Novinarstvom je počela da se bavi 2002. godine, kao brucoškinja Filozofskog fakulteta. Tada je došla u nedeljnik "Vreme" i tu ostala do danas. Pokriva teme iz oblasti politike i društva, sa naglaskom na nasilje prema ženama. Dobitnica je više novinarskih nagrada, od kojih su neke nagrada "Dejana Anastasijević" i EU nagrada za istraživačko novinarstvo.
Poslednjih nedelja psihijatru dr Milutinu Kostiću događa se nešto što pokazuje da je režim spreman i na gore od otkaza. U toku su pokušaji uništavanja profesionalnog kredibiliteta među pacijentima, osporavanje profesionalne etike i dovođenje u sumnju njegove stručnosti
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Pogrešno je pitati da li je Ilon Mask odgovoran za nasilje u Severnoj Irskoj. Za nasilje su odgovorni oni koji su ga počinili. Mnogo je neprijatnije pitanje zašto je njegovo mišljenje o Belfastu uopšte relevantno. Odgovor na to pitanje ne govori mnogo o Ilonu Masku. Govori o društvu koje je privatno bogatstvo postepeno pretvorilo u političku moć, a zatim se iznenadilo kada je ta moć počela da se koristi
Svet u Vučiću uglavnom ne vidi genija koji upravlja istorijskim procesima, već još jednog provincijalnog autokratu koji veruje da je mnogo zanimljiviji nego što zaista jeste. Upravo zato toliko njegovih međunarodnih nastupa završava podsmehom. Ali ne zato što ga svet ne razume, već zato što ga veoma dobro razume
Ako je Slavija u međuvremenu postala neka vrsta političkog barometra, onda je ovog 23. maja kazaljka otišla duboko u crveno, ali ne onako kako bi vlast volela da prikaže. Nije to crveno od nasilja, nego od pritiska koji više ne može da se ignoriše, od društva koje je naučilo da se okuplja, prepoznaje i što je za svaku vlast najopasnije, pamti. Nije ovde više reč o jednom protestu niti o jednoj pobunjenoj generaciji, nego o novom obrascu ponašanja društva koje odbija da se vrati u političku apatiju
Pred snagom zajedništva i željom za pravdom, pred radošću života koji ispliva uvek, čak i kad je okružen krvožednim lojalistima i kad se kašlje od suzavca. Reče neko ovih dana: na Slaviju se ne zove, na Slaviju se dolazi
Kako sada stoje stvari, Srbija propušta istorijsku šansu: Evropska unija raspoložena je za proširenje više nego ikad, ali “mudro rukovodstvo” naše zemlje umesto EU bira put represije i korupcije
“Ključni faktor za izbore na leto jeste to što će vlast proceniti da na jesen neće imati bolju situaciju po sebe kad je reč o izbornom rezultatu. Naime, posle leta, zbog ekonomske situacije, može da im se desi dodatno krunjenje glasača”, smatra analitičar Aleksandar Ivković
Represija po pravilu pojačava reakciju kolektiva, u našem slučaju, pobunjenih građana. No, ne znamo koliko se ljudi u poslednjih godinu i po dana umorilo i povuklo, koliko pregorelo u žaru borbe, ali ni koliko novih se priključilo. Neki su, poput autoprevoznika Milomira Jaćimovića, izdržali sve. Kako se sve to izdržava psihologija daje odgovor: iz traumatičnih iskustava neku ljudi izađu jači, pogotovo kad strahote preživljavaju u političkom kontekstu
Ako se istraga koristi kao političko sredstvo, ako se zaključci iznose pre nego što su činjenice utvrđene i ako se institucije stavljaju u službu narativa, pitanje je šta je sledeće. Ne radi se više samo o tome šta se desilo u Rektoratu ili na Filozofskom fakultetu. Pitanje je šta čeka društvo, šta mu sledi iz ovakvih obrazaca i koliko dugo to može da funkcioniše. Ali, vidimo i da ima ko da se suprotstavi svemu tome
Nerazjašnjena smrt devojke na Filozofskom fakultetu dovela je onde policiju koja uredno dotura sve što nađe Informeru. „Vreme“ u novom broju raspetljava slučaj koji je uvod u novi talas odmazde prema univerzitetu i „blokaderima“
