Ko je spreman za izbore

Spekulacije oko toga da će izbori u Srbiji biti 12. jula toliko su se raširile da se o njima priča kao o činjenici. Zasad jedino znamo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio datum kad će nam reći datum izbora: saopštiće 6. maja šta je odlučio, dakle, za Đurđevdan.

A kad smo kod crvenih slova, rekao je i da sprema veliki skup Srpske napredne stranke za Vidovdan, odnosno, 28. jun. Video je čovek kako studenti obeležavaju godišnjice svojih prošlogodišnjih velikih protesta, pa bi i on da obeleži godinu otkako je naredio svečani početak žestoke policijske brutalnosti nad studentima i narodom. A možda bi samo da se oseti – nadležno.

Teško je poverovati da čoveka od 56 godina, pa još ostvarenog, dogurao do predsednika države, boli to što su mu studenti onog decembra 2024. poručili ono što piše u Ustavu: da nije nadležan za utvrđivanje krivične odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu. U suštini, jedina tema oko koje jeste nadležan, ali i koju uspeva da nametne javnosti poslednjih meseci i jesu izbori.

I sad nas tom temom čika i začikava u stilu pesme folk umetnice Saške Karan (“Daću, daću, daću, nego šta ću, ali mi je ipak stalo da te mučim malo”). Podvukli bismo još jednom ako publika ne zamera: odrastao čovek, zreo…

BIZARNA GODIŠNJICA

Ako bi sad raspisao vanredne parlamentarne izbore, Vučić bi ispunio zahtev Studenata u blokadi i to gotovo tačno na godišnjicu ispostavljanja tog zahteva.

Dakle, 5. maja 2025. godine, Studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na svojim profilima na društvenim mrežama objavili su da traže hitno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

“Jedva čekam da se obrate toj nenadležnoj predmetnoj instituciji sa molbom da raspiše vanredne parlamentarne izbore, zato što to po našem Ustavu može samo on”, rekla je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić tim povodom na TV Pink. “Čekam da vidim kako će da prekrše tu svoju datu reč i obećanje svim građanima Srbije, a ponajviše onima koji su ih najviše podržavali i koji su se tada divili njihovoj pameti i promućurnosti, kako su našli taj divan termin, nenadležna predmetna institucija”.

HOĆEMO LI OZBILJNO ILI PO STAROM?

Od tada do danas – iako datum izbora nemamo – studenti rade kao da su za tri nedelje. Od avgusta 2025. do kraja ovog meseca, kroz akciju “Student u svakom selu” obišli su skoro svaku čuku u Srbiji i ne nameravaju da stanu. Na sajtu akcije (suss.rs) postoji interaktivna mapa sa pinom i datumom svakog mesta koje su posetili. Ako mapu uveličate tek toliko da vidite Zapadni Balkan, cela Srbija se plavi od tih čioda kojima obeležavaju gde su sve bili.

“Studenti ulaze u kampanju spremniji nego bilo koji drugi izazivač SNS-a od 2012. na ovamo. Prvo, tu je aktivnost ‛Student u svakom selu‛ koja se nastavlja redovno i koja je jedan od najvećih aduta studentskog pokreta od njegovog nastanka”, kaže za “Vreme” Aleksandar Ivković, analitičar i autor na portalu “Savremena politika”. On dodaje da imaju i bazu podataka koju su napravili sakupljanjem potpisa u decembru i koju koriste za komunikaciju sa potencijalnim glasačima. Reč je o akciji održanoj 28. decembra 2025. u celoj Srbiji, kad su studenti za jedan dan sakupili više od 400.000 potpisa građana koji žele da se uključe u njihove akcije na razne načine.

Ivković dodaje i da sada imamo kampanju: “To se svakako može nazvati kampanjom, ‛Studenti pobeđuju‛. Ona se sastoji od deljenja nalepnica, kačenja banera i saradnje sa zborovima. Vidi se da ta saradnja postoji i da joj je cilj širenje poruke da studenti zaista pobeđuju”.

On kaže da je ta akcija jako uspešna, pošto je, bar po gradovima u Srbiji, prilično raširena: “Pominje se, mada nemam potvrde kada bi mogao da bude, skup na Slaviji, koji bi, pretpostavljam, mogao da bude vrhunac kampanje ‘Studenti pobeđuju’.”

Za to vreme, u opoziciji stvari idu po starom: dogovaraju se kad će da se dogovore. U sredu, 22. aprila, sastali su se predstavnici devet opozicionih stranaka: Narodnog pokreta Srbije, Stranke slobode i pravde, Zeleno-levog fronta, Ekološkog ustanka, Stranke Srbija centar, Pokreta slobodnih građana, Socijaldemokrata, Pokreta za decentralizaciju i Novog lica Srbije. Pozvani su bili i predstavnici pokreta Kreni-promeni, Nove DSS i Demokratske stranke, ali se ovi nisu odazvali. Lider Demokratske stranke Srđan Milivojević ponovio je da će ta partija podržati isključivo Studentsku listu.

