Ima li politike u Srbiji? Ko je i kako građanima ogadio politiku i političke stranke? Ko se i zašto boji politike? Da li je Vučićev režim u najozbiljnijoj krizi do danas? Da li se gnev građana može umiriti dezinformacijama, medijskim spinovanjima i nasiljem
Moramo da se borimo da finansijsko-koruptivna dimenzija bude procesuirana. Moramo da saznamo gde je nestalo 24 miliona evra, zato što je ova evidentna krađa direktan uzrok smrti 15 ljudi. Naravno, tragedija pokreće i priču o bezbrojnim tajnim ugovorima koji prate velike javne i infrasturkturne projekte, a koji su leglo enormne korupcije. Firme koje su radile rekonstrukciju stanice u Novom Sadu manje-više su iste one koje grade, recimo, Beograd na vodi ili rade na EXPO projektima
Posle izlaska iz pritvora, Goran Ješić za „Vreme“ kaže da se aktivno vraća u politiku, ali da vidi potrebu za novom organizacijom koja bi bila ideološki profilisana i jasno proevropska
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Svako popuštanje u Srpskoj naprednoj stranci prouzrokuje osećaj poniženja, urušava samo-sliku posebnosti i jedinstvenosti. Svaki poraz smatraju ponižavajućim jer imaju potrebu za potpunom kontrolom i svemoći i jer im on ugrožava osećaj dominacije. Stoga na poraze reaguju ljutnjom i besom, svakako prebacuju odgovornost na druge. Imaju konstantnu potrebu za priznanjem i divljenjem, a bilo kakvo povlačenje, čak i simboličko, stavlja ih u polje nesigurnosti, koje nikako ne podnose. Spremni su da pobede ostvaruju apsolutno svim sredstvima: laganjem, manipulacijama, kršenjem zakona i svih moralnih normi
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Pokrajina je prestala da postoji kao politički entitet, u to nema nikakve sumnje. Njene institucije rade samo onoliko koliko služe za finansiranje SNS-ovskih potreba, a gradovi su pretvoreni u beživotne kasabe. Novi Sad je nabubreo, ali ne od aktivizma, kulture i života nego od prostakluka, pohlepe, divlje gradnje i urbanističkog kriminala. Autonomaške političke stranke ne postoje, mrtve su i nevladine organizacije
Skupštinska rasprava poslužila je vlasti da pokaže da iza protivljenja projektu “Jadar” stoji “zla opozicija”. Time dobija veliku prednost, tako misli, a nažalost je po svemu sudeći i u pravu. Zašto? Vučićev režim je poznat po svojim uspesima na polju sveopšte destrukcije, a najveći domet je dosegao u uništavanju politike kao takve i razaranju samog pojma opozicionog političkog delovanja
Državne institucije trebalo bi da bude servis građana, a ne uterivačka služba garniture na vlasti. Odnos naprednjačke države prema nama osetićete na svojoj koži najkasnije kada vam na red dođe vađenje ili produženje ličnih dokumenata
Onomad, kada se rađao, mnogi su verovali da će internetski prostor biti predeo beskrajne slobode izražavanja. To su bili davni, pionirski, infantilni dani. Stvar se promenila, đavo je odneo šalu, usledila je internetska osveta. Tzv. toksični sadržaji doveli su do narušavanja poverenja u državne institucije i medije, ugrozili slobodne izbore, građanima otežali mogućnost donošenja odluka na osnovu valjanih informacija i, paradoksalno, omeli slobodu izražavanja. Prema jednom istraživanju, 83 odsto građana Evropske unije veruje da atomizovani medijski inženjering ugrožava demokratiju