Smrt jedne devojke zahteva istinu i dostojanstvo, ali način na koji se o njoj govori i način na koji se koristi pokazuje da je pretvorena u sredstvo političkog obračuna. U tome leži najveći problem, jer kada smrt postane sredstvo za odmazdu vlasti nad univerzitetom, ostaje zastrašujuće pitanje – na šta su sve spremni
Građanke i građani koji su danas do krvi branili izborne rezultate podigli su moral svima koji su poslednjih meseci klonuli duhom. Studentski pokret, posle godinu i po dana protesta, hapšenja, batina, pešačenja, biciklanja, sada ubira prve plodove tog rada
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
„Viđao sam na protestima nasilne situacije, ali ovo je nešto drugo, nisu to bile uvrede, već zaista ne znam kako posle toga odu kući”, kaže fotograf Gavrilo Andrić, nakon što je u utorak priveden u Loznici, na skupu podrške aktivisti Zlatku Kokanoviću
Centar za društvenu stabilnost i njihov zastrašujući uradak o direktoru Fonda B92 Veranu Matiću nenamerno su vratili u fokus zločine za koje nije bilo volje da budu rešeni, poput masakra u kafeu Panda i ubistva braće Bitići. Mada im je namera bila da oblate, zalude i slažu, odškrinuli su vrata da tračak istine o zločinima ugleda svetlost dana
Otkud ovaj i ovakav kod Vučića na Tiktoku? Izbor nije slučajan, ali jeste besmislen. Namera onog ko je to smislio bila je da pošalje poruku kako je vlast “bliska”, “normalna”... To je potez očajnika, jer mladi su na ulici, razbijaju im glave, vijaju ih po mraku, dok deca čak i u vrtićima govore: “Kad porastem, biću student”. Vučić je zauvek izgubio mladost ove zemlje
Ne sme da nas iznenadi ako se ispostavi da je i studentski pokret i cela 2025. samo jedna faza u rušenju autokratskog režima. Mesecima se mnogo govori o bezuslovnoj podršci studentima, da li su dovoljno artikulisani, dovoljno politički zreli, dovoljno “ovakvi” ili “onakvi”... Ali nije to ključ uspeha ovog procesa. Ključ uspeha je bezuslovno otkazivanje podrške Aleksandru Vučiću
Springstin je napisao Streets of Minneapolis 24. januara. Tog dana je na TV Nova S emitovan film Presedan o policijskoj brutalnosti koja se dogodila u Valjevu 14. avgusta prošle godine. Mineapolis je lako zameniti sa “Valjevo, čujem ti glas…”, ili, još strašnije “Novi Sade, čujem ti glas dok pevaš kroz krvavu maglu…”
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Dobila sam opomenu od Tvitera i nisam mogla da ga koristim dok ne obrišem objavu u kojoj sam, kažu oni, objavila tuđu privatnu fotografiju. A na toj fotografiji paparaco-ekipa Informera koja je došla nas da slika
Institut za mentalno zdravlje jedna je od zdravstvenih ustanova čiji su zaposleni od pada nadstrešnice u Novom Sadu i početka studentskih blokada iskazivala solidarnost sa pobunjenim društvom. Podsetimo, tokom odavanja pošte petnaestominutnom tišinom ispred zgrade Instituta, 31. januara 2025. godine jedan čovek zaleteo se autom u zaposlene i povredio dve doktorke.
A onda je 19. avgusta prošle godine Ministarstvo zdravlja Institutu za mentalno zdravlje izdalo rešenje kojim se obustavljaju sva naučna istraživanja. Ovim rešenjem privremeno su obustavljena sva planirana istraživanja, ali i ona koja su u tom momentu bila u toku. Prema rešenju, obustava treba da traje sve dok Institut Etičkom odboru Srbije ne dostavi dokumentaciju u skladu sa zakonima o zdravstvenoj zaštiti, pravima pacijenata, zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva i dok ne dobije pozitivno mišljenje odbora za sprovođenje istraživanja. Rešenje je stupilo na snagu 1. septembra 2025. i još uvek je na snazi iako je do kraja avgusta sva dokumentacija predata i u međuvremenu nijedna greška ili prekršaj nisu zabeleženi.
