Doli Parton nikada nije bila kul, niti je pokušavala to da bude. Bila je previše iskrena za ironiju, a previše emotivna da bi glumila distancu. Suviše se radovala tuđim uspesima da bi bila cinična. U vreme kada je cinizam postao neko merilo inteligencije, ona je ostala žena koja veruje u ljubaznost
Postoji razlog što ljudi koji vole Doli Parton retko kažu samo: volim njene pesme. Kažu: volim Doli, kao da govoriš o tetki, kumi, o nekome ko ti je bio tu da ti čuva srce dok neko drugi misli da li si jela, imaš li cipele i kaput… Roditelji su ponekad dosadni, a tetka je uvek samo – srce.
Moja generacija je Doli otkrila negde tamo 2004. kad su The White Stripes obradili Jolene. Nešto ranije saznali su za Džonija Keša jer je obradio Hurt Nine Inch Nails. Moj obred inicijacije desio se ranije, mnogo ranije… Bile su kasne osamdesete, neko sušno leto, stara kuća debelih zidova s početka prošlog veka. Tata je odnekud izvadio gramofon i pustio nas da prebiramo po pločama. Omot potpuno očaravajuć za petogodišnju devojčicu: karte za igranje, a na njima dva kralja i dve dame. Kris Kristoferson, Vili Nelzon, Brenda Li i ona, nalik na lutku. Previše mala da znam engleski i da shvatim da njeno ime znači baš to – lutkica – samo sam očarano gledala u njenu ledeno plavu kosu (kasnije ću probati da i sama to nosim, ali Doli je pametna žena, nosila je perike), u niz zuba tek za nijansu beljih od kose i, za današnje trendove, nepojmljivu količinu crnog ajlajnera na očima (to se već nikad nisam usudila).
Gramofon je bio zabranjena zona za decu, pa sam tražila od tate da pusti ploču. Hoću da verujem kako je gramofonska igla namerno pala na duet Doli Parton i Vilija Nelzona Happy happy birthday baby… I eto, na prve taktove, zaljubila sam se odjednom i u bluz, i u kantri, i u Doli, i u Vilija (bože, čuvaj nam Vilija Nelzona).
NAJPAMETNIJA “GLUPA PLAVUŠA”
Ovih dana vrte se po mrežama klipovi sa najduhovitijim izjavama Doli Parton. Svet žali jer je više nema i to je tačno ono što je i zaslužila. Lično, omiljen mi je klip u kom na pitanje da li joj smeta što je nazivaju glupom plavušom odgovara: “Ne, jer nisam glupa, a budite sigurni da nisam ni plavuša”. Nekako se nadovezuje na jedan drugi, u kom je pitaju koliko joj vremena treba da napravi frizuru: “Otkud znam, nikad nisam prisutna kad ih prave”.
Decenijama je jako dobro igrala lik sitne vrcave plavuše (reći će i sama, pomalo “droljaste”), a ispod perike, šljokica i jake šminke krio se ne samo ogroman talenat, nego i krvav rad. Procene kažu da je napisala više od 3000 pesama, a to, složićemo se, prevazilazi talenat i prelazi u zanat. Radnu etiku nasledila je, govorila je, od oca, koji je bio potpuno nepismen farmer iz Tenesija. Talenat za muziku povukla je na majku. Sa 18 godina, dan nakon što je završila srednju školu, zaputila se u Nešvil, prestonicu kantri muzike. U prvim danima novog života upoznala je Karla Dina. Udala se za njega čim je napunila 20 i živeli su srećno do kraja njegovog života.
Biografije su najgluplji deo svakog in memoriam-a jer postoji Vikipedija, a uz to, o Doli se može napisati knjiga. Njen je život bio toliko bogat da je dovoljno zahvatiti samo delove koji su nam najdraži i dugo raspredati o njima.
Legenda kaže da je istog popodneva napisala Jolene i I will always love you, pesmu koju je prvo sama snimila, ali je tek devedesetih proslavila Vitni Hjuston. I tu leži tajna uspeha Doli Parton: u svakoj dekadi nalazila je način da dođe do novih generacija. Da li zahvaljujući filmu Čelične magnolije iz osamdesetih, Telohranitelju i pesmi koju peva Vitni, pa onda pojavljivanjem u Dizni seriji Hana Montana sa svojom kumicom Majli Sajrus (danas globalnom zvezdom) ili pre neku godinu davanjem dozvole da Bijonse obradi Džolin… Tek, njena karijera nikad nije zamrla i nikad nije zavisila od nostalgije jer je dopuštala da je svaka nova generacija otkrije i iznova zavoli.
