Studentski pokret između paranoje i nade

Nešto više od dva meseca od dvogodišnjice novosadske tragedije studentski pokret se našao pred velikim izazovom.

Dugo traženi i iščekivani vanredni izbori možda se dogode i pre 1. novembra a do sada nije do kraja jasno ko bi i na koji način predstavljao pokret koji je u proteklih godinu i po dana na mnogo načina promenio Srbiju.

Neka merenja koja su objavljna u javnosti poslednjih meseci možda su relaksirala one koji veruju da je Vučićevom režimu došao kraj jer navodno studenti imaju prednost. U istraživanju koje je objavila CRTA ta prednost je značajna.

Svi koji se bave političkim kampanjama znaju da rezultati „merenja“ mogu i da zavaraju određeno biračko telo: ako vaši birači čuju da vi sigurno pobeđujete možda i ne izađu da glasaju na dan izbora, jer veruju da je pobeda već izvojevana.

Paralelno sa tim, javnost je ubeđena da studenti – koji idu na nastavu, spremaju i polažu ispite – vode istovremeno svoju kampanju „Student u svakom selu“ i da tu niko posebno ne mora da se uključuje jer „deca drže sve pod kontrolom“.

Foto: Ognjen Stevanović/FoNet

Studentski „boljševici“ i izborni vodvilj

Na žalost, neke informacije ukazuju da to nije baš tako.

Svakoga dana režimski tabloidi i televizijske tabloidne stanice pune svoje programe čitanjem dokumenta ili puštanjem tonskih razgovora sa studentskih plenuma na kojima se „vetiraju“ određeni „kandidati“ i od toga prave narativ da se protiv Vučića nalazi jedna grupa „boljševika“ koja ni sama ne zna baš šta bi i kako bi.

Studentski pokret je u maju prošle godine zatražio izbore i od tog trenutka pravila igre su se promenila, jer su studenti ušli na teren čiste politike na kome važe drugačija pravila i na kome se igra drugačija igra,  na način koji je njima bio nepoznat. Još kada su počeli da prave famoznu „studentsku listu“ stvar se pretvorila u vodvilj i politički rijaliti na margini jer jedino što do sada nismo videli je da na nekom TV ili Jutjub kanalu „ide“ kajron na kome piše broj za glasanje za nekog od „kandidata“ za studentsku listu.

Režim je ostao prilično hladan, znao je da bez pritiska spolja ne mora da ide na vanredne izbore uprkos krizi koju je i sam priznao i o kojoj je sam govorio preko svojih brojnih portparola u odelu „analitičara“ i gostiju na jutarnjim programima i  kolegijumima.

Udri u studentsku listu

Poslednjih dana, „rasprava o kandidatima za studentsku list“ dobila je na dinamici. Dopis koji je poslala Bojana Maljević Univerzitetu u Nišu, odnosno studentima te ustanove koji su je predložili za kandidatkinju za mesto na listi, objavljen je u tabloidima na način koji je trebalo da pokaže da se studentski pokret slomio.

Foto: Zoran Mrđa/FoNet

Narednih dana i nedelja, traje to već čitav mesec, gotovo svakoga dana isplivavaju nekakva dokumenta koja dolaze do Informera i tamo se čitaju kao dokaz da studentski pokret ne zna šta će jer se sav upetljao u priče o načinu „provere kandidata“, a sve zbog različitih struja unutar studentskog pokreta među kojima navodno dolazi do nesuglasica pa ne mogu da se donose odluke.

Razume se, to što radi Informer ima jedino za cilj da Vučićevu biračku bazu drži blizu vođe i da tamo niko ne pomisli da postoji nešto bolje od njega.

Drugi cilj je unošenje pometnje jer većina ljudi ne razume da je „sve to“ samo propaganda pa ono što objavljuje Informer proizvodi željene posledice.

Udbaške metode

Kada se to stavi na stranu pojavljuju se problemi koji su stvarni i o kojima treba govoriti.

Zbog čega su studenti uopšte počeli da prave listu, kada izbora nije bilo ni na vidiku? Zbog čega su dozvolili da im ta procedura uzme godinu dana delovanja, a rezultata nema? Zbog čega primenjuju metode „vetinga“ koje su više primerene policijskom i udbaškom nego civilnom delovanju? Da li, na kraju, oni mogu da se na tim nekim budućim izborima pojave kao organizovana grupa koja ima neku vidljivu strukturu – izborni štab, kontrolore, predstavnike u biračkim komisijama…?

Dok „Studenti pobeđuju“ odjekuje Srbijom, postavlja se pitanje da li će biti dovoljno ljudi koji će se angažovati da tu parolu donesu do svake kuće u Srbiji i da li su studenti svojom politikom „isključivosti i ograđivanja“ od sebe oterali one koji bi pomogli ili ti koji bi pomogli u kampanji ni ne znaju da je to potrebno?