Pre dva meseca u Institutu je zamenjeno kompletno rukovodstvo, među kojima i doktor Kostić, koji je bio pomoćnik direktorke. Prvi potez nove uprave bila je smena doktora Kostića sa mesta šefa Dnevne bolnice.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Pojedinac protiv režimskog sadizma',
pubdate: '2026-07-22 21:20:16',
authors: authors,
sections: "Vreme",
tags: "Vlast,Otkaz,Medicinski fakultet,Milutin Kostić",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Pojedinac protiv režimskog sadizma',
'pageContent': 'Pre gotovo dva meseca, dr Milutin Kostić, psihijatar i docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gostovao je u emisiji “Utisak nedelje”. Govorio je o pritiscima i maltretiranjima kroz koja prolaze mnogi građani Srbije koji aktivno kritikuju nesumnjivo represivni režim u Srbiji. Tada je izrekao jednu naizgled bezazlenu rečenicu koja ga poslednjih nedelja skupo košta. Milutin Kostić je rekao da se ne boji situacije u kojoj bi mogao da dobije otkaz.
Mnogima od nas čini se kako je to najgora stvar koja može da se desi nekom ko radi u dve “državne” institucije: na Medicinskom fakultetu i u Institutu za mentalno zdravlje (popularna Palmotićeva). Poslednjih nedelja odvija se situacija koja pokazuje kako je režim spreman i na gore od otkaza. Štaviše, otkaz je, izgleda, jedina stvar koja Kostiću ne preti. Uništavanje profesionalnog kredibiliteta među pacijentima, osporavanje profesionalne etike, dovođenje u sumnju njegove stručnosti i pokušaj uništavanja javne reputacije, ciljevi su za koje su mehanizmi pokrenuti gotovo odmah nakon što je rekao da se otkaza ne boji.
NAPAD PRVI: KAKO SI DOKTORIRAO
Doktor Kostić u razgovoru za “Vreme” kaže da je samo devet dana nakon njegovog gostovanja u “Utisku” dobio dopis Etičkog odbora Srbije pri Ministarstvu zdravlja u kom ga obaveštavaju da su dobili predstavku kojom je iniciran postupak preispitivanja svih etičkih aspekata naučnoistraživačkog rada tokom izrade doktorske disertacije. Ovo je inicirala profesorka Nina Žigon koja je sa druge katedre i nikakvog dodira sa doktoratom nije imala ni tada ni sada, a koja je pre dve godine pretila doktoru Kostiću, za šta je on tražio u pisanoj formi zaštitu od tadašnjeg dekana. Reč je o doktoratu odbranjenom 2016. godine. Predstavka sadrži 19 stavki koje Kostić treba da dostavi Etičkom odboru.
“Vreme” je imalo uvid u ovaj dokument i ono što se laički, na prvi pogled može zaključiti jeste: nema čoveka koji može da odgovori na ova pitanja 10 godina nakon odbranjene disertacije, jer je reč o tako sitnim detaljima da ih se niko posle toliko vremena ne bi sećao. Na primer, jedna od tih 19 stavki jeste zahtev da doktor Kostić navede tačnu lokaciju (sedište ili organizacionu jedinicu), što zapravo znači – prostoriju u kojoj je rađena statistička (!) analiza prikupljenih podataka, kao i ime osobe koja je radila statističku obradu.
