Kako sprečiti krađu i pobediti na izborima

“Ako mesecima koristite funkciju, institucionalne događaje, javne resurse i dominantan pristup medijima za političku promociju, onda raspisivanje izbora nije početak utakmice, već trenutak kada je učesnik koji je već dugo na terenu konačno dobio protivnika. Nije najveći problem to što je start bio neravnopravan – problem je i u tome što je jedan takmičar počeo da trči nekoliko meseci pre nego što je dat znak za start”, kaže na početku razgovora za “Vreme” Katarina Popović, profesorka andragogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stručna saradnica Studentskog pokreta za obuku članova biračkih odbora.

Dakle, možemo reći da su izbori postali neregularni i pre nego što su raspisani?

Pravno gledano, kampanja je započela 9. septembra. Politički – mnogo ranije. I upravo to je deo problema. To nije samo utisak. Crta je pratila period od marta do početka septembra i svoj najnoviji izveštaj nazvala baš tako: “Kampanja pre raspisivanja”. Tri ključna problema koja su oni identifikovali jesu: rastuća polarizacija, pretnja nasiljem i sve grublje brisanje granice između države i vladajuće partije. U samo četiri meseca Crta je zabeležila više od 1200 aktivnosti visokih državnih funkcionera na terenu, a skoro petina je imala elemente zloupotrebe javnih resursa. Zabeleženo je i 85 politički motivisanih fizičkih ili verbalnih sukoba. O pojavljivanju Aleksandra Vučića u medijima već sve znamo – on ih je preplavio, zagušio toliko da mislim da se smučio i svojim pristalicama.

Problem je sistemska asimetrija resursa: država-partija, funkcionerska kampanja, medijska dominacija, javni novac i institucije, uz pritiske i klijentističke mreže. ODIHR je upravo te vrste problema registrovao u svojim izveštajima. Znači, nije problem samo kršenje pojedinačnih pravila, kao što su preuranjena kampanja i funkcionerska kampanja, problem je i kumulativni efekat.

Naprednjaci su odmah po raspisivanju izbora, mađioničarski, za jedan dan skupili više od 200.000 potpisa i predali ih Riku. Mnogo više potpisa nego što je potrebno, u rekordnom roku. Kome je ova predstava, po svemu sudeći zasnovana na nizu nepravilnosti, potrebna?

Činjenica da je toliki broj potpisa skupljen za jedan dan nije sama po sebi dokaz zloupotrebe, ali jeste još jedna demonstracija gotovo natprirodnih organizacionih sposobnosti SNS-a kada su izbori u pitanju. Sposobnosti koje, zanimljivo, državna administracija retko pokazuje kada treba rešavati probleme građana. Posebno je zanimljivo to što je stranka prikupila dvadeset i nešto puta više potpisa nego što joj je potrebno. To jeste demonstracija moći. A kod stranke koja je toliko dugo na vlasti, legitimno je pitati gde prestaje “impresivna” partijska infrastruktura, a gde počinje infrastruktura države.

Čini se da su studenti, međutim, imali dobar odgovor na ovu, kako kažete, demonstraciju moći?

Početak studentske kampanje je fascinantan! Nivo mobilizacije, entuzijazam, pobednička atmosfera u kojoj su nosili listu u RIK – sve to je “obrisalo” 200.000 potpisa koje je SNS skupio, tim pre što su ljudi satima strpljivo čekali u redu, čak i kada to više nije bilo neophodno. Drago mi je što su time zapušili usta onima koji tvrde da je bunt splasnuo, da su se studenti umorili, da je protest završen ili da su građani izgubili interesovanje. Ali i onima koji tvrde da je Studentski pokret “pocepan”, da su nesposobni da se dogovore i zajednički deluju. Naravno da unutar velikog i decentralizovanog pokreta postoje razlike, rasprave i neslaganja – bilo bi neobično da ih nema. Ali od trenutka raspisivanja izbora grunuli su kao jedan: moćno, koordinirano i sa disciplinom, kao da iza sebe imaju deset izbornih kampanja! To je, uz energiju, kreativnost i entuzijazam, njihova neverovatna snaga: šta god da se dešava unutar pokreta, kada su važne stvari u pitanju – vidimo onu odlučnost i jedinstvenost sa početka pokreta, koja je sada usmerena na odlučujući korak – pobedu na izborima i rušenje mafijaškog režima.