I da li je moguće da se studentima priključe drugi ljudi „nestudenti“ a da i oni ne budu „vetirani“, odnosno da ni oni ne mogu da prođu komplikovanu „bezbednosnu procenu“ koja, opet, više priliči Udbi nego političkim akterima?

Oprez zbog preletača i potraga za moralno superiornim osobama

Lako je razumeti oprez studenata – 35 godina višepartizma nam govori da su ljudi kvarljivi i da lako prelete. Međutim, kada se bliže pogleda taj fenomen, prelete onda kada vide da njihova strana nema ama baš nikakve šanse.

Ali se sada stvar okrenula. Studentski pokret je u najmanju ruku jednak među biračima kao Vučićeva lista, a verovatno i za koji procenat jači. Dakle, oni koji bi trebalo da budu političko ovaploćenje pokreta ne stoje na slabijoj strani, naprotiv.

Zbog takve političke kulture ili političkog pragmatizma makijavelističkog tipa, studentski pokret ima u malo koga poverenje. Ali je sa druge strane logično zapitati se: deco, otkud vam tolika zabrinutost? Zar nisu akcije koje ste sprovodili pokazale da se pred vama rastopilo čak i poneko tvrdo radikalsko srce? Svi smo videli te scene.

Zbog čega nikome ne verujete i tražite apsolutna merila i pokazatelje, pravite matrice provere koji bi trebalo da vam daju 250 moralno superiornih osoba?

Foto: Ognjen Stevanović/FoNet

Studentska „vlada u senci“

To tako izgleda, posmatrano sa strane, i to je pogrešan način i put, to se sada vidi, jer se sva energija usmerila ne na ljude koji treba da čuju da postoji potreba za promenom i kako do te promene da se dođe, nego na analize slika, tekstova i skrinšotova sa mobilnih telefona.

Izgleda, takođe, da taj metod nije privukao veliki broj studenata. Naprotiv, taj metod i uopšte jalovi „rad na studentskoj listi“ umanjio je učešće studenata u pokretu i pretvorio njihov rad u tabloidnu municiju protiv njih i svih koji jesu za promenu režima u Srbiji.

Studenti su odbranili svoje moralno stanovište stavom da oni sami neće biti narodni poslanici ili članovi neke buduće vlade, ali ih je takav, superioran stav oterao u drugu krajnost: njih sada pokazuju kao neku vladu u senci, kao neku vrstu budućeg upravnog odbora Srbije koji će postavljati ljude na nižim nivoima upravljanja i ocenjivati njihov rad.

I pored svega toga ljudi su se nekako opredelili pa poslednjih meseci gledamo snažnu kampanju režima sa ciljem da utvrdi svoje biračko telo, da osigura svojih 1,8 do dva miliona birača.

Foto: Marko Dragoslavić/FoNet

Nada umesto paranoje

Kada sutra, u nekom trenutku, budu raspisani izbori, biće potrebno tehnički uraditi brojne stvari i za to je potrebna organizacija koja je usmerena na to delovanje, a ne na proveravanje svake osobe koja se pojavi u blizini pokreta.

Da bi se kampanja izvela kako treba potrebano je na hiljade ljudi koji će za 45 dana prepešačiti Srbiju nekoliko puta, a to studenti ne mogu sami i za to je potrebna pomoć građana i organizacija, verovatno i partija koje će podržati „Studentsku listu“.

Ta organizacija, kako vreme bude proticalo, moraće da bude sve uređenija i vidljivija, jer je teško održavati plamen pokreta među jednom socijalnom grupacijom više od dve godine.

Promena koja se u Srbiji oseća i koja se sporo probija kroz sve društvene slojeve ne znači puno bez političke promene, a političke promene nema bez čvrstog i organizovanog pokreta koji je u stanju da artikuliše potrebe građana i to pretvori u izbornu pobedu. Ta pobeda, napisana u sloganu „Studetni pobeđuju“, traži još neki dodatak – uključi se, aktiviraj se, pridruži se i taj poziv bi trebalo da dođe iz studentskih redova.

Ako se studentski pokret bude zaglavio u „bezbednosnim procenama“, neće ostati puno vremena za pravu kampanju u kojoj je potrebno pokazati da postoje ljudi u Srbiji sposobni da je izvuku iz onoga što je opisano kao „oteta država“. To je veći izazov za studente od imena pojedinih ljudi koji će se naći na listi – kako izvesti na birališta više od dva miliona ljudi koji su očevidno protiv ovog režima.

Verovatno će biti lakše ako se paranoja zameni onim što je studentski pokret krasilo na početku – osećanjem nade koja postoji i koja je stvarna.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.