Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapretio je promenom vodotoka reke Ibar zbog toga što se po nalogu Prištine ruše srpske kuće na Gazivodama. Za inženjere je ova izjava „besmislica” koja "veze nema sa zdravim razumom"
Pretnja predsednika Srbije Aleksandra Vučića o izmeštanju toka Ibra usledila je nakon rušenja objekata u vlasništvu Srba na obalama Gazivodskog jezera.
„Već smo pozvali stručnjake koji se bave time, građevinski sektor, inženjere i ostale, kada već toliko maltretiraju naš narod, da vidimo… Imamo različite razloge za promenu vodotoka Ibra, pa ćemo da vidimo šta će da rade Albanci i kako će da se ponašaju“, rekao je Vučić novinarima tokom obilaska radova na Starom železničkom mostu u Beogradu.
Šta bi „zavrtanje“ Ibra uopšte donelo bilo kome, da li je tehnički izvodljivo i kakve bi posledice imalo po vodoprivredu, energetiku i lokalno stanovništvo na Kosovu?
Ibar je na području Kosova i Metohije pregrađen branom, čime je napravljeno veštačko jezero Gazivode, jedno od ključnih infrastrukturnih i energetskih čvorišta na tom prostoru. Hidroelektrana na jezeru snabdeva strujom značajan deo Kosova, a vodosistem Ibar-Lepenac obezbeđuje vodu za lokalno stanovništvo.
Ideja o „premeštanju” Ibra nije nova. Pominjao ju je predsednik preteći i 2024. godine, ali se tada od nje ogradio jer nije želeo da se „priroda koristi za političke potrebe“, tj. dobio je packe sa Zapada.
Danas izgleda nema problem sa tim – opet verbalno – da ponovo naglasi šta bi sve Srbija mogla da uradi albanskim „privremenim organima“ u Prištini, samo kada bi htela.
Šta bismo dobili izmenom vodotoka Ibra?
Građevisnki inženjer i profesor na Građevinskom fakultetu Jovan Despotović za „Vreme” kaže – „ništa”.
„To bi bilo apsolutno nedopustivo sa aspekta vodnog prava Evropske unije na nivou sliva Dunava, kome Ibar pripada. Nema veze sa zdravom pameću. Šta god da se kaže malo je, koliko je to besmislica u hidrotehničkom ili vodoprivrednom smislu “, kaže Despotović.
Dodaje da je to nezamisliv inženjerski poduhvat, te da veruje da je predsednik to „metaforički” izjavio, da je u pitanju inat zbog trenutne političke situacije.
Odluka o premeštanju vodotoka reke, neminovno bi uticala na čitavo lokalno stanovinštvo na Kosovu, ne samo na Albance.
Profesor kaže da u Srbiji može da bude mnogo važnijih i većih projekata, koji mogu doneti stvaran boljitak u energetskom i vodoprivrednom sektoru.
„Mnogo je važnije i preče pitanje upravljanje vodnim resursima u Srbiji, planskim studijama. Da nismo kakvi jesmo, mi bismo napravili plan i za ovu situaciju kad vode u Dunavu nema. Mi to počinjemo šesnaesti put. Građevinski fakultet je pre četiri godine uradio prvu fazu, ali drugu i treću nije nikad. Znači, planska studija je plan o tome kako da trošite resurse kojima raspolažete. Na primer, primite platu danas i vidite fantastične cipele i celu platu date na njih. I sutra kažete ocu i majci ‘daj mi pare za hleb’. E tako se i mi ponašamo. Nemamo plan za dva dana, a kamoli za sezonu”, objašnjava Despotović.
„Izmeštanje Ibra ne bi dozvolio niko na kugli zemaljskoj“, kaže profesor Despotović.
Prepreke za taj poduhvat nisu samo tehničke, već i pravne.
Ibar izvire u Crnoj Gori, protiče kroz centralnu Srbiju, a potom ulazi na Kosovo. I Srbija i Crna Gora su ugovorne strane UNECE Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova, koja države obavezuje da vode koriste na razuman način i međusobnu sarađuju.
Promena vodotoka Ibra zavisila bi i od toga gde bi zahvat bio izveden, koliko bi promenio protok i kakve bi posledice proizveo nizvodno. Vučić te detalje nije izneo.
Jedna od prvih zvaničnih reakcija iz Prištine na najavu predsednika Srbije o ovom projektu stigla je od vršiteljke dužnosti ministarke životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Fitore Pacoli.
Ona je Vučićeve izjave ocenila kao „duboko zabrinjavajuće i neprihvatljive“, poručujući da se vodni resursi ne mogu koristiti kao „instrument pretnje, pritiska ili destabilizacije“.
Navela je da Kosovo „štititi svoje vodne resurse, kritičnu infrastrukturu i interese svojih građana, u skladu sa Ustavom, zakonima Republike Kosovo i principima međunarodnog prava“.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Na skupu Saveza ekoloških organizacija u Beogradu podignuta crvena linija odbrane životne sredine i zdravlja građana. Zahteva se moratorijum na sve ugovore koje je država zaključila u vezi sa istraživanjem i rudarenjem
Dragan Đilas iz koalicije „Evropska Srbija“ rekao da su predali 10.250 proverenih i valjanih potpisa, i da na izbore ne izlaze kao protivnici studentske liste, već aktuelne vlasti
Studenti su proterani sa Dušanovačke pijace, dok su bicikliste na desetodnevnoj turi kroz Srbiju „Čuvari Ustava“, građani dočekivali sa radošću i aplauzima
Gde god Studentska lista postavi štandove širom Srbije, eto i naprednjaka. Nejasno je čemu to služi, sukoba nema
„Vreme“ donosi pregled svih listi koje su predate ili se uopšte pominju kao potencijalni igrači na izborima krajem oktobra
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