Dakle, utisak je da energija nije iscurela, već da se samo malo primirila čekajući raspisivanje izbora?

To je najvažnija poruka početka studentske kampanje: pokazalo se da podrška građana nije nestala sa onim svakodnevnim protestima. Naprotiv, ta energija se sa ulice samo preselila u izbornu arenu. Sada treba tu energiju i podršku pretvoriti u glasove. Ali posle ovakvog početka, teza da je studentski pokret ostao bez društvene snage više nije održiva, štaviše – vidimo dodatnu, novu energiju, koja je mnogima naterala suze na oči, kao što je to bilo i tokom 2025. godine.

Govorimo još uvek o predizbornim problemima, a tu se naravno nameće i onaj hronični problem sa Jedinstvenim biračkim spiskom. U kojoj meri taj problem može da utiče na rezultate izbora?

I vrapci na granama znaju za taj problem. Ono što ne znamo jeste koliko je on veliki – koliko je spisak zaista netačan, gde su anomalije koncentrisane i u kojoj meri mogu biti zloupotrebljene na izborima. Upravo je zato godinama tražena njegova ozbiljna, nezavisna i sveobuhvatna revizija. Tu dolazimo do apsurda: izbori su 25. oktobra, a prvi izveštaj Komisije za reviziju biračkog spiska očekuje se 28. oktobra – tri dana posle izbora. I čak ni tada nećemo imati potpunu reviziju. Crta upozorava da u sadašnjim uslovima nije moguće sistemski utvrditi ukupnu tačnost, potpunost i integritet spiska. Komisija može da uoči anomalije, ali nema pristup svim izvornim evidencijama i ne može da utvrdi kako su anomalije nastale. A nije reč o problemu koji smo otkrili juče. ODIHR još od izbora 2022. traži sveobuhvatnu reviziju biračkog spiska i povezanih registara, i tu preporuku je ponavljao i nakon narednih izbora.

Znamo i kako je primena tog spiska izgledala u praksi. Imali smo desetine i stotine ljudi prijavljenih na istim adresama, fantomske birače, pa i čuveni slučaj prijavljivanja birača na trafo-stanici. Na prethodnim izborima gledali smo organizovane migracije birača – dovođenje ljudi iz drugih mesta i njihovo naprasno prijavljivanje u mestima gde treba da glasaju. Dakle, ne govorimo o hipotetičkom riziku, nego o već korišćenim mehanizmima manipulacije. Kod parlamentarnih izbora migracija birača iz jedne opštine u drugu nema isti efekat, jer je Srbija jedna izborna jedinica. Ali ostaju drugi načini zloupotrebe biračkog spiska – glasanje umesto drugoga, višestruko glasanje, korišćenje lažnih ili fiktivnih prijava. Zato će kontrola na biračkim mestima biti presudna: da se ono što postoji kao manipulacija u spisku ne pretvori u glasove u kutiji.

Pokazaće se, kao i toliko puta do sada, da su studenti svesni svega ovoga i da su napravili strategiju za borbu sa mahinacijama režima. Oni samo ne govore mnogo o tome jer se bave brojnim zadacima vezanim za izbore i fokusirani su na rešenja, a ne na kukumavčenje.

Šta kažete kontrolorima kada ih obučavate, koji su najveći rizici na samom izbornom mestu? Šta konkretno mogu da urade tokom izbornog dana?

Naravno, ne možemo sprečiti sve zloupotrebe. Ali možemo da sprečimo, ili bar ozbiljno smanjimo, mogućnost da se anomalije iz biračkog spiska “pretoče” u glasove u glasačkoj kutiji. Martovski lokalni izbori dali su nam prilično jasnu sliku mogućih malverzacija i zloupotreba – i na biračkom mestu i van njega, jer se znatan deo nepravilnosti preselio “vani” – u automobile, stranačke prostorije i improvizovane logističke centre.