Zaključka nije bilo.

Bojana J, članica jednog od novobeogradskih zborova, kaže za “Vreme” da svi zborovi rade aktivno na pripremama za izbore: “Za sada se organizuju akcije sa Studentima u svakom selu skoro svakog vikenda. Pripremaju se liste kontrolora i mobilnih timova. Sve se radi u saradnji sa studentima. Takođe se rade promotivne akcije, deljenje nalepnica, skupljanje donacija. Trenutno je akcenat na mobilizaciji za kontrolore izbora i mobilne timove”.

Ova Beograđanka, kao i ceo njen zbor, bili su na lokalnim izborima u Boru kao posmatrači, a prošli su i obuku za posmatranje i kontrolu izbora. I tu se nameće pitanje: kako je studentima uspelo ono što opoziciji nije – da pokrenu i mobilišu ogroman broj građana koji sada znaju “u prste” tok izbornog procesa i spremaju se da u njemu aktivno učestvuju.

Bojana to objašnjava iz svoje perspektive: “Porodično glasamo protiv ove vlasti oduvek. Bili smo na svim protestima, od Savamale do danas. Ali, nikad se nismo angažovali u politici više od toga”.

Zašto sada?

“Naravno da delom jeste do toga što su oni mladi, energični, što su na nogama prešpartali Srbiju u onim marševima”, kaže Bojana. “Ali najviše je do toga što je sad bilo lako. Oni su pozvali građane da se udruže u zborove i eto me. Prvi put sam znala kako da se uključim i kako svako može da se uključi. Nije došao niko u sakou i kravati da sa pratnjom šeta po kraju, studenti su pozvali, mi smo se odazvali i sad radimo zajedno”, kaže ona.

“Ništa od toga ni približno na tom nivou nismo videli ili viđali od opozicionih snaga u prethodnim izbornim ciklusima”, kaže Aleksandar Ivković. “Naravno, to nije bila samo njihova krivica, već posledica okolnosti u kojima su radili, ali ipak ostaje činjenica da studentski pokret za sada pokazuje mnogo veći nivo spremnosti nego što su pokazivali drugi u prethodnim izbornim ciklusima.”

Ivković smatra da je ostalo da se vide studentska lista i program, na kom znamo da se radi. Međutim, on ističe da je jako važno videti i da li studenti imaju plan kampanje, odnosno “da li će studentski pokret od prvog dana po raspisivanju izbora moći da objavi studentsku listu i studentski program, i da ima plan šta radi svakog dana kampanje od raspisivanja do dana glasanja. Ukoliko brzo izađu sa svim tim, to će biti znak da su spremni i vlast neće moći da ih uhvati na krivoj nozi. Mi ne znamo kako ide sve ovo, ali na osnovu vidljivih elemenata, možemo da pretpostavimo da je njihov nivo pripreme trenutno dovoljan za uspešnu kampanju. Takođe, tu su obuke za kontrolore koje sprovode zborovi, što je još jedan pokazatelj pripremljenosti koji do sada nije postojao. Ostaje pitanje koliki će broj ljudi sve to obuhvatiti, i kampanja i kontrola izbora i da li je to dovoljno za pobedu. Ali, svakako ne polaze od nule ili iz neke vrste nepripremljenosti. Ovde je jedino pitanje da li ta spremnost može da dovede do pobede.”

foto: marija janković

A ŠTA RADI VLAST

Vlast, s druge strane, uvek ima određeni nivo spremnosti koji može da mobiliše njihovo glasačko telo i da ga izvede na birališta. Sada je njihov problem što im možda to neće biti dovoljno za osvajanje većine u parlamentu. Prema svim istraživanjima, jedino što bi moglo da spase Vučića i ekipu jeste neko čudo koje bi smanjilo izlaznost na opozicionoj strani. To smo videli u onih 10 opština u kojima su u martu bili izbori: batinaši, krađa izbornog materijala, razbijanje glava, bušenje guma…

“Upravo kampanja ‘Studenti pobeđuju’ služi tome da motiviše i održi motivisanim biračko telo”, kaže Ivković, koji kao jedan od faktora rizika vidi predsedničke izbore. “Ne znamo da li su studenti spremni za njih, da li imaju kandidata, što je glavna stvar koja mora da se uradi, kandidat i priprema. Dakle, studente bi pre mogla da iznenadi odluka o raspisivanju predsedničkih izbora, jer nemamo nijedan pokazatelj da studenti imaju odluku o predsedničkom kandidatu, ali, sa druge strane, raspisivanje vanrednih predsedničkih izbora nosi rizike za vlast, tako da bih se ipak kladio da će oni biti održani u redovnom ili blizu redovnog termina.”

Iz perspektive zborova, vlast u kampanju ulazi na vrlo čudan način vandalizujući Beograd grafitima “FCK BLK”, “Blokaderi štrokaderi”, “Ustaše” isl.

