Grčka, ali i brojne druge zemalje uvode ili bar razmatraju zabranu društvenih mreža za decu. Međutim, u Australiji se pokazalo da ovakvi propisi ne znače nužno da će deca prestati da ih koriste
Grčki parlament usvojio je u petak zakon kojim se deci mlađoj od 15 godina zabranjuje korišćenje društvenih mreža, zbog zabrinutosti na njihovog uticaja na zdravlje i bezbednost.
Grčka nije prva koja uvodi ovakva ograničenja. Sve više zemalja pribegava sličnim propisima, iako njihova efikasnost, izgleda, nije visoka.
Zabrana stupa na snagu 1. januara sledeće godine. Zakon je deo mera koje Grčka sprovodi radi zaštite dece od opasnosti u digitalnom okruženju.
Tamošnja vlast poručuje roditeljima da je ovo način da se deci ograniči „beskonačno skrolovanje“, koje uskraćuje san, koncentraciju i vreme provedeno s prijateljima.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je da platforme društvenih mreža imaju dva i po meseca da osmisle način za proveru starosti korisnika i zaštitu njihove privatnosti.
U Evropskoj uniji (EU) raspravlja se o „Kids aktu“. Dokument koji je Komisija predložila u septembru ove godine, trebalo bi da reguliše upotrebu društvenih mreža za adolescente. Mreže bi bile zabranjene deci do 13. godine, a tinejdžerima do 15. godine bi bio ograničen pristup na sat vremena dnevno.
U Danskoj je takođe prihvaćen zakon o zabrani korišćenja društvenih mreža mlađima od 15. godina. Stupiće na snagu isto 1. januara 2027. U Francuskoj, sličan zakon je poništen od strane Ustavnog saveta te zemlje u avgustu. U Nemačkoj je ovog leta predložena zabrana korišćenja za mlađe od 13. godina.
U Portugalu, Austriji, Sloveniji, Španiji i Velikoj Britaniji takođe se planira uvođenje ovakvih propisa, a preduzeti su i prvi koraci. O merama se govorilo i u Italiji, ali je vlast još uvek skeptična po pitanju njihove efikasnosti.
U Turskoj je predlog uspeo – mlađi od 15. ne mogu da koriste platforme poput Instagrama i TikToka. I u Indoneziji i Maleziji je korišćenje zabranjeno, i to do 16. godine.
Prva zemlja koja je uvela ovakava zakon je Australija, koja je to učinila još u decembru 2025. Stotine naloga je ugašeno od tada, a njihova vlada izvršila je pritisak na kompanije da preduzmu korake kako bi sprečile decu da koriste usluge ovih platformi. Kompanije koje se ne pridržavaju propisa mogu se suočiti sa kaznama do 49,5 miliona australijskih dolara.
Stručnjaci upozoravaju da su deca koja koriste društvene mreže neretko izložena sajber-nasilju, neprimerenim sadržajima, da im privatnost može biti narušena, kao i da platforme imaju negativan uticaj na mentalno zdravlje i san. Dokazano je i da mogu izazvati zavisnost.
Ipak, ispostaviće se da uvođenje propisa nije dovoljno da bi se deca zadržala dalje od društvenih mreža. Nije sasvim jasno kako bi ove zabrane trebalo da se sprovede.
Istraživanja digitalnog regulatora interneta „ISejfti” pokazuju da je osam od 10 autralijskih tinejdžera nastavilo da koristi društvene mreže i tri meseca nakon stupanja zakona na snagu. Navodi se da je jedan od razloga to što tehnološke kompanije nisu efikasno sprovele proveru starosti.
Njihova analiza je pokazala da je većina dece uzrasta između 10 i 15 godina koristila društvene mreže jednako često u martu ove godine, kao i pre nego što je zabrana stupila na snagu.
Najveći problem kako u Australiji, tako i u EU je kako proveriti starost korisnika bez ugrožavanj ličnih podatak. Iako se u EU priča o „digitalnom identitetu”, koji bi omogućio anonimnu proveru starosti, idealnog rešenja za sad nema.
Propisi svakako da ne odgovarju tehnološkim gigantima poput Mete. Njen izvršni direktor, Mark Zakerberg, a zajedno sa njim i Ilon Mask koji je na čelu kompanije X, u nekoliko navrata pokušali su dapredstave ove propise kao izgovor za ograničavanje slobode govora na internetu.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Iako je Prihvatilište namenjeno hitnom zbrinjavanju ljudi bez doma, za prijem postoje liste čekanja. Dolaskom zime situacija postaje još teža. Kako su u ustanovi, koja bi trebalo da pruži sigurno utočište najugroženijima, uslovi boravka postali toliko loši - ne zna se
NUNS zahteva hitnu istragu zbog pretnji upućenih dvojici novinara Radara koji su pisali o Skaj prepiskama u kojima se pominje Aleksandar Vučić. Udruženje navodi da pretnje pominju i nasilje nad decom novinara i upozorava na nekažnjivost
Skoro trećina procenjenih smrtnih slučajeva zabeležena je tokom posebno intenzivnog toplotnog talasa između 17. juna i 1. jula, kada su temperature bile u proseku 5,3°C iznad uobičajenih vrednosti
Među petnaestogodišnjacima u Srbiji ispod praga funkcionalne pismenosti je 53 odsto učenika iz matematike, 48 odsto iz čitanja i 43 odsto iz prirodnih nauka
„Lična karta Vaše nepokretnosti“ ima istu pravnu snagu kao i dokument izdat na šalteru i da je punovažna pred svim nadležnim institucijama
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