Zato moramo posmatrati čitavo okruženje glasačkih mesta, a ne samo glasačku kutiju. Ali ne bih ponavljala priče o krađi glasova, bugarskim vozovima, migracijama birača – to sve znamo. Nešto drugo treba naglasiti: nema mesta sumnji da je pokret koji skoro dve godine režimu ne dozvoljava da diše i uvek ide dva koraka ispred njega, razotkrio sve njegove prevare i trikove – i našao načina kako da im doskoči. Kontrolori nikada nisu bili ovako spremni, obučeni i posvećeni. Svakoj sitnici je posvećena pažnja, a naši treneri, saradnici i kontrolori doživljavaju kontrolu izbora kao svoju životnu misiju. Ne mogu da vam otkrivam detalje, ali ovako snažan, spreman i ujedinjen front se našim satrapima još nikada nije suprotstavio.

Uloga kontrolora će 25. oktobra biti ogromna – oči Srbije biće uprte u njih koji stoje na braniku izborne volje građana i demokratije u Srbiji. Zato ponavljam poziv studenata – prijavite se! Kako FDU kaže u onom svom sjajnom klipu: “Heroji nastaju obukom!”

Sve u svemu, smatrate da studenti i građani okupljeni oko njih imaju odgovor na očekivane izborne malverzacije, da su se za njih pripremili?

Više nego što mislite! Svi možemo nešto da uradimo i pre izbornog dana: da proverimo da li imamo “višak” ljudi prijavljenih na svojoj adresi, da pozovemo naše ljude u inostranstvu da dođu na glasanje ako ne mogu da glasaju tamo gde žive, da motivišemo neodlučne rođake, prijatelje i komšije da izađu na izbore. Istraživanja nam uporno pokazuju koliko je izlaznost važna. Visoka izlaznost ne može potpuno da spreči izbornu krađu, ali može ozbiljno da smanji njen uticaj na konačan rezultat. Zato, umesto defetizma – “Sve su već unapred pokrali, nema svrhe” – odgovor treba da bude upravo suprotan: što više ljudi na biralištima, što više kontrolora na biračkim mestima i što više očiju oko njih!

Studenti se odavno pripremaju, samo, sasvim logično, nisu želeli da se o tome mnogo govori u javnosti. U timu koji se ovime bavi pratili smo lokalne izbore, mapirali načine krađe glasova i druge malverzacije i na osnovu toga razvijali strategiju za ove izbore. Intenzivno teku obuke kontrolora i drugih grupa podrške – studenti su dugo radili na njima, u saradnji sa stručnjacima, naročito andragozima i pedagozima, kao i sa ljudima sa terenskim iskustvom – ove obuke su precizne, ozbiljne, zahtevne i teku u svim gradovima paralelno. Verujem da je i režim svestan da će kontrola i podrška ovoga puta biti ozbiljnije nego ikada do sada. Zanimljivo je, recimo, da se sada govori o otvaranju većeg broja biračkih mesta u BiH, umesto masovnog dovođenja birača iz BiH u Srbiju, kakvo smo ranije gledali. Da li je razlog upravo očekivanje mnogo ozbiljnije kontrole ovde, ne mogu da tvrdim – ali ćemo svakako veoma pažljivo pratiti glasanje u inostranstvu.

Rekli ste da svi mogu da daju doprinos. Kakva bi trebalo da bude uloga svih aktera u ovom procesu, i kontrolora, i posmatrača, i građana, pa i nas novinara?

Veoma je važno ne mešati uloge. Kontrolor, odnosno član biračkog odbora, učestvuje u sprovođenju izbora. On mora da reaguje unutar biračkog odbora, zahteva da se nepravilnost prekine i, veoma važno, insistira da primedba bude uneta u zapisnik. Posmatrač je nezavisan i nema ovlašćenja člana biračkog odbora. Njegov posao je da posmatra, beleži i prijavljuje nepravilnosti po metodologiji svoje posmatračke misije, a ne da sam “ispravlja izbore”. Ali njihovo prisustvo se pokazalo izuzetno važnim! ODIHR je najavio punu posmatračku misiju, Crtina posmatračka misija će, profesionalno i posvećeno kao uvek, pratiti izbore, a biće još posmatračkih grupa. Novinari dokumentuju, proveravaju i izveštavaju, i oni će biti dodatne “oči javnosti”, koje će pomoći da pod budnom pažnjom držimo sve one koji bi da ugroze izražavanje slobodne volje građana.

