Vlast je tvrdila da su opozicioni odbornici pozvani da prisustvuju sednici gradske skupštine, ali brojni snimci pokazuju upravo suprotno. Ne samo da su sprečeni da uđu u “svoju kuću”, nego su trpeli i nasilje od pripadnika policije i žandamerije. Možda je to model koji naprednjaci smišljaju i za druge lokalne, ali i za pokrajinski i republički parlament. Spreče opoziciju da prisustvuje sednicama, i onda – nema opozicije, nema problema
Sprečavanje odbornika opozicije da uđu u parlament Novog Sada, gde je održana jednostranačka skupština na kojoj je za novog gradonačelnika izabrana osobnost pod imenom Žarko Mićin, hapšenje opozicionih aktivista u glavnom gradu Vojvodine, te upad policije i tajne policije u velike beogradske nevladine organizacije – sasvim je izvestan pokazatelj da se vlast, uprkos izjavama naprednjačke vrhuške da je potrebno smiriti tenzije u društvu, opredelila za povećanje tenzija i progon oponenata po (belo)ruskom modelu.
Dakle, ušli smo u novu političku fazu, u kojoj vlast računa na izmenjene globalne političke okolnosti po dolasku Trampa na vlast u SAD, ali i pokušava otvoriti pukotine unutar raznih segmenata velikog, istorijskog bunta građana Srbije, predvođenog mladim ljudima, studentima i srednjoškolcima.
PAVLOVLJEV REFLEKS
Krenimo redom. U ponedeljak je sazvana sednica novosadskog parlamenta na kojoj je trebalo da se izabere novi gradonačelnik. Ovo mesto je ostalo upražnjeno nakon ostavke Milana Đurića, lokalnog bezličnog pravnika koji je na to mesto došao nakon avanzovanja dugogodišnjeg prvog čoveka Novog Sada Miloša Vučevića. Kao i Vučević, ostavku je podneo nakon što su naprednjački jalijaši izleteli iz prostorija stranke i skoro nasmrt pretukli jednu studentkinju. Njen kolega je prošao nešto bolje.
Vučević, čovek koji je bio beskrajno odan porodici Vučić i kriminalnim organizacijama koje kontrolišu glavni grad Vojvodine, prošao je sve testove poslušnosti i kao takav postao prvo državni ministar odbrane, a potom i predsednik Srpske napredne stranke i premijer. On je, kako neki tvrde, surogat Andreja Vučića, jer se “predmetna institucija” još nije osmelila da rođenog brata postavi za premijera. Đurić, kao njegova desna ruka i stari jaran, bio je logičan odabir. Pokazalo se u naprednjačkim stručnim studijima, naslednik takođe baštini “pavlovljev refleks”, bezuslovno i instiktivno klima glavom na nadražaj stranačkih gazda i gazda kriminalaca.
Pokazalo se da Đurić ipak nema tako jak želudac. Već je nekoliko puta, kažu, želeo da podnese ostavku, ali nije mu se dalo od gore. Na kraju je otišao zajedno sa svojim neposrednim nadređenim, jer im je rečeno tako. Malo da se žrtvuju, pa će u sledećoj podeli karata već dobiti pokoji jači adut. Izbor Žarka Mićina za naslednikovog naslednika ne samo da je promena na isto (čovek je verni Vučevićev pratilac, šef svih njegovih kabineta i “lojalista” sa dna kace), nego i promena nagore. Naime, sudeći po tvrdnjama opozicije, ali i brojnih građana na društvenim mrežama, Mićin je stranačka majka batinaša. Ako je tako, onda je gradonačelnik podneo ostavku zbog batinanja studenata, a šef batinaša je došao na njegovo mesto. Tipično za Vučićevu Srbiju.
Opozicija je pozvala građane na protest ispred gradske skupštine zbog samog Žarka Mićina, ali i zbog kršenja brojnih procedura od gradske vlasti i skupštine. Naravno, i zbog njihove sprege sa kriminalom. Međutim, policija je sprečila opozicione odbornike da uđu u parlament. Vlast je tvrdila da su opozicioni odbornici pozvani da prisustvuju sednici, ali brojni snimci pokazuju upravo suprotno. Ne samo da su sprečeni da uđu u “svoju kuću” nego su trpeli i nasilje od pripadnika policije i žandamerije. Možda je to model koji naprednjaci smišljaju i za druge lokalne, ali i pokrajinski i republički parlament. Spreče opoziciju da prisustvuje sednicama, i onda – nema opozicije, nema problema!
JAJA, BRAŠNO I JOGURT
Građani Novog Sada su na nasilje ispred gradskog parlamenta odgovorili jajima, brašnom i jogurtom. Policija je “pohovana”. Naravno, pojavila se tu i crvena boja, krvave šake. Državna sila je uzvraćala, koristila pirotehnička sredstva, jaja je bacala na odbornike i građane, gađala ih i bojom i jogurtom. Scene su, naravno, bile megahit na društvenim mrežama.
Nakon što su se građani razišli, krenulo je hapšenje opozicionih aktivista. Priveden je šef novosadskog SSP Vladimir Vrsajkov, aktivista pokreta “Bravo” Brajan Brković (naravno, režimski tabloidi su u udarnim naslovima odmah izvestili da ovaj “ustaša” udara na pripadnike svete srpske policije), stari policijski znalac, osnivač novog političkog pokreta “Solidarnost” Goran Ješić, pokrajinski poslanik NSP Predrag Dragojević i član PSG Srđan Đurić. Noć su proveli u pritvoru, a u trenutku pisanja ovog teksta Vrsajkov, Ješić i Đurić pušteni su na slobodu, a navodno će uskoro iz pritvora izaći i Brković i Dragojević. Svi će, tvrdi se, fasovati prekršajne prijave osim Dragojevića, koji će biti krivično gonjen zbog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
A onda je, u međuvremenu, stigla vest iz Beograda o upadu policije i BIA u Građanske inicijative, Fondaciju Trag i Crtu. Navodno, istražni organi hoće da pomognu Trampu i Masku u njihovoj borbi protiv “kriminalne organizacije” USAID. Ne treba komentarisati koliko je ovaj motiv licemeran i kretenski, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što su upravo državni organi najviše koristili sredstva američke državne pomoći.
Iza svega se očituje nova strategija režima, koji računa da će uspeti otvoriti podele unutar velikog pokreta otpora. Prvenstveno između opozicije i nevladinog sektora na jednoj i studenata na drugoj strani.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
