Kada potreba za gomilanjem stvari probije granice nečijeg doma, od privatne nedaće nastaje kolektivna. Institucije nemaju odgovor, komšije žive pakao, a osoba koja stvari gomila postaje osuđena na izolaciju
Južni vetar ponovo zajedno nastupa na Tašmajdanu. Neki ih vole, neki ih mrze, neki mrze što ih vole, nostalgiju osećaju svi
Na osnovu sudske presude, Slavko Ćuruvija fondacija dužna je da plati više od milion dinara zbog saopštenja u kojem je izraženo nezadovoljstvo odlukom Apelacionog suda o oslobađanju 3 osobe za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
EU je odbacila predlog Vladimira Putina da bivši nemački kancelar, naklonjen Kremlju, Gerhard Šreder bude evropski posrednik u mirovnim pregovorima za okončanje rata u Ukrajini
Snimak brutalnog napada na filipinskog državljanina u centru Zagreba izazvao je buru na društvenim mrežama i osude javnosti. Policija je privela 20-godišnju Mateu O, za koju mediji navode da je i ranije bila pod merama opreza
Predstavnik Srbije Lavina se plasirao u finale Evrovizije. Na ovogodišnjem izdanju takmičenja u Beču najveći problem nisu više pocepani kostimi ili promašena intonacija, nego rat i genocid
Američki predsednik Donald Tramp doputovao je u Peking. Glavne teme razgovora sa predsednikom Kine Si Đinpingom biće trgovina i rat u Iranu
Posetili smo milanski muzej Fondacije Prada, gde se brišu granice između savremene umetnosti, luksuza i Instagram estetike. Mogu li kapital i avangarda da budu pod istim krovom
Kad su studenti tražili odgovornost zbog smrti 16 ljudi u Novom Sadu, od države su dobili povoljne kredite za stanove. Vlast ulaže još 300 miliona evra u ovu meru podrške, ali dilema ostaje ista – koliko su "Vučićevi krediti" za mlade zaista korisni?
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) „zaprepašćena” je izjavom predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balinta Pastora o uticaju SVM-a na medije, ocenjujući to kao neprihvatljivo
Tokom prolaska kroz Ormuski moreuz napadnut je brod francuske kompanije CMA CGM. Nekoliko članova posade je povređeno
Boban Kusturić , policijski službenik MUP-a Republike Srpske i bliski saradnik Milorada Dodika, pronađen je mrtav u svojoj vikendici
Kroz deljenje fotografija žena bez pristanka i osvetničku pornografiju, sajt Madrles prozvan “Akademijom silovanja” živi i na Balkanu. Ovakve platforme opstaju zahvaljujući pravnim prazninama, a hrani ih šira mreža mizoginih zajednica poznata kao “manosfera”
Srpski pasoši doživeće veliku promenu – neće više biti crveni, sad će biti „burgundi crveni”
Studenti na preko 150 štandova širom Srbije dele nalepnice „Studenti pobeđuju“, ali ni aktivisti Srpske napredne stranke ne sede skrštenih ruku i šire parolu "Srbija pobeđuje". Pritom dolazi do bliskih susreta
U trenutku kada je američko-englesko prijateljstvo na nikad nižim granama, britanska kraljevska porodica posetila je Vašington. Među šalama i dovitljivim govorima, kralj Čarls III je provukao gorku istinu
Slogan „Studenti pobeđuju” za kratko vreme prerastao je u poruku optimizma, prkosa i vere u promene. Dok vlast pokušava da odgovori sopstvenom verzijom iste ideje, stručnjaci ocenjuju da snaga ove parole leži upravo u osećaju da je pobeda moguća
Reakcije na gostovanje Aleksandra Vučića u podkastu kod Alistera Kembela bile su različite – od hvalospeva do „bodljikavih” opisa. Ko je tačno Alister Kembel i o čemu je razgovarao sa Vučićem
Dva napada su se dogodila u Nigeriji. U jednom su ljudi ubijeni, a u drugom deca kidnapovana