Ali ogromnu ulogu mogu imati i sami građani. Dobro bi bilo da ljudi u izbornom danu budu prisutni oko biračkih mesta i prate upravo ono što kontrolori unutra ne mogu da vide – paralelne spiskove, punktove, organizovano dovođenje birača, kupovinu glasova, pritiske i zastrašivanje. Ne da se sukobljavaju sa bilo kim i da ometaju izborni proces, nego da gledaju, dokumentuju i odmah prijave ono što vide. Ali pre svega – neka se prijave za angažman preko studentske stranice i akcije “Računajte na mene”. Ne moraju svi da budu kontrolori: potrebni su ljudi za logistiku i različite oblike podrške.

To građansko prisustvo je jako važno. Mnogo je lakše organizovati izbornu krađu tamo gde niko ne gleda. Zato 25. oktobra građani nisu potrebni samo kao birači nego i kao čuvari izborne volje. Očekujem da onu masu ljudi koju smo viđali na protestima i u redovima za potpise vidimo i oko biračkih mesta – budne, prisutne, sa telefonima u rukama, kako prate šta se događa, beleže i prijavljuju svako kršenje zakona i izbornih pravila. Ako smo mesecima čuvali jedni druge na ulicama, 25. oktobra treba da čuvamo glasove!

foto: marija janković

Nema sumnje da će biti uočene mnoge nepravilnosti, ali šta konkretno građani da rade kada ih uoče, kako ih, na kraju, dokazati?

Nije, naravno, dovoljno samo uočiti nepravilnost. Ona mora da dobije institucionalni trag: ko, šta, gde, kada i kako – i koji dokaz za to postoji. Fotografija ili snimak mogu biti odličan dokaz, ali nisu jedini. Važni su zapisnici biračkih odbora i primedbe članova, zatim svedočenja, podaci o vozilima, mestu i vremenu događaja, dokumentacija, poruke, spiskovi – i, na kraju, poređenje zapisnika sa objavljenim rezultatima. Naravno, što više nezavisnih dokaza potvrđuje isti događaj, to je slučaj jači.

Zakon zahteva da prigovor sadrži činjenice i dokaze i precizan opis osporene radnje, postoje prigovori Riku, rokovi za njihovo podnošenje. Nije dovoljno posle izbora reći “bilo je krađe”. Ako hoćemo da se izborna krađa pravno ospori, moramo biti u stanju da pokažemo gde se dogodila, šta se dogodilo i čime to dokazujemo. Ali plan studenata nije da krađu dokazuju posle izbora – oni će je sprečiti pre nego što ta krađa postane izborni rezultat.

Šta ako vlast posle izbora pokuša da ospori zvanične rezultate ili javnosti predstavi drugačiju interpretaciju rezultata?

Vladajuća stranka može da osporava rezultate pravnim sredstvima, kao i drugi učesnici. Ali ne postoji demokratski institut po kojem aktuelna vlast može jednostavno da odluči da joj se rezultat ne dopada. Mnogo se priča o tome da će vlast pribeći nasilju. Videli smo da im to nije strano i da je nasilje postalo način “komunikacije” sa građanima koji misle drugačije. Ali čini mi se da se to malo koristi i kao način zastrašivanja. Ipak postoje crvene linije koje oni ne smeju da pređu a da ih to ne košta previše; zato ne bih obraćala mnogo pažnje na ove katastrofične najave. Naravno, treba da budemo budni i spremni da branimo izbornu volju, ali masovna izlaznost i ubedljiva pobeda Studentske liste to će uraditi na najbolji način.

Studenti imaju rešenja, čak i kada javnost o njima nije obaveštena – priroda izborne kampanje zahteva da se sve ne otkriva. Imaju scenario A, B I C za izborni dan i vreme posle njega; planiraju i – pošto su pametniji, oni ne popuštaju, već se organizuju.

Nemam nikakvih sumnji u pobedu Studentske liste na ovim izborima. Ali najveći demokratski test ovih izbora neće biti samo ko je dobio više glasova već i pitanje da li građani mogu da veruju objavljenom rezultatu. Demokratija nije samo prebrojavanje listića; ona zahteva slobodu izbora pre glasanja, integritet glasanja na izborni dan i proverljivost rezultata posle njega. A mi znamo kakvi će rezultati biti – Studenti pobeđuju, Studentska lista pobeđuje.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!