Za roditelje dece sa smetnjama u razvoju pitanje poslovne sposobnosti dolazi zajedno sa brigom o budućnosti. Kako zaštititi dete, a ne uskratiti mu pravo da odlučuje o sopstvenom životu?
Nakon sumnjivih poslova sa firmama koje su u sukobu sa zakonom, ali i masovnih protesta građana zbog zaštite prirode, država kao da je konačno odustala od posla sa malim hidroelektranama
Rat u Iranu bi mogao da se završi potpisivanjem mira za dva dana u Ženevi, javlja Rojters
Viši sud u Beogradu produžio je pritvor bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću za još 30 dana
Pretnje novinarima u Srbiji spadaju u opis posla. Statistika napada je poražavajuća. Slučaj Danice Vučenić još je jedan podsetnik na atmosferu u kojoj rade mediji koji nisu u sprezi sa naprednjačkom vlašću
Iako je automobilska industrija godinama bila pokretač razvoja na Zapadnom Balkanu, dosadašnji model zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i stranim subvencijama nailazi na probleme
Dva niskobudžetna horora mladih režisera generacije Z ostvarila su neočekivan uspeh na blagajnama, a skupi holivudski blokbasteri podbacili. Takav preokret mogao bi da najavi novu eru u Holivudu
Mađarska vlada preispitaće ulaganja u železničku prugu Budimpešta–Beograd, projekat koji već godinama prate kašnjenja i kontroverze. Putnički saobraćaj još nije uspostavljen, uprkos višestrukim najavama otvaranja
Ekspo 2027 Beograd nabavio je 15 sanitetskih vozila. Javnu nabavku obeležila je žalba ponuđača zbog spornih tehničkih specifikacija koje su, prema navodima, mogle da ograniče konkurenciju na tenderu
Samitu Evropska unija - Zapadni Balkan u Tivtu prethodile tenzije između Srbije i Crne Gore. U centru zbivanja našao se čarter Air Srbije sa 87 delom kriminogenih lojalista Aleksandra Vučića koje je crnogorska policija vratili u Beograd
Manje rada, manje mesa i veći porezi za ultrabogate - to je deo plana kojim bi svet mogao da izbegne klimatski i društveni slom. Prema izveštaju Svetske laboratorije za nejednakost, ključ opstanka leži u preraspodeli bogatstva i promeni ekonomskih prioriteta
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predložio je direktan sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o okončanju rata. Predsednik SAD-a Donald Tramp pozdravio je ovu mogućnost
Pojas Presvete Bogorodice biće u hramu Svetog Save do subote, 6. Juna. Redovi su još uvek ogromni, na celivanje se čeka više od osam sati
Na sednici Lekarske komore Srbije na kojoj se biraju novi direktor, predsednik Skupštine i ostali organi utvrđene su brojne nepravilnosti. Medijima nije dozvoljen pristup
Iza kupovine medija u Srbiji uglavnom se kriju politički razlozi, a iza novih vlasnika često stoje stara poznanstva i uticaji. „Naš portal” nije izuzetak
Brza pruga od Srbije preko Severne Makedonije do Grčke mogla da bude gotova do 2031. godine
Dreg kraljice privlače pažnju gde god se pojave, u klubu, na ulici ili na pijaci. Šta se zapravo krije iza štikli, perika i korseta pitali smo jednu od najprepoznatljivijih dreg kraljica u Srbiji Aleksis Plastik
Građani sa bakljama i barjacima priredili su doček za predsednika Aleksandra Vučića pri povratku iz državne posete Kini
Raketa „Nju Glen” američke kompanije „Blue Origin”, u vlasništvu milijardera i osnivača Amazona Džefa Bezosa, eksplodirala je tokom testiranja na lansirnoj rampi svemirske baze u Kejp Kanaveralu na Floridi
Francuski parlament doneo je jednoglasnu odluku kojom se van snage stavlja zakon iz 1685. o robovlasništvu, iako je ropstvo formalno ukinuto još 1848. godine
Sjedinjene Američke Države (SAD) i Iran su postigli sporazum, koji američki predsednik Donald Tramp još nije odobrio, preneo je Aksios pozivajući se na neimenovane izvore. Oružani sukob se, međutim, nastavlja naizmeničnim napadima
Na uglu Masarikove i Resavske ulice dogodio se manji incident kada je žena u automobilu pokušala da iz Masarikove uleti u masu u Resavskoj ulici, javila je reporterka „Vremena“
Uživo u programu TV Informera, Dragan J. Vučićević broji koliko ljudi je na studentskom protestu na Slaviji. Vučićević i MUP kažu jedno, Arhiv javnih skupova drugo. Ko ume da broji, a ko ne?