Na drugom mestu po bizarnosti jeste zahtev da se Etičkom odboru dostave kopije svih uputa kojima su učesnici u studiji upućivani na magnetnu rezonancu u Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije, kao i uputa za uzimanje uzoraka krvi za analizu. Uz sve to, Milutin Kostić treba da dokaže i kako je dobio dozvolu Etičkog odbora Instituta kojom je odobreno predmetno istraživanje; celokupnu dokumentaciju koju je podneo Etičkom odboru Instituta prilikom podnošenja zahteva za odobrenje sprovođenja istraživanja; kopiju obrasca informisanog pristanka pacijenata, kao i kopiju obrasca informisanog pristanka dobrovoljaca uključenih u predmetno istraživanje; dozvolu za sprovođenje naučno-istraživačkog rada, izdatu od strane nadležnih etičkih odbora i institucija.
Ukratko, treba da donese sve papire koji su mu bili potrebni ne 2016. godine kad je disertaciju odbranio, nego negde između 2011. i 2013. kad je započeo naučni rad koji će kasnije dobiti oblik disertacije. Poenta je, dakle, osporiti mu stručnost i kompetentnost.
NAPAD DRUGI: ANONIMNA PISMA
Izgleda da pokušaj osporavanja profesionalnih referenci nije dovoljan. Treba uneti paniku i među pacijentima, ljudima koji su već u emocionalno osetljivom stanju. Ili bar treba stvoriti privid da se doktora Kostića plaše i pacijenti. Deset dana nakon dopisa Etičkog odbora o doktoratu, Kostić dobija još jedan, ovog puta od Zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja. Obavešten je da treba da se izjasni povodom pisma grupe anonimnih pacijenata Dnevne bolnice Instituta za mentalno zdravlje. Ceo sadržaj ne možemo preneti jer je moguće da sadrži poverljive podatke o zdravstvenom stanju pojedinaca, ali suština pisma svodi se na to da je ova anonimna grupa od jedne doktorke nešto načula o doktoru Kostiću, pa se brine za svoju dobrobit. Zbog ovog pisma, Zdravstvena inspekcija je 26. juna donela odluku da formira Komisiju za sprovođenje vanredne kontrole kvaliteta stručnog rada dr Milutina Kostića.
Međutim, dešava se nešto što unosi ozbiljnu sumnju u verodostojnost ovog pisma. Naime, analizom meta podataka, u koju je i “Vreme” imalo uvid, vidi se da su oba ova dokumenta (i onaj od Etičkog odbora i pismo pacijenata) poslati sa istog računara, na kom je operativni sistem registrovan na ime osobe iz Zdravstvene inspekcije koja je već nekoliko godina u penziji. Pa dobro, reći će neko, nije Kostić dobio te dopise direktno od pacijenata niti od osobe koja ima sumnju u njegov doktorat, nego od nadležnih institucija, je li… Pa ne baš. Jedan dopis stiže od Etičkog odbora Srbije, drugi od Zdravstvene inspekcije. I opet, može se reći: pa dobro, i Etički odbor i inspekcija se nalaze na istoj adresi (Nemanjina 22-26). Ali opet, kako baš sa istog računara?
NAPAD TREĆI: TI SI HOMOFOB
Nekoliko dana pre Kostićevog gostovanja u “Utisku nedelje” dogodila se još jedna neobična stvar. Predrag Azdejković iz Gej-lezbejskog info centra, a i iz Upravnog odbora Radio-televizije Srbije, čovek koji je likovao što je čoveku iz Novog Sada odstranjen testis nakon što ga je pretukla policija, čovek koji se bizarno šalio sa smrću studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu, iskopao je tekst sa bloga Milutina Kostića i rešio da podnese predstavku Etičkom odboru Srbije zbog – homofobije.
Blog post “Homoseksualnost: normalna ili ne” Kostić je objavio u septembru 2017. godine. U ovom tekstu, zbog kog ga Azdejković optužuje za homofobiju, Kostić zagovara dve teze, i to isključivo sa medicinskog stajališta: homoseksualnost je normalna i ne postoji nijedan razlog da se istopolno orijentisanim osobama uskrati pravo na usvojenje dece. Pa dobro, gde je tu homofobija, pogotovo ako uzmemo u obzir i to što Kostić na samom početku iznosi svoj politički stav po kom homoseksualne osobe treba da imaju sva apsolutno jednaka prava kao i svi drugi? Homofobija je u oku posmatrača, jer Azdejković u predstavci izvlači samo delimične citate koji imaju isključivo i jedino stilsku funkciju u načinu na koji Kostić piše.
