Prekršajna prijava protiv “Vremena”
Milost ne tražimo, nit bismo je daliDa li smo prekršili zakon, utvrdiće sud. Ali, da novi ministar informisanja vežba mišiće i glumi objektivnost – ne treba nam dokaz
Da li smo prekršili zakon, utvrdiće sud. Ali, da novi ministar informisanja vežba mišiće i glumi objektivnost – ne treba nam dokaz
Ako postoji jedna reč kojom se može opisati raznorodna, šarena i slabo kompetentna grupa ljudi o kojoj je tekst koji sledi, to je “mnogobrojni”. Sve ostalo je neozbiljno iako je grupa o kojoj pišemo – Vlada Srbije
Ovih dana na društvenim mrežama u toku je rat polova. Ništa novo, reći će neko. Ovog puta, međutim, stvar je malo neobičnija nego inače. Jedni protiv drugih ne bore se muškarci i žene, nego – muškarci i medvedi
Godinu dana od majskih ubistava, sedimo i dalje paralisani zlom koje nas preplavljuje, svađamo se oko toga da li izaći na izbore ili ne, dok sistem ne zakazuje samo u jednom – u sistematičnom uništavanju saosećanja i nade. Razum su nam već uništili
Sudbinu dvogodišnje Danke Ilić saznali smo u četvrtak 4. aprila. Sudbina njenog tela i dalje nije poznata jer osumnjičeni za ubistvo odbijaju da kažu šta su uradili. Za to vreme, predsednik, policija i mediji divljaju po starom, prizivaju smrtnu kaznu i mrze Vlahe
Slučaj nestanka male Danke je rešen. Nismo ni sud ni tužilaštvo, nek im oni odrede kazne. Ali neka im mala, bespomoćna Danka dolazi u san i nek im bude pred očima na javi dok su živi. Imali su izbor. Njoj ga nisu dali
MUP-u je trebalo nedelju dana od nestanka devojčice da se oglasi na javnom servisu. U međuvremenu, niko nije propustio priliku da nestalo dete ne zloupotrebi za samopromociju. A Danke i dalje nema…
Dvogodišnja Danka Ilić nestala je pre tri dana. Kolege i kvazi-kolege, sklonite se i umuknite. Bar jednom uradite ispravnu stvar. Već ste jednom dozvolili sebi da vas policija goni kao stado da bi mogli iz OŠ “Vladislav Ribnikar” da iznesu ubijenu decu. Šta je vama
Prva tri meseca ove godine naučila su nas da je u Srbiji ozbiljna veština preživeti porođaj, pa i sopstveno rođenje. Prošla godina naučila nas je da ne prežive svi osnovnu školu. A ni hodanje ulicom nije uvek moguće bez smrtnog ishoda. Ali, ovo što živimo nije i ne može da bude tragedija, jer uporno izbegavamo moralno pročišćenje
Premijerka Srbije Ana Brnabić prelazi na mesto predsednice Narodne skupštine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zna da će, posle mnoštva dokaza da su izbori bili neregularni, parlament u ovom sazivu biti verbalno bojno polje. Zato na čelo ove institucije šalje svoju dvojnicu, koju je godinama oblikovao po svom liku
Glumac Branislav Lečić je pokupio foru sa Zapada gde je u toku neka vrsta odmazde za “Me Too” pokret: po principu napada kao najbolje odbrane slavni muškarci sada podnose tužbe protiv žena koje ih prijavljuju za nasilje. Lečić nije jedini u Srbiji koji se toga dosetio
Izbori u glavnom gradu Srbije biće ponovo održani. To je za sada jedino izvesno. Dok opozicija tvrdi da je reč o novim a ne ponovljenim izborima, Aleksandru Vučiću ostaje da se pomiri sa porazima iz prošlosti, izveštajem ODIHR-a i činjenicom da ga ne voli pevač Topalko
Ekipa koja je na listi Branimira Nestorovića ušla u Narodnu skupštinu i Skupštinu Beograda posvađala se među sobom. Mediji sukob prate kao sapunicu, a izgleda da su se glavni akteri upoznali ispred studija na snimanju “Ćirilice” Milomira Marića
