Klimatske promene već utiču na živote ljudi, prirodu i ekonomiju. Posledice će, po svemu sudeći, bivati sve ekstremnije. Evropa se čini nespremnom za distopiju koja se pretvara u stvarnost
Američki novinar i pisac Dejvid Volas-Vels objavio je 2017. godine članak u magazinu „Njujork“ pod naslovom „Nenastanjiva Zemlja“, od kojeg je kasnije nastala i knjiga. U njemu opisuje kako se pojedini delovi sveta usled klimatskih promena menjaju do te mere da ljudi tamo u dogledno vreme više neće moći da žive. Volas-Vels je često citiran, ali je zbog svoje analize naišao i na osude da širi paniku.
Međutim, njegovo upozorenje je od objavljivanja članka samo još više dobijalo na snazi, piše nemački „Špigel“. Više se ne pretvaraju u pustinje samo predeli u Aziji ili Africi. I u Evropi, na kontinentu koji se zagreva brže od bilo kog drugog, usled klimatskih promena ljudi sebi sve više postavljaju egzistencijalna pitanja.
Dovoljno je pogledati vesti proteklih nekoliko dana da bi se shvatile razmere krize.
Nekoliko primera: U Alpima helikopteri dopremaju pijaću vodu jer u planinskim domovima ponestaje gorske vode; na Rajni je vodostaj opao na samo 24 centimetra, pa je plovidba gotovo nemoguća; Dunav obara istorijske rekorde niskog vodostaja; desetine hiljada mrtvih zbog posledica toplotnog talasa; nezabeleženi požari u Francuskoj i Španiji; Mađarska je zbog vrućine isključila nuklearnu elektranu Paks, zbog čega zemlji trenutno nedostaje polovina električne energije…
Klimatska katastrofa više nije neka daleka distopija. Ona je odavno postala svakodnevica, nova normalnost, pa i u Evropi. Problem je u tome što ni politika ni društvo trenutno ni približno ne odgovaraju ovom izazovu. Umesto da se učini sve kako bi se kriza barem suzbila, mere za zaštitu klime se čak smanjuju, piše „Špigel“.
Međutim, klimatska katastrofa može da se gura pod tepih, sve dok suše, požari i poplave ne budu počeli da menjaju život na kakav su ljudi navikli.
Evropska leta se menjaju. Temperature iznad 40 stepeni Celzijusa, čak i u severnijim delovima kontinenta, postaju nova normalnost.
Prema podacima evropske Službe za klimatske promene Kopernikus (Copernicus Climate Change Service), toplotni talasi krajem maja i tokom juna doneli su u delovima Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Španije prosečne dnevne temperature koje su bile za više od 10 stepeni Celzijusa iznad uobičajenih vrednosti.
Pored pomenutih suša, požari i presušivanje reka, naučnici upozoravaju i da se oslobađaju velike količine ugljen-dioksida, koje čine zemljište podložnijim eroziji i poplavama kada se padavine konačno vrate.
Analiza Svetske inicijative za atribuciju vremenskih događaja (WWA) pokazala je da je globalno zagrevanje u samo nekoliko decenija dodatno pojačalo toplotne talase u Evropi. Prema njihovim navodima, sličan toplotni talas u junu 1976. godine bio bi za oko 3,5 stepena Celzijusa hladniji nego ovaj koji se sada beleži.
Analiza WWA navodi da zdravstvene posledice ovog toplotnog talasa tek počinju da se ispoljavaju i ukazuje na naučnu studiju koja je pokazala da je tokom niza toplotnih talasa u leto 2022. godine više od 60.000 ljudi preminulo od uzroka povezanih sa visokim temperaturama.
Finansijske posledice ove ekološke krize sve su veće.
Evropska agencija za životnu sredinu procenjuje da su ekstremne vremenske prilike Evropu od 1980. do 2023. godine koštale 738 milijardi evra. Najmanje 162 milijarde evra od tog iznosa odnosi se samo na poslednje tri godine, što ukazuje na ubrzan rast problema.
Agencija je procenila da bi izostanak ozbiljnih mera u borbi protiv klimatskih promena mogao da košta evropsku ekonomiju najmanje 5,6 triliona evra do 2050. godine.
Nijedna grana privrede nije pošteđena. Suše smanjuju poljoprivrednu proizvodnju, požari uništavaju infrastrukturu, vrućine utiču na produktivnost radnika i njihovu bezbednost, itd.
Gubici osiguravajućih kompanija usled vremenskih nepogoda takođe su naglo porasli poslednjih decenija. Prema podacima Evropske centralne banke, tri četvrtine šteta koje izazovu prirodne katastrofe u Evropi nije osigurano.
Mnogi ekonomisti smatraju da će ulaganje u otpornost na klimatske promene danas biti znatno jeftinije nego stalno plaćanje posledica sve učestalijih katastrofa sutra.
Naučnici upozoravaju da sama adaptacija na nove klimatske uslove neće biti dovoljna. Bez značajnog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, očekuje se da će uslovi koji stvaraju ekstremne vremenske prilike u budućnosti postajati sve češći.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo
Šta se moglo videti u filmu Državnik, emitovanom 5. oktobra na Informeru? O pljačkaškoj privatizaciji govori Siniša Mali, akter svih tih privatizacija, dok Ana Brnabić svedoči o izdajničkoj ulozi nevladinih organizacija gde je godinama bila na najvažnijim funkcijama. O zdravstvu tada i sada govorio je Zlatibor Lončar, koji je od supruge pripadnika zemunskog klana kupio stan
Trudnoća, porođaj i gubitak trudnoće spadaju među najosetljivija iskustva u životu žene. U tim trenucima ona je često u bolu, strahu i neizvesnosti, oslonjena na znanje i pomoć zdravstvenih radnika. Zbog toga način na koji joj se lekari, babice i drugo osoblje obraćaju, obaveštavaju je i uključuju u donošenje odluka može bitno uticati ne samo na njeno neposredno iskustvo, već i na fizičko i mentalno zdravlje nakon izlaska iz bolnice
Jedna hospitalizacija vodi izopštenosti, samoći, ćutanju: niko više neće dozvoliti da mu govorite o svom unutrašnjem životu ili će na svaki vaš pokušaj da otpočnete ličnu priču prosto reći ili makar pomisliti: “Ma, pusti ga, šizofreničar”. U “niko” treba ubrojati i članove porodica i supružnike, pošto istraživanja pokazuju da, zbog straha da bi i sami mogli biti stigmatizovani, i oni često odlučuju da prekinu kontakt s pacijentom
Kosovska policija saopštila je da je povređeno šest njenih pripadnika, dok je 11 demonstranata zatražilo medicinsku pomoć. Tri osobe sprovedene su u policijsku stanicu
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