Na primer, u originalnom tekstu stoji deo: “Zbog svih ovih nerešenih pitanja smatram da je ispravno da homoseksualnost ne postoji kao dijagnoza, zbog dobrog starog pravnog pravila koje bi trebalo da se primenjuje i u medicini ‘nevin dok se ne dokaže suprotno’. Ali i pored toga ću zadržati kritički stav i otvoren za sve vrste dobronamernih osvrta na temu. Čak i da se na neki način vremenom neumitno dokaže da je homoseksualnost bolest, ne mislim da bi to nužno moralo da bude poražavajuće za tu populaciju. Uostalom, svi mi imamo po neku bolest ili poremećaj”. Iz čitavog ovog dela, Azdejković u predstavci izvlači samo: “Čak i da se na neki način vremenom neumitno dokaže da je homoseksualnost bolest…”
Istine radi, u predstavci se nalazi i link ka celom tekstu. Ali ima tu još jedan zanimljiv detalj: i za ovaj dokument metapodaci pokazuju da je kreiran 4. juna na istom onom računaru u Zdravstvenoj inspekciji.
[caption id="attachment_5006659" align="aligncenter" width="1024"] ...[/caption]
A MOŽDA JE OTKAZ IPAK SPAS?
Nakon uvida u sve ove dokumente, iz kojih je očigledno da napad na dr Milutina Kostića dolazi na tri nivoa: od doktorata, preko javnih istupa, do trenutka sadašnjeg, pitanje je zašto se ovo događa nekome ko u jednoj od najgledanijih političkih emisija izgovori: “Nemam nikakav problem s tim da dobijem otkaz”. Zar ne bi bilo jednostavnije naprosto dati mu otkaz?
“Oni zaista funkcionišu kao siledžije”, kaže Kostić za “Vreme”. “Prosto, nemaju drugu ideju, tu ne postoji nikakav veliki plan. Oni zaista misle da svako od nas ima tačku pucanja, kao što verovatno i ima. Ali tu je i jedna vrsta njihove iritacije, jer ne mogu da podnesu da im neko pruža otpor. Na to prosto kažu – je l ‘tako, e sad ćemo da ti ovo i ono. Na kraju dana umara, jer moraš da odgovoriš na jedan dopis, na drugi dopis, da prikupiš dokumente. To oduzima vreme i od pacijenata i od naučnog rada i strašno troši čoveka.”
Kostić dodaje da je to jedna vrsta režimskog sadizma, ali i želja da nađu razlog da bi mu dali otkaz, kako bi on bio koliko-toliko zakonit i da bi njihovi saradnici imali opravdanje da to urade. “Sadizam je veliki deo jednačine. Kod njih sve funkcioniše po principu ‘mi i oni’. Vide nas kao neprijatelje, ja sam neprijatelj jer otvoreno govorim šta mislim o njima i šta rade po našem fakultetu. Uz to, verujem da je mučenje ‘glasnih’ i poruka onima koji su tihi. Moje kolege vide kroz šta prolazim, vide konstantne inspekcije, provere mog rada. Žao im je, ali se plaše da i oni ne budu u istoj situaciji. Na taj način vlast obezbeđuje da ostanu tihi, odnosno da broj glasnih bude sveden na minimum.”
Takođe, razumno je pitati i kad je već toliki sadizam u pitanju, zašto ne dati otkaz i ne otići u privatnu praksu. Međutim, stvar nije jednostavna: profesorka Olivera Kontić Vučinić smenjena je sa funkcije načelnice u GAK Višegradska Kliničkog centra Srbije početkom juna ove godine zbog podrške studentima i otporu nezakonitoj smeni dekanke Medicinskog fakulteta. Onda je 23. juna privremeno zatvorena i privatna ordinacija u kojoj ona radi kao lekar već dve decenije. U ordinaciju je naprosto upala inspekcija Ministarstva zdravlja i zatvorila ih na neodređeno vreme.
