Postoji nešto dosad neviđeno u prizoru ljudi koji nekoliko sati čekaju u redu da bi dali potpis. Na prvi pogled, taj potpis neće odlučiti izbore, neće automatski postati glas i ne garantuje da će osoba koja ga je dala 25. oktobra zaokružiti istu listu. Ali, tako izgleda samo na prvi pogled, jer onaj ko je spreman da stoji 3, 5, pa i 7 sati u redu da potpiše kandidaturu, spreman je za 40 dana ljute kampanje.
Tokom vikenda u Srbiji, veliki broj građana je dolazio na punktove za prikupljanje potpisa za “Studentsku listu – Studenti pobeđuju”, a studenti su u ponedeljak 14. septembra Republičkoj izbornoj komisiji predali više od 70.000 potpisa. Za parlamentarnu listu potrebno je najmanje 10.000 overenih potpisa. Studenti su, dakle, prikupili mnogo više od zakonskog minimuma. To znači da je veliki broj ljudi bio spreman da tokom dva dana uradi nešto što zahteva vreme, organizaciju i lično pojavljivanje. Znači da studentski pokret, koji je gotovo dve godine svoju političku snagu pokazivao na ulici, fakultetima i u zborovima, sada ima kapacitet da ljude izvede i na punktove za potpisivanje izborne liste. To je politička činjenica.
Grupa građana “Studentska lista – Studenti pobeđuju” formalno je osnovana 9. septembra. Dva dana kasnije počelo je prikupljanje potpisa, a punktovi su otvoreni u Beogradu i drugim gradovima. Na pojedinim mestima formirani su dugi redovi, a studenti su produžavali radno vreme kako bi ljudi koji su čekali mogli da dođu na red. Takve slike imaju jednu osobinu koju izborna matematika ne može da registruje. One pokazuju političku mobilizaciju u realnom vremenu.
Odluka studentskog pokreta da svoju ogromnu društvenu energiju prevede u izbornu politiku trenutno je najvažniji politički eksperiment u Srbiji, ako ne i šire. Njegov prvi rezultat nije još nijedno osvojeno poslaničko mesto. Prvi rezultat je upravo mogućnost da se na izborima pojavi.
KONAČNO ZNAMO LISTU
Studenti su za sada objavili 250 kandidata, koliko maksimalno može da ima jedna parlamentarna lista. Na njenom čelu nalazi se Ilija Srdanović, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Na listi se nalaze ljudi različitih profesija uključujući lekare, profesore, naučnike, umetnike, ekonomiste i poljoprivrednike. Među njima su, između ostalih, profesor Dejan Šoškić, dramaturg Željko Hubač, poljoprivrednik Zlatko Kokanović, glumci Tihomir Stanić i Bojan Dimitrijević. A tu je i čovek kom je cela ova zemlja pevala pesmu: “Mi imamo svoga boga, ime mu je Bodiroga!”.
Taj sastav je važan zato što govori o jednoj od dilema sa kojima se studentski pokret suočava. On je nastao kao studentski pokret, ali sada traži mandat da predstavlja mnogo širi deo društva. A da to umeju, pokazali su kroz akciju “Student u svakom selu”, gde su razgovarali i sa ljudima koji nisu stajali na blokadama, nisu išli na proteste i nisu učestvovali u zborovima. To je mnogo teži posao od organizovanja protesta i studenti su ga uspešno obavili. Baš kao što su uspešno uradili domaći i još 3. avgusta u Agenciji za privredne registre upisali udruženje “Studentska lista”, koje grupi građana treba da da ovlašćenje za nastup na izborima. Utoliko su smešniji pokušaji režima da prošle nedelje registruje najmanje tri udruženja sa sličnim nazivom.
A kako sada u javnosti prolazi ta lista? Pa, recimo to da ovaj tekst nastaje nepunih 12 sati nakon što je zvanično objavljena i da se sviđa čak i poslovično ciničnom Tviteru, tj. korisnicima društvene mreže Iks. Štaviše, ljudi se prave važni i objavljuju koga sa liste poznaju lično. I dešava se nešto još važnije: kandidatima za poslanike se više zahvaljuju nego što čestitaju. To dosta govori o atmosferi u kojoj se ovi izbori održavaju, to je zahvalnost na žrtvi, jer svi znaju da sledi jezivih pet-šest nedelja u kojima režim neće štedeti snagu da se batrga i udara ove ljude gde i kako stigne.
SAMONIKLI, NARODNI POKRET
Studentski pokret nije nastao tako što je neko jednog jutra odlučio da osnuje još jednu političku organizaciju. Nastao je iz dvogodišnje pobune protiv načina na koji institucije funkcionišu i iz potrebe da se odgovornost za javni život vrati građanima. Njegov ulazak u izbore zato predstavlja pokušaj da se ono što je nastalo van institucija proveri unutar njih.
U ponedeljak su studenti sa kutijama sa potpisima krenuli od Rektorata Univerziteta u Beogradu prema RIK-u. Ispred Komisije su ih sačekali građani, a nakon predaje liste i potpisa studenti su uz trubače zaigrali užičko kolo. U samoj proceduri predaje pojavila se i administrativna komplikacija jer je nedostajao jedan dokument, koji je naknadno dostavljen. To je možda i dobro podsećanje na ono što sada čeka studentsku listu. Ona više nije samo pokret koji može da funkcioniše mimo institucija. Od trenutka kada je predala kandidaturu, moraće da funkcioniše i unutar njihovih pravila.
Za to će joj biti potrebna ista ona osobina koja ju je dovela do ovog trenutka: sposobnost da mobiliše ljude. To nije mala stvar, posebno u zemlji u kojoj je godinama postojalo uverenje da su izbori unapred određeni, da se ništa ne može promeniti i da je građaninu preostalo samo da bira između loših mogućnosti.
Korake režima, sad kada je najranjiviji, nije moguće više predvideti i sam bog zna šta spremaju. Za sada znamo nešto drugo. Ljudi su došli. I ne planiraju da odu dok ne završe posao.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