SRCE VELIKO KAO SVET
Godine 1995. osnovala je Imagination Library, program koji svakom prijavljenom detetu od rođenja do pete godine svakog meseca besplatno poštom šalje jednu knjigu. Porodice ne plaćaju ništa. Inspiracija joj je bio njen otac Robert Parton.
Bio je izuzetno pametan čovek, ali nije znao da čita ni piše. Doli je često govorila da je upravo zbog njegove nepismenosti shvatila koliko čitanje može da promeni život. Zato je želela da nijedno dete ne krene u školu a da kod kuće nije imalo svoje knjige. Program je počeo u jednom okrugu u Tenesiju, a danas obuhvata SAD, Kanadu, Veliku Britaniju, Irsku i Australiju. Do sada je podeljeno više od 330 miliona knjiga, uz više od tri miliona knjiga koje se i dalje šalju svakog meseca.
Na početku pandemije, u martu 2020, donirala je milion dolara Univerzitetskom medicinskom centru Vanderbilt za istraživanje kovida 19. Novac je otišao u fond koji je kasnije nazvan “Dolly Parton COVID-19 Research Fund”. Njen novac finansirao je ključna rana istraživanja koja su pomogla timu u Vanderbiltu da razvije i testira tehnologiju koja je postala deo razvoja Moderna mRNA vakcine. Sami istraživači su kasnije rekli kako je njena donacija bila presudna u toj ranoj fazi.
Dakle, postoje ljudi koji umeju da pročitaju kako svet funkcioniše i to upotrebe u svoju korist. A postoje i oni koji odu korak dalje i probaju da taj i takav svet malo promene na bolje. Doli je uspela oba: ljudi su decenijama gledali grudi, perike i šljokice, a ona je za to vreme gradila imperiju. To je možda njen najveći feministički trik.
Dok su muškarci mislili da je potcenjuju, ona je pregovarala o autorskim pravima, zadržavala vlasništvo nad svojim pesmama, odbijala da proda I Will Always Love You Elvisu jer nije htela da izgubi izdavačka prava, gradila zabavni park, fondacije i obrazovne programe. Bila je poslovna žena pre nego što je to postalo moderno.
UVEK TOPLA, NIKAD CINIČNA
Možda je to razlog što danas, kada je više nema među nama, ljudi ne govore samo o pesmama. Govore o tome kakva je bila osoba. To je retka vrsta nasleđa. Njena smrt izazvala je talas iskrenih oproštaja upravo zato što su je mnogi doživljavali kao simbol velikodušnosti, rada i topline, a ne samo kao zvezdu.
Svaki in memoriam je pomalo nesrećan jer autor više piše o sebi nego o preminulom. Ali kad više nemaš pet godina nego solidno preko 40, više te ne impresionira to što je Doli Parton bila lepa, nego to što je uspela da ostane nežna. A to je mnogo teže, pogotovo u današnjem svetu. Nije postala cinična. Nije dozvolila da joj uspeh ubije radoznalost. Nije postala zajedljiva ni kada je imala svaki razlog da bude. Čitav život je insistirala da dobrota nije naivnost nego izbor. E, to je najteža stvar koju čovek može da uradi, pogotovo ako je žena.
Kad punih 38 godina voliš Doli Parton, prestane da ti bude idol i postaje dokaz da možeš biti istovremeno i nežna i jaka, i kič i glamurozna, i ozbiljna, i ambiciozna i velikodušna, pametna, a da nikome ne moraš da dokazuješ koliko si pametna.
I možda je upravo to njena najveća pesma. Ne Jolene, ne ni I Will Always Love You, ma ni Coat of Many Colors, nego život koji je napisala sama. Život koji je živela bez trunke cinizma.
I još nešto: Doli Parton nikada nije bila kul, niti je pokušavala to da bude. Bila je previše iskrena za ironiju, a previše emotivna da bi glumila distancu. Suviše se radovala tuđim uspesima da bi bila cinična. U vreme kada je cinizam postao neko merilo inteligencije, ona je ostala žena koja veruje u ljubaznost. Opet, ne zato što je naivna, nego zato što je izabrala da bude ljubazna. Ko u to sumnja, nek pusti Jolene. Znam da se pesma svima popela na glavu u danima nakon Doline smrti. Ali, probajte da je slušate kao da je prvi put čujete i obratite pažnju sa koliko se obzira, pristojnosti i ljubaznosti Dolina junakinja obraća svojoj suparnici Džolin.
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Od nemila do nedraga, slogan jubilarnog Festivala evropske poezije, ujedno je i opis proteklih 20 godina ove manifestacije zbog koje su u Beograd dolazili značajni pesnici Evrope
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