Američki vojnik navodno je zaradio 400.000 dolara kladeći se na tajnu operaciju zarobljavanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura u kojoj je i sam učestvovao
Kineske „krtice“ koje će kopati beogradski metro su napravljene, njihovo testiranje je počelo, a u junu kreću za Srbiju. Gradski menadžer Miroslav Čučković kaže da se građevinske dozvole očekuju svakog časa
Nedeljnik “Vreme” nastavio je serijal tribina “Beograd, pa malo i naš” posvećenih životu u Beogradu, ovog puta sa fokusom na saobraćaj. Učesnici tribine saglasni su da haos u glavnom gradu nije slučajan, već posledica korupcije i dugogodišnjeg zanemarivanja struke
Generalni direktor Folksvagena Oliver Blume najavio je značajno smanjenje proizvodnih kapaciteta. Nemačka autoindustrija bori se da ostane konkurentna na tržištu, koje joj je izgleda našlo zamenu
Predsednik SAD Donald Tramp je odlučio da produži dvonedeljni prekid vatre sa Iranom, neposredno pre njegovog isteka. Primirje se ne poštuje u Ormuskom moreuzu
Rat u Iranu izazvao je ogromne probleme u snabdevanju naftom, a kao rezultat toga cene avionskog goriva naglo rastu. Avio-kompanije počele su da ukidaju letove, povlače avione iz flote i povećavaju cene karata
Počinje javna rasprava o Nacrtu zakona o roditeljima-negovateljima. Mišljenja su podeljena, stižu brojne kritike
Desetodnevni sporazum o prekidu vatre između Izraela i Libana stupio je na snagu. Ipak, Izraelske odbrambeme snage (IDF) i Hezbolah ne spuštaju gard
Šta biste uradili da vam buve i pacovi nadiru u kuću iz komšijinog dvorišta?
U jednoj ulici u gradu na zapadu Srbije, upravo to se dešava. Prolećnu svežinu potisnuo je težak miris buđi, a pogled na bašte zaklonile su planine starih kofera, raspadnutog nameštaja i praznih konzervi. Ovde, međutim, nije reč o pukoj aljkavosti ili nemaru.
Hordovanje, ili patološko sakupljanje stvari, fenomen je koji se često pogrešno razume. Iza otpada, krije se čovek zarobljen u nemogućnosti da se odvoji od predmeta, koje ostatak sveta vidi kao smeće.
Milena već četiri godine živi „ograda do ograde“ sa horderom. Njen komšija, čovek od sedamdesetak godina, počeo je intenzivno da sakuplja stvari nakon smrti majke.
Ono što je počelo kao zapušteno dvorište, ubrzo je postalo „deponija“ koja se sada preliva i na ulicu.
„Odmah sam primetila da donosi neke stvari koje skladišti u dvorištu. U nekom trenutku sam ga pitala o čemu se radi, a on je rekao da to prodaje na buvljaku“, objašnjava Milena.
Međutim, ta prodaja se nikad nije dogodila. Umesto toga, stvari se samo gomilaju – od nameštaja iz osamdesetih, preko dečijih kolica, do konzervi hrane za pse.
[caption id="attachment_4994824" align="aligncenter" width="2560"]
„Mi, svi ovde u ulici, smo u potpunom paklu”, kaže Milena. „Letos sam mu čak dala džakove, pošto nisam mogla da živim od muva, buva i pacova, da samo pokupi to što je na mojoj strani ograde. Naravno da nije, nego je čak uzeo džakove i negde sakrio - ‘možda će mu to zatrebati’”, dodaje ona.
Kao posebno strašnu Milena opisuje sudbinu životinja u komšijinom dvorištu. Ima tri mačke, koje se nekontrolisano razmnožavaju, te dva puta godišnje dobije i po 20 novih mačića. Zbog loših higijenskih uslova, većina ugine.
Milena je pokušavala da udomi mačiće. Komšiluk je čak jednom skupio novac za sterilizaciju životinja, međutim, njihov vlasnik to nije dozvolio.
Lekari ne vide ovakvo gomilanje kao bezazlenu naviku. Ono se izučava od devedesetih godina.
Psihijatar Nebojša Baračkov objašnjava da hordovanje u srpskoj klasifikaciji bolesti još uvek nije jasno odvojeno od opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP). U Sjedinjenim Državama, na primer, prepoznaje se kao zasebno.
