Klimatske promene već utiču na živote ljudi, prirodu i ekonomiju. Posledice će, po svemu sudeći, bivati sve ekstremnije. Evropa se čini nespremnom za distopiju koja se pretvara u stvarnost
Američki novinar i pisac Dejvid Volas-Vels objavio je 2017. godine članak u magazinu „Njujork“ pod naslovom „Nenastanjiva Zemlja“, od kojeg je kasnije nastala i knjiga. U njemu opisuje kako se pojedini delovi sveta usled klimatskih promena menjaju do te mere da ljudi tamo u dogledno vreme više neće moći da žive. Volas-Vels je često citiran, ali je zbog svoje analize naišao i na osude da širi paniku.
Međutim, njegovo upozorenje je od objavljivanja članka samo još više dobijalo na snazi, piše nemački „Špigel“. Više se ne pretvaraju u pustinje samo predeli u Aziji ili Africi. I u Evropi, na kontinentu koji se zagreva brže od bilo kog drugog, usled klimatskih promena ljudi sebi sve više postavljaju egzistencijalna pitanja.
Dovoljno je pogledati vesti proteklih nekoliko dana da bi se shvatile razmere krize.
Nekoliko primera: U Alpima helikopteri dopremaju pijaću vodu jer u planinskim domovima ponestaje gorske vode; na Rajni je vodostaj opao na samo 24 centimetra, pa je plovidba gotovo nemoguća; Dunav obara istorijske rekorde niskog vodostaja; desetine hiljada mrtvih zbog posledica toplotnog talasa; nezabeleženi požari u Francuskoj i Španiji; Mađarska je zbog vrućine isključila nuklearnu elektranu Paks, zbog čega zemlji trenutno nedostaje polovina električne energije…
Klimatska katastrofa više nije neka daleka distopija. Ona je odavno postala svakodnevica, nova normalnost, pa i u Evropi. Problem je u tome što ni politika ni društvo trenutno ni približno ne odgovaraju ovom izazovu. Umesto da se učini sve kako bi se kriza barem suzbila, mere za zaštitu klime se čak smanjuju, piše „Špigel“.
Međutim, klimatska katastrofa može da se gura pod tepih, sve dok suše, požari i poplave ne budu počeli da menjaju život na kakav su ljudi navikli.
Evropska leta se menjaju. Temperature iznad 40 stepeni Celzijusa, čak i u severnijim delovima kontinenta, postaju nova normalnost.
Prema podacima evropske Službe za klimatske promene Kopernikus (Copernicus Climate Change Service), toplotni talasi krajem maja i tokom juna doneli su u delovima Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Španije prosečne dnevne temperature koje su bile za više od 10 stepeni Celzijusa iznad uobičajenih vrednosti.
Pored pomenutih suša, požari i presušivanje reka, naučnici upozoravaju i da se oslobađaju velike količine ugljen-dioksida, koje čine zemljište podložnijim eroziji i poplavama kada se padavine konačno vrate.
Analiza Svetske inicijative za atribuciju vremenskih događaja (WWA) pokazala je da je globalno zagrevanje u samo nekoliko decenija dodatno pojačalo toplotne talase u Evropi. Prema njihovim navodima, sličan toplotni talas u junu 1976. godine bio bi za oko 3,5 stepena Celzijusa hladniji nego ovaj koji se sada beleži.
Analiza WWA navodi da zdravstvene posledice ovog toplotnog talasa tek počinju da se ispoljavaju i ukazuje na naučnu studiju koja je pokazala da je tokom niza toplotnih talasa u leto 2022. godine više od 60.000 ljudi preminulo od uzroka povezanih sa visokim temperaturama.
Finansijske posledice ove ekološke krize sve su veće.
Evropska agencija za životnu sredinu procenjuje da su ekstremne vremenske prilike Evropu od 1980. do 2023. godine koštale 738 milijardi evra. Najmanje 162 milijarde evra od tog iznosa odnosi se samo na poslednje tri godine, što ukazuje na ubrzan rast problema.
Agencija je procenila da bi izostanak ozbiljnih mera u borbi protiv klimatskih promena mogao da košta evropsku ekonomiju najmanje 5,6 triliona evra do 2050. godine.
Nijedna grana privrede nije pošteđena. Suše smanjuju poljoprivrednu proizvodnju, požari uništavaju infrastrukturu, vrućine utiču na produktivnost radnika i njihovu bezbednost, itd.
Gubici osiguravajućih kompanija usled vremenskih nepogoda takođe su naglo porasli poslednjih decenija. Prema podacima Evropske centralne banke, tri četvrtine šteta koje izazovu prirodne katastrofe u Evropi nije osigurano.
Mnogi ekonomisti smatraju da će ulaganje u otpornost na klimatske promene danas biti znatno jeftinije nego stalno plaćanje posledica sve učestalijih katastrofa sutra.
Naučnici upozoravaju da sama adaptacija na nove klimatske uslove neće biti dovoljna. Bez značajnog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, očekuje se da će uslovi koji stvaraju ekstremne vremenske prilike u budućnosti postajati sve češći.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo
Na koji način se izjava o Srbiji kao protupožarnoj “velesili” savršeno uklapa u Vučićevu propagandu? Kako je požar u Deliblatskoj peščari osvetlio svu disfunkcionalnost režima? Zbog čega se na jednom kraju zemlje slavilo, pjevalo i klicalo predsjedniku, a na drugom gorele stotine hektara šume? Kakve poruke šalje režimska propaganda i što građani vide vlastitim očima? I zbog čega narod nije amorfna masa, nesposobna da sama kroji svoju sudbinu
Višegodišnji život u uslovima kriminalizovanih političkih i državnih institucija, kao i kriminalizacija javnih finansija i privrede negativno utiču na društveni mentalitet i menjaju sistem vrednosti. Mnogi građani prihvataju opštu kriminalizaciju kao novu normalnost. Mnogi stiču utisak da njihov opstanak suštinski zavisi od vladajuće garniture i da će im primanja biti ugrožena ukoliko dođe do smene
U muzičkom smislu, Furtvenglerov duh je i dalje potpuno živ. Za moralni i politički bi svako od nas trebalo da potraži svoje odgovore, pošto, bez obzira na stanje političkih borbi, svako mora da brani stare i gradi nove kulturne i estetičke vrednosti. Hvala Harvudu što nas je na to podstakao i što sam ne nudi nikakve konačne odgovore. A pitanje je – nije zgoreg ponavljati – kratko: svodi li se umetnost na neku drugu dimenziju (političku, psihoanalitičku, obrazovnu, religijsku, moralnu) ili potiče iz posebnog sveta i jedino u njemu može istinski da obitava
Novi talas nasilja potresa Haiti nakon što su naoružane bande u napadu na Kenskof ubile najmanje 50 ljudi, uključujući petoro dece, i otele još 50 osoba. Ujedinjene nacije upozoravaju da bande pokušavaju da prošire kontrolu na ruralna područja oko Port-o-Prensa
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
