Mađarska, Norveška, Švajcarska i druge evropske zemlje. Istraživanja pokazuju da su ovakve mere doprinele smanjenju izloženosti stanovništva faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti i poboljšanju javnog zdravlja.

Ako je nešto zajedničko evropskim zemljama koje su uspele znatno da smanje smrtnost od bolesti srca, onda je to činjenica da prevenciju nisu prepustile isključivo pojedincima. Ulaganje u rano otkrivanje bolesti, ograničavanje faktora rizika i javne politike koje podstiču zdravije životne navike pokazali su se jednako važnim kao i napredak medicine.

foto: strahinja aćimović / tanjug

Godine i smrtnost

Iako se u poslednjih desetak godina beleži blagi pad smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti (7,2 odsto), njihov udeo u ukupnom broju umrlih ostaje gotovo nepromenjen. Nešto više od polovine svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca otpada na akutni koronarni sindrom. Unutar te grupe, srčani udar je uzrok smrti u gotovo 97 odsto slučajeva, dok na nestabilnu anginu pektoris odlazi preostalih tri odsto.

U Srbiji je 2023. godine, kako kažu podaci Registra o licima obolelim od akutnog koronarnog sindroma, registrovano 21.626 pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom, od kojih je 4.255 preminulo. Više od tri četvrtine preminulih (77,2 odsto) imali preko 65 godina. Ipak, svaki peti preminuli (oko 22,5 odsto) bio je starosti između 35 i 64 godine, dok se kod mlađih od 35 ovaj sindrom retko završavao fatalno (0,26 odsto).