„Ključna razlika je u tome što ljudi sa OKP-om često osećaju distres, shvataju da ih te misli muče i nekada bi i sami želeli da raščiste prostor“, objašnjava Baračkov. (Pod pojmom distres, lekari podrazumevaju osećaj zabrinutosti, straha ili teskobe, koji otežavaju normalan život.
[caption id="attachment_4994825" align="aligncenter" width="2560"]
Nasuprot njima, horderi svoje ponašanje vide kao normalno. „On shvata kao racionalno to što ne želi da baci pocepanu majicu od pre 14 godina“, kaže doktor.
Poremećaj je izraženiji kod starijih osoba, a poznato je i da horderi mogu da „sakupljaju“ životinje.
Baračkov ističe da se granica između kolekcionarskog sakupljanja predmeta i patologije prelazi kada sakupljanje naruši zdravlje, bezbednost i društveni život.
„Ako neko ima garažu samo za čuvanje ploča, a dnevna soba mu je uredna, znači to njemu ne kvari kvalitet života. A hordovanje uvek predstavlja problem”, objašnjava Baračkov. Dodaje da ti problemi obično budu zapuštanje lične higijene, otežano kretanje kroz stan zbog količine stvari, društvena izolacija, najezda štetočina, pa čak i opasnost od urušavanja nagomilanog smeća.
Milena kaže da ostali stanovnici u kraju nemaju svest o dubini psihološkog problema njenog prvog komšije.
„Pokušavam kod ostalih da izazovem razumevanje. Možda je naivno, ali verujem da je to problem zajednice i pitanje ne samo higijensko”, dodaje ona.
Baračkov objašnjava da se o horderima malo govori, te da su u društvu vrlo stigmatizovani. Problem je utoliko veći zato što oni sami „u patologiju beže” skrivajući se od društva. Od njega su izolovani i zbog toga što, jednostavno, „niko ne želi da im dođe u kuću”.
[caption id="attachment_4994812" align="aligncenter" width="2560"]
Milenina ideja da, zajedno sa drugim susedima, pokuša da sakupi novac i otkupi smeće iz pretrpanog dvorišta propao je, jer su uvideli da bi stvari kroz neko vreme ponovo počele da se gomilaju. Shvatili su da na taj način ne rešavaju srž problema.
Njen rođak pokušao je da pozove komunalnu službu, međutim rečeno im je da „oni nemaju prava da ulaze na privatan posed”. Mileni se uključivanje policije činilo kao nasilna mera prema bolesnom čoveku – „pisanje kazne, koju on nema da plati”.
Najveći izazov u lečenju hordera je to što oni nemaju uvid u svoje stanje.
Baračkov kaže da se lečenje zbog toga obično započinje „intervencijom” - kada se bližnji okupe da reaguju ili alarmiraju državne službe.
„Postoji mogućnost mere obaveznog lečenja, ako to predstavlja stalni komunalni problem, izvor infekcije i slično. Sudija može da naloži da se osoba javi psihijatru”, priča doktor.
„To jeste poremećaj. Negovanje poremećaja ili ‘pusti ga, neka ga’ isto je kao da pustite nekog da krvari. Nećemo nikoga pustiti da krvari - iskrvariće i umreće”, kaže Baračkov. Kaže da je važno prepoznati problem, kako bi država mogla da reaguje preko sistema zdravstvene i socijalne zaštite.
[caption id="attachment_4994827" align="aligncenter" width="2560"]
Doktor ističe da nije samo do toga što horder ima lični problem, već što ugrožava i ljude oko sebe. „Nakupiće pun stan novina, nešto će se zapaliti, izgoreće cela zgrada, stradaće još ljudi pored njega”, navodi primer.
Baračkov kaže da država ima mehanizme da pomogne i čoveku koji je horder i okolini koja trpi posledice. Ipak, ljudi obično nisu upoznati sa tim koje zakonske mehanizme mogu da koriste, jer ne postoje u potpunosti utabane staze.
„Ljudski je pružiti pomoć, a ne pustiti nekoga da tone u patologiju”, zaključuje Nebojša Baračkov.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', 'pageDate': '2026-05-20 06:45:12', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