“Po meni, to je potez očajnika”, kaže Bojana J. “Štandove moraju da iznesu po naređenju iako im, očigledno, niko ne prilazi. Grafiti su već druga priča, klasičan vandalizam kojim pokušavaju da iznerviraju ljude”, kaže ona. “Opraćemo grafite. I opet ako ih ižvrljaju, opet ćemo oprati, koliko god puta treba.”

A ZAŠTO BI VUČIĆ SAD DAO IZBORE

Pošto smo glasine prihvatili kao činjenice, nismo stigli da se zapitamo zašto Vučiću sada odgovaraju izbori. Znamo da ih raspisuje samo kad zna da može da ih dobije. Ako izbori stvarno budu na leto, da li su možda proizvod Vučićevog shvatanja da mu je rejting stranke u slobodnom padu, te je bolje da ih raspiše sad dok još može da ima ozbiljan broj poslanika u parlamentu, pa makar i kao opozicija, ali kao “najjača opoziciona grupacija”?

Aleksandar Ivković ne smatra da rejting SNS pada tako vrtoglavo, ali ni da je dobar. “Iako je vlast sada u najranjivijoj poziciji od 2012, ne bih rekao da im je rejting u slobodnom padu. Mislim da bi cela vladajuća koalicija, ne samo SNS, nego i partneri, mogla da osvoji nešto manje glasova u apsolutnim brojevima nego što je to bilo 2023. To, međutim, neće biti značajno manje, a to možemo da tvrdimo i na osnovu lokalnih izbora i na osnovu nekih istraživanja javnog mnjenja koja se periodično pojavljuju. Ono što može da im se desi, iako njihov broj glasova ostaje isti ili nešto manji, jeste upravo to: da mnogo veći broj ljudi izađe da glasa i samim tim se njihov procenat glasova smanji. Ovo će verovatno i biti slučaj, ali se iz toga svakako ne može predvideti rezultat izbora. Ja mislim da će on svakako biti tesan – može ići i na jednu i na drugu stranu.”

On dodaje da će, ukoliko izbori zaista budu na leto, razlog biti taj što vlast procenjuje da neće biti boljeg momenta za izbore od ovog kako vreme bude prolazilo. Okolnosti u kojima bi kasnije tokom ove ili početkom naredne godine išli na izbore, mogu da budu samo gore po njih. To je možda povezano i sa ekonomskom situacijom, moguće je da će doći do njenog pogoršanja zbog rata u Iranu ali i drugih faktora.

“Vlast je računala s tim da će ova godina ekonomski biti uspešnija nego prethodna, ali izgleda da to nije slučaj”, kaže Ivković. “Ukoliko izbori budu na leto, pominju se dva faktora. Jedan je da će ljudi otići na godišnje odmore, a ja mislim da to neće uticati na izborni rezultat onoliko koliko se ljudi sada pribojavaju. Kao drugi faktor se pominje iznenadno hvatanje protivnika, što nije slučaj.”

Ključni faktor, koji se najmanje pominje, jeste to što će vlast proceniti da posle leta neće imati bolju situaciju po sebe kad je reč o izbornom rezultatu jer posle leta, zbog ekonomske situacije, može da im se desi dodatno krunjenje glasača, smatra Ivković i dodaje da ako izbora ne bude na leto, to znači da su, naravno, procenili, da na leto ne bi mogli lako da ih dobiju. “Ali bi značilo i da se još nadaju da bi stvari nekako mogle da se okrenu u njihovu korist, što nije potpuno isključeno, ali verovatnoća za to deluje sve manja kako vreme protiče.”

PERSPEKTIVA OČAJNIKA

I dok mi bajemo da li će izbora biti ili ne, onaj koji je nadležan da o tome odluči još pati što je masa nekom drugom, a ne njemu, spontano i svojevoljno klicala onomad pod balkonom Rektorata Univerziteta u Beogradu.

“Vladan Đokić je veliki lider, gradila ga je Evropa, gradio ga je ceo Zapad”, rekao je Aleksandar Vučić 25. aprila na Radioteleviziji Srbije. “Reč je o čoveku koji je mnogo godina stariji od mene, o iskusnom čoveku. Na njegovoj strani su strana finansijska podrška i pomoć, ogromna medijska regionalna, evropska i svetska mašinerija. Na mojoj strani, da se našalim, su mladost i perspektivnost, ali svakako će biti teško i izuzetno zahtevno”, reče predsednik države (56), o profesoru Vladanu Đokiću (62), rektoru Beogradskog univerziteta.

Možda se Đokića kao mogućeg predsedničkog kandidata niko ne bi setio da mu isti taj Vučić nije onog toplog i sunčanog prepodneva 31. marta poslao Upravu kriminalističke policije u Rektorat.

Nisu Đokića u lidera proizveli ni Evropa ni “ceo Zapad”, nego jedna politika koja je uništila sve pred sobom, pa sad nenamerno uništava samu sebe. Reč je, naravno, o politici Srpske napredne stranke, za kojom, kad više ne bude na vlasti, ničija majka zaplakati neće.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!