Od proleća, preko leta do jeseni – izbori su stalno tu negde. Zašto predsednik Srbije Aleksandar Vučić uporno najavljuje glasanje, umesto da jednostavno raspiše izbore? I kakav politički efekat proizvodi takva neizvesnost
Pacovi su se pojavili na Klinici za infektivne bolesti u Novom Sadu, zbog čega je jedna od dve zgrade ove Klinike zatvorena
Na Slaviji se sutra (23. maja) održava dugo najavljivani studentski protest. Okupljanja počinju od 13 časova na više lokacija širom Beograda. Odakle će krenuti kolone ka centru i kojim će putem ići
Kada potreba za gomilanjem stvari probije granice nečijeg doma, od privatne nedaće nastaje kolektivna. Institucije nemaju odgovor, komšije žive pakao, a osoba koja stvari gomila postaje osuđena na izolaciju
Najveći strah Hilde Žućić, majke mladića sa smetnjama u razvoju, je „šta će biti kada nje više ne bude”.
Između straha od mogućih sporova oko nasleđa i želje da zaštiti njegova prava, ova majka pokušava da pronađe rešenje koje neće značiti da njen sin ostane bez autonomije, ali ni njeno drugo dete bez krova nad glavom. Našla se pred pitanjem da li da pokrene postupak oduzimanja poslovne sposobnosti svom detetu sa invaliditetom.
„Ako oduzmete osobi poslovnu sposobnost, vi ste nju poništili kao ljudsko biće. Oduzeli ste joj dostojanstvo. Ona više nija vidljiva u sistemu. Za mene, kao roditelja, to je poražavajuće i bolno”, kaže Žužić.
Lišavanjem poslovne sposobnosti ljudi gube pravo da donose bilo kakve odluke o sopstvenom životu.
Proces se pokreće kada punoletna osoba, usled duševne bolesti ili intelektualnih poteškoća, više nije u stanju da se racionalno brine o sebi.
Poslovna sposobnost ne odnosi se samo na to da li osoba može da radi ili ne. U pitanju je čitav korpus ljudskih prava – od toga da neko može da bira gde želi da živi i sa kim, da raspolaže svojom imovinom, sklopi brak, rodi dete, leči se, do toga da glasa na izborima.
Kad je osoba potpuno lišena poslovne sposobnosti zakon je tretira kao dete.
[caption id="attachment_4999989" align="aligncenter" width="2048"]
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu iz 2012. godine, u Srbiji je poslovnu sposobnost izgubilo oko 29 000 ljudi.
Pravnik i saradnik Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S dr Lazar Stefanović objašnjava da životi ovih ljudi padaju u ruke staratelja, koji mogu biti članovi porodice ili, po službenoj dužnosti, socijalni radnici Centra za socijalni rad (CZSR).
„Ako nema ko blizak, onda će staratelj da bude CZSR. Tu situacija postaje još problematičnija. Kad su članovi porodice staratelji, imate pretpostavku visokog nivoa pažnje, koju će ti ljudi da podare svom detetu. Kada je CZSR staratelji, to ne postoji”, kaže Stefanović.
Dodaje da CZSR nema kapacitete za to, te da su osobe pod njihovim starateljstvom obično smeštene u domove.
„Zatvorenici u zatvorskom sistemu imaju značajno veća prava nego ljudi lišeni poslovne sposobnosti u ustanovi socijalne zaštite. Znam da to kontroverzno zvuči, ali to je pravna činjica”, objašnjava saradnik MDRI-S.
