"Srbija protiv nasilja" u kojoj se ujedinio dobar deo opozicije je delovala kao dobitnička kombinacija. Pocepala se po pitanju izlaska na izbore ili bojkota. Vlast likuje, a opozicioni birači su zbunjeni
Kada je izgledalo da bi opozicija konačno mogla da se izbori za neke predizborne koncesije i natera vlast da odstupi, koalicija “Srbija protiv nasilja” se pocepala i zbunila svoje birače: da li su predstojeći lokalni izbori jačanje snaga pred neku buduću bitku ili slavno umiranje nečega što je ličilo na pobedničku kombinaciju
Kad je Aleksandru Vučiću svanulo da ne može sprečiti ulazak Kosova u Savet Evrope – što je na mnogo načina kontroverzna odluka članica ove organizacije – on je za taj segment pripremio više poruka. Počeo je sa “Videćete šta će Srbija da uradi”, nastavio sa “Srbija će da istupi iz Saveta Evrope” i zaključio da “Savet Evrope ne postoji ako je u njemu Kosovo”. Jasno je da je u pitanju politika “naljutio se čobanin na selo”. Poseta Emanuelu Makronu bio je samo neuspeli pokušaj da sakrije svoju spoljnopolitičku golotinju
Ako se dogodi da pokreta „MI – Glas iz naroda“ nema, ili da se od jednog napravilo tri pokreta, onda imamo tri grupe od po dva odbornika koji slobodno plutaju u baruštini srpske politike i doplivavaju do onih koji su najjači. Ako nema pokreta, nema ni „moralne“ dileme da samo neki njegovi odbornicu Vučiću obezbede većinu u Beogradu
Napoleon je propao zato što je navalio da juri Kutuzova, otišao predaleko i, potom, u spaljenoj Moskvi nije mogao da dočeka proleće. Možda iz ove istorijske priče opozicija može nešto da nauči ako bude u stanju da se održi na okupu. Još od izbora u aprilu 2022. Vučić nema većinu u Beogradu i to ne može da se promeni čak ni izbornim inženjeringom. Treba raditi na tome da se srede birački spiskovi, da se omogući jednaka medijska zastupljenost, da se umanji Vučićeva funkcionerska kampanja i da se on vrati u okvire propisane Ustavom. Ali na izbore se mora jer sada nema drugog načina da se zauzme Moskva i sruši diktator
Mediji koji su pod kontrolom režima, kao i obično, izveštavali su jednim glasom: Rezolucija EP je ništavna stvar, ali predstavlja udar na suverenitet slobodarske Srbije (tako ništavna, a takva pretnja?), a Srbija je u Njujorku zabeležila ogromnu diplomatsku pobedu. Razume se, i oni koji ovo objavljuju znaju da je to koješta, ali sada je takav PR plan iz Vučićevog kabineta i samo ga treba slediti. A kakva je realnost i stvarno stanje na terenu
Iz Brisela su stigle informacije da je predlog rezolucije mogao da bude još gori i da se od Evropske komisije i Evropskog saveta traži obustavljanje pregovora sa Srbijom i uskraćivanje svake finansijske pomoći. Kakav god tekst bude usvojen, činjenica da se u Evropskom parlamentu raspravlja o osnovnim stvarima u oblasti vladavine zakona i demokratije jedne države, ne govori lepo o njoj. I to svi znaju
U zemlji snažnih strasti i slabih medija političari uspevaju da zagospodare javnim prostorom a da ne urade baš ništa. Da li će Vučić, ipak, proći kao njegov pajtaš Nikola Gruevski i da li će Srbija pod pritiskom sa strane dobiti ponovo slobodne izbore?
Ako ljudi iz kriminalnog miljea tretiraju i pominju Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića kao sebi ravne, da li u tome što govore ima neke istine? Ili su dvojica kriminalaca iz Crne Gore pomenuli brata Aleksandra Vučića tek da bi njemu napakostili
Srpska vlast žuri da „formira parlament“ pre najavljene rezolucije Evropskog parlamenta i, važnije, pre konačnog izveštaja posmatračke misije OEBS-a o izborima oko koga se ovih nedelja vodi velika bitka iza zatvorenih vrata u kojoj srpska vlast na sve načine pokušava da ne bude baš poguban po nju
Mesec dana nakon izbora na kojima se očekivala neka promena, zemlja izgleda kao da je ostala u istoj situaciji institucionalno i na nivou političke moći. Ali, rezultati izbora, sve što im je prethodilo i sve što je bilo posle njih, pokazuju znake promena koje bi mogle da budu dominantan trend narednih meseci i godina. Šta je opozicija uradila dobro, gde je pogrešila i kako je režim na to reagovao
Srbi sa severa su utišani, njihov bunt je ugušen, njihova samostalnost od Prištine poništena. Dokumenta će biti kosovska, struju će se plaćati Prištini ili je neće biti, granica će biti poštovana i neće biti šverca iz centralne Srbije. Tako izgleda “mirna reintegracija” severa Kosova, nalik onoj u Slavoniji u Hrvatskoj
