Loader

Nedim Sejdinović

Nedim Sejdinović je novinar nedeljnika "Vreme" od 2018. godine, književnik i esejista. Autor je dve prozne, jedne poetske i jedne knjige političkih eseja. Novinarstvom se bavi od 1992. godine. Saradnik je brojnih medija u Srbiji i regionu, kao i osnivač i urednik izdavačkog preduzeća "Cenzura". Član je Nadzornog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Od 2004. do 2012. godine je generalni sekretar Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), a od 2012. godine do aprila 2016. nalazio se na mestu predsednika Izvršnog odbora ovog udruženja. Predsednik NDNV-a bio je 2016. do 2019. godine. Dobitnik je OEBS-ove nagrade za ličnost 2018. godine za lični doprinos borbi za medijske slobode u Srbiji.

Život u rasturenom društvu

Vladavina dece devedesetih

Opšta korupcija i napredovanje podobnih i nekompetentnih obesmišljava pojam poštenja i znanja. Poštenje postaje nešto što je čak pomalo i komično, i svakako arhaično. Potom, ako se potčinjavanje, strah i lojalnost pretvore u nešto što garantuje lični napredak – logično je da kritičko razmišljanje i sloboda mišljenja predstavljaju nešto što je opasno i nepoželjno, infantilno. Ako se sve počne meriti po materijalnom bogatstvu, ko šljivi pravdu i socijalnu jednakost, a tek solidarnost

Život u rasturenom društvu (2): Zoran Pavlović, profesor socijalne psihologije

Posvađanim i izolovanim pojedincima lako se vlada

Razna istraživanja pokazuju da je interpersonalno poverenje u Srbiji među najnižima u Evropi. Evropsko društveno istraživanje (ESS) od pre par godina pokazalo je da je poverenje u političare i političke partije u Srbiji među najnižima od 29 država koje su u njemu učestvovale. Sasvim precizno, po izraženosti poverenja u političare i političke partije Srbija je treća otpozadi (na 27. od 29 mesta)

Život u rasturenom društvu (3)

Normalizacija nenormalnog

O vladajućoj atmosferi u Srbiji za “Vreme” govore profesor psihologije Dragan Popadić u Beogradu i docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Mina Điković

Naprednjačko osedlavanje fakulteta

Zbog čega su toliko zapeli

Osim topovskog udara ili šok-bombe ili šta je to već bilo a što je zvučalo kao “tomahavk”, na pobunjene studente fizički su nasrnuli i neke od njih povredili aktivisti SNS. Glavni nasilnik je bio glomazni grubijan Ognjen Dopuđ, koji je – verovali ili ne – direktor Fonda Evropski poslovi AP Vojvodine. Dvoje povređenih studenata potražilo je medicinsku pomoć u Urgentnom centru. Posle svega, organizatori izbora za filozofski studentski parlament izjavili su da je izborni proces prošao “bez incidenata”. Bomba je valjda sastavni deo izbornih aktivnosti, kao i mlaćenje studenata

Bitka za vodu

Nematode u svim tokovima vlasti

Novosadska vlast i javne službe radile su sve suprotno od onoga što je trebalo da čine. O prisustvu “crvića” građani nisu čuli od nadležnih institucija nego preko društvenih mreža. Potom su različite službe pričale različite stvari i dovodile građane u zabludu. Onda su zaćutale. Naime, problem je “rešen” tako što je smenjen direktor Instituta za javno zdravlje, epidemiolog, i na njegovo mesto postavljena stomatološkinja Milena Tabaković, kćerka guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković

Srpsko-ruski odnosi

Sluga dvaju gospodara

Šta god da je bila suštinska svrha Vulinove posete Moskvi, ona se po Vučića nije završila onako kako je želeo. Vulinov zadatak je valjda bio da ovom posetom demonstrira daljnju bliskost Srbije i Rusije. Umesto toga, Vučić je kao rezultat sastanka Vulina i ruskog predsednika dobio šamarčinu od Putina, koji ga je pozvao da prisustvuje samitu BRIKS u Kazanju

Srbija i Evropska unija

Festival licemerja i političkog biznisa

U Makronovoj i Šolcovoj retorici čak se i frazerski manje spominje “evropski put”, a više poslovni dilovi. Nije to ni tako loše, treba stvari postaviti na pravi temelj. Ko šljivi poštene izbore i demokratiju kada su tu “rafali”, nuklearna energija i litijum. I još jedan paradoks. Evropski fondovi ulažu ogromne pare u projekte institucionalnog razvoja Srbije. I što se više novaca troši, to manje institucije postoje. Srbija je projektno deinstitucionalizovana zemlja. Slično je i kada je reč o medijskim slobodama

Novi Sad

Grad koji su progutali naprednjaci

Smrt šestočlane porodice ne treba stavljati u bilo kakav dnevnopolitički kontekst, ali ona mora da bude predmet pažnje zbog zastrašujućih socijalnih razlika u Novom Sadu. S jedne strane, tu su ljudi koji prihoduju milione i milione na ovaj ili onaj način, a s druge – mali zabačeni kvartovi u kojima se bivstvuje ne samo ispod granice siromaštva nego ispod granice svakog dostojanstva. O tim ljudima ama baš niko ne brine, niti se koga tiču, za njih nema ni struje, ni vode, ni kanalizacije

Intervju: Predrag Voštinić, Lokalni front Kraljevo

Aktivisti su najneviniji i najčestitiji ljudi ovog društva

Često koristimo reč “zastrašivanje”, ali verujem da, kada se govori o odnosu aktuelnog režima prema oponentima, postoji pogodnija reč. Ona glasi: iznurivanje. Dakle, nije ključno izazivanje straha da će vam se nešto slično ponovo desiti, nego je namera da s vremenom dignete ruke od svega. Ako dignete ruke od svega, nećete dići revoluciju. Dakle, u jednom trenutku izgubićete snagu i volju da se i dalje bavite aktivizmom, jer to postaje – i po vas i vaše okruženje – isuviše iscrpljujuće, i materijalno, i fizički, i emotivno. Da jednog trenutka kažete: stvarno, ja ovo više ne mogu