Prorežimski mediji ovih dana pokušavaju ponovo da proture tezu kako su predstavnici liste “Srbija protiv nasilja” i uopšte, građanske opozicije, nasilnici i divljaci. Međutim, istorija pokazuje da su najbrutalnije incidente u parlamentu uvek izazivali nekada radikali, a danas naprednjaci
Za Novu godinu, Božić i Uskrs ponegde se može videti da “objekat neće raditi”. Samo za Dan državnosti nikad. A zašto? Pa zato što ne samo da nemamo državu, nego više ne verujemo ni da je moguća
Nakon što je slučaj porodilje Marice Mihajlović u Sremskoj Mitrovici uznemirio čitavu javnost, ponovo, po ko zna koji put u poslednjih dvadeset godina, žene izlaze u javnost i dele svoja iskustva sa porođaja ili nakon njih. Najveći deo javnosti u potpunosti razume problem i ima saosećanje za ono što žene doživljavaju. Manji deo, ipak, ima silna, mahom suvišna pitanja: što su ćutale, što nisu išle privatno, što nisu tužile… Redakciji “Vremena” javila se žena čiji slučaj ilustruje da i kad i mama i beba prežive, i kad se propust desi u privatnoj klinici, pa i kad ona odluči da podnese krivičnu prijavu – ne vredi
Skakanje po stomaku, indukcija, sečenje žena, ušivanje bez anestezije, nasilno otvaranje… Istraživanja pokazuju da su ovo davno napuštene i štetne medicinske prakse. Makar jednu od njih, ali češće nekoliko, doživi i tri četvrtine porodilja u Srbiji
Koren problema nasilja u porodilištima leži u tome što se mnogi akušeri diče time da oni ne leče bolesti i da njihove pacijentkinje nisu bolesne. To jeste tačno, ali, ne može da opravda dreku, uvrede, šamare i odbijanje saradnje sa ženom
“Politika koja se bazira na tome da je ovo najgore od svih vremena, a Vučić je đavo, pogrešna je politika. To je politika koja se završava na 23-24 odsto glasova. Mi moramo da kažemo da među 1.750.000 glasova koje je Vučić dobio nisu svi korumpirani, nisu svi kupljeni i nisu svi oni zli. Tamo ima puno iskrenih birača i moramo da vidimo kako te iskrene birače da prevedemo na svoju stranu. Mi se nismo mnogo trudili to da radimo”
Prošla godina trebalo je da nas nauči zašto je najbitnije da deca u ovoj zemlji treba pre svega da ostanu živa i zdrava, dok je sve drugo manje važno. Lekciju nismo naučili. Mi decu ne umemo da sačuvamo ni od metka, pa kako ćemo od zaraze
Ova novinarka, do guše zaronjena u proučavanje seksualnog nasilja, unapred vam se izvinjava, ali: ono je svuda oko nas, oko vas, oko mene. I u slamovima i kartonskim naseljima i na jahtama i besnim vilama. To rade i ružni i lepi, i bogati i siromašni, i moćni i “miševi”. To rade i levičari i desničari, liberali, libertarijanci, konzervativci, popovi, ateisti…
“Naša potreba da uradimo nešto dobro vezana je za samu žrtvu naše dece. Naša deca su žrtve, ali žrtve čega? Ja dolazim do zaključka da su žrtve ovog društva. I onda stalno pokušavamo da osmislimo tu žrtvu, da joj damo neki smisao, da bude pokretač za nešto bolje u ovom društvu. Zato smo i istupili javno i nalazimo snagu u tome. Ali, kad činjenično pogledate – niko nije preuzeo odgovornost, procesi idu sporo ili ne idu uopšte, 3. maj medijski je zaboravljen… Vi već znate rečenice koje će se čuti u medijima, znate ono: ‘Danas se navršava pet meseci od tragičnog događaja…’ I to je sve što će se čuti…”