U razgovoru za “Vreme” Kostić kaže da je ta klinika u međuvremenu počela da radi, ali ne i profesorka Kontić. “Čak i da dobijem otkaz i odem u privatnu praksu, nisam siguran da bih mogao da radim, jer bi oni sa svojim inspekcijama krenuli. Ali ne radi se samo o tome, ja volim naučni rad, volim rad sa studentima, a to jedino mogu da radim u okviru državnog sistema. A i kao levičar, želim da radim s ljudima koji nemaju novca da plate, nije mi cilj da radim samo za novac.”
MISTERIOZNI SLUČAJ MARKA LENSA
Doktor Kostić je član neformalne grupe profesora “Zajednica za odbranu autonomije Medicinskog fakulteta”, koja je nastala tokom institucionalne krize u ovoj ustanovi u septembru prošle godine kada je smenjivana dekanka Tatjana Simić. Podsetimo, u toj smeni, istaknutu ulogu imao je dr Marko Lens kog je u sastav Saveta Medicinskog fakulteta imenovala Vlada Srbije.
Kako i zašto se doktor Kostić zamerio ovoj figuri dramatis još jedan je čudan detalj u ovoj priči. Naime, krajem septembra prošle godine, doktor Lens šalje seriju mejlova svim članovima Dekanskog kolegijuma, ali, iz nepoznatih razloga dodaje i veći broj nastavnika, među njima i doktora Kostića. Jedna osoba moli da bude izuzeta od dalje prepiske, a molbi se priključuje i Kostić, koji potom od Lensa dobija odgovor sasvim nesrazmeran onome što je tražio.
U tom odgovoru Lens optužuje Kostića za promovisanje “antipsihijatrije”. Redakcija “Vremena” imala je uvid u Zahtev za utvrđivanje povrede kodeksa profesionane etike koji je Kostić poslao Etičkoj komisiji Medicinskog fakulteta, kako zbog Lensovih optužbi za promociju antipsihijatrije, tako i zbog rečenice koja se može čitati kao pretnja: “U pogledu Vašeg isticanja i zauzimanja centralne pažnje, ne brinite, jer pet minuta posvećenih Vama tek dolazi, tako da ćete imati priliku da zablistate.”
Izgleda da je tih pet minuta došlo.
[caption id="attachment_5006660" align="aligncenter" width="640"] ...[/caption]
Ceo institut u nemilosti
Institut za mentalno zdravlje jedna je od zdravstvenih ustanova čiji su zaposleni od pada nadstrešnice u Novom Sadu i početka studentskih blokada iskazivala solidarnost sa pobunjenim društvom. Podsetimo, tokom odavanja pošte petnaestominutnom tišinom ispred zgrade Instituta, 31. januara 2025. godine jedan čovek zaleteo se autom u zaposlene i povredio dve doktorke.
A onda je 19. avgusta prošle godine Ministarstvo zdravlja Institutu za mentalno zdravlje izdalo rešenje kojim se obustavljaju sva naučna istraživanja. Ovim rešenjem privremeno su obustavljena sva planirana istraživanja, ali i ona koja su u tom momentu bila u toku. Prema rešenju, obustava treba da traje sve dok Institut Etičkom odboru Srbije ne dostavi dokumentaciju u skladu sa zakonima o zdravstvenoj zaštiti, pravima pacijenata, zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva i dok ne dobije pozitivno mišljenje odbora za sprovođenje istraživanja. Rešenje je stupilo na snagu 1. septembra 2025. i još uvek je na snazi iako je do kraja avgusta sva dokumentacija predata i u međuvremenu nijedna greška ili prekršaj nisu zabeleženi.
Pre dva meseca u Institutu je zamenjeno kompletno rukovodstvo, među kojima i doktor Kostić, koji je bio pomoćnik direktorke. Prvi potez nove uprave bila je smena doktora Kostića sa mesta šefa Dnevne bolnice.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-07-22 21:20:16',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