Hilda Žužić ističe da osobe sa smetnjama u razvoju ne smeju da se treitraju kao „tamo neki član zakona”.
„Pre nego što uđemo u ovako ozbiljan postupak, mi moramo biti dobro informisani. CZSR kaže da je to u najboljem interesu deteta. Da li je to zaista tako? Vi ne dobijete objašnjenje. Meni je suština lišenja poslovne sposobnosti predočena kroz ‘šta ako mu zatreba neka operacija, on odbije, ko će to da potpiše’. To su sve informacije koje dobijete”, prepričava Žužić svoje iskustvo.
Hildina velika briga, kao i mnogih roditelja dece sa invaliditetom, je šta će biti kada nje ne bude bilo da se stara o sinu. Ona je samohrana majka, nema braće ni sestara, niti žive roditelje. Može da se osloni jedino na mlađu ćerku, koju ne želi da primora da brine o bratu. Ideja da CZSR odlučuje o sudbini njenog sina, a zbog pitanja nasledstva i njene ćerke, izaziva strepnju.
„Kada ja preminem, onda bi moja ćerka morala da sačeka da CZSR u ime moga Mateje odluči šta će biti sa imovinom. Da li će ona da se prodaje, da li će da se deli, šta će da se radi sa time. Tek onda ona ima pravo na svoju polovinu”, kaže Žužić.
Zakon uvek pretpostavlja da osoba ima interes da nasledi ili poseduje imovinu. Lazar Stefanović objašnjava da je to način da se spreče zloupotrebe.
„Osoba lišena poslovne sposobnosti može da bude vlasnik imovine koje je nasledila, ali tom imovinom raspolaže CZSR. Ne može staratelj sam da raspolaže imovinom, već za sve mora da traži odobrenje od organa starateljstva, to je kao jedna vrsta komisije”, priča on.
Hilda dodaje da niko ne želi da obespravi svoje dete koje ima smetnje u razvoju, niti da ona misli da ijedan roditelj razmišlja o tome da ništa ne ostavi tom detu.
„Svi bismo voleli da nam deca budu zbrinuta. Isto tako bismo voleli da možemo spokojno da sklopimo oči. Da znamo da će naša deca zaista od te imovine imati koristi. Ne da će to neko da uzme, a dete završi u nekom domu”, objašnjava Žužić.
Evropska praksa, po ovom pitanju, značajno se razlikuje od domaće. Akcenat je stavljen na „donošenje odluke uz podršku“, gde se korisnicima usluga socijalne zaštite dodeljuju savetnici koji sa njima rade, jedan na jedan, i zajednički pokušavaju da dođu do rešenja.
[caption id="attachment_4999990" align="aligncenter" width="2560"]
Prema rečima Stefanovića, standardi Ujedinjenih nacija još su napredniji od evropskih.
„Otišli su dalje, ka potpunom ukidanju bilo kakve vrste lišenja poslovne sposobnosti. Ne postoji organ starateljstva, te se poslovna sposobnost ne može tako blanko oduzeti”, kaže Stefanović.
Uprkos tome što je Srbija usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, koja svima garantuje uživanje poslovne sposobnosti, ovi standardi nisu ispoštovani.
U Srbiji postoji mogućnost delimičnog ukidanja poslovne sposobnosti. Međutim, Stefanović kaže da u stvarnosti postoje problemi sa korišćenjem ove mogućnosti, a i da još uvek govorimo o intruzivnoj praksi. Dodaje i da je problem što se ovi procesi u Srbiji vrše po automatizmu – nije preterano teško nekome oduzeti poslovnu sposobnost.
„Kada imate mladu osobu i vi joj oduzmete poslovnu sposobnostu, oduzimate joj način da se uključi u zajednicu. Danas znamo, imamo odličnih primera, da ljudi koji imaju intelektualni invaliditet, mogu da rade. Naravno, na određeni način, određenim kapacitetom. Rad je jedan od najboljih načina da dođe do uključivanja u društvo, da dođe do osećaja korisnosti, pa čak i da smanji opterećenje na sistem socijalne zaštite”, zaključuje Stefanović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada! ', 'pageDate': '2026-06-15 06:04:37', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
