Put glasačkog listića

foto: rade prelić / tanjug

Na dan izbora, glasate, ubacite listić u kutiju i odete. Međutim, put glasačkog listića tu niti počinje, niti se završava.

Glasački listići se štampaju u štampariji JP “Službeni glasnik”. Za predstojeće vanredne parlamentarne izbore, štampa je počela 12. oktobra u podne, nakon što je Republička izborna komisija (RIK) donela Odluku o objavljivanju ukupnog broja birača u Srbiji i Rešenje o utvrđivanju broja glasačkih listića. Po toj odluci, ukupan broj birača u zemlji je tačno 6.450.523 i biće štampano isto toliko listića. Štampa je počela u prisustvu predsednika RIK Vladimira Dimitrijevića, sekretara Srđana Smiljanića, članova Komisije i predstavnika posmatrača ovlašćenih za praćenje rada organa za sprovođenje izbora.

RIK je prethodno odobrio izgled listića. Svaki listić je isti i na njemu su: naziv izbora i datum glasanja, nazivi izbornih listi, redni brojevi ispred njih i otisak pečata RIK-a. Na njima stoji i da se glasa samo za jednu izbornu listu tako što se zaokruži redni broj, kao i da je glasanje tajno.

Pored glasačkih listića tu su i kontrolni listići. Kako oni ne mogu da budu iste boje, odluka RIK-a za izbore 25. oktobra je da prvi budu ljubičasti, a drugi beli. Kontrolni list služi da se proveri da li je glasačka kutija zaista bila prazna pre nego što je prvi birač ubacio svoj glas. Njega potpisuju prvi birač i članovi biračkog odbora, zatim se ubacuje u praznu kutiju, koja se potom pred prisutnima pečati. Tek nakon toga glasanje može zvanično da počne.

U PREVOZU

Međutim, da bi se kontrolni listić iskoristio, svi listići iz štamparije moraju prvo biti dostavljeni lokalnim izbornim komisijama. To se mora odigrati najkasnije četiri dana pre dana glasanja. Lokalne komisije dalje su u obavezi da do kraja 23. oktobra predaju materijal biračkim odborima.

Advokat i član Gradske izborne komisije (GIK) Grada Beograda Dragan Maravić objašnjava da se primopredaja izbornog materijala odigrava u štampariji uz koordinatore, odnosno članove GIK-a.

“Za svaku opštinu se radi primopredaja biračkog materijala. Nisu tu samo listići, nego je tu i sve ostalo: paravani, UV lampe, lenjiri, makaze, itd. Opštinske uprave su obično te koje obezbeđuju kamione za transport. Utovaruje se i kreću na put”, kaže Maravić.

Predstavnici podnosilaca izbornih lista, kao i predstavnici domaćih i stranih posmatrača, imaju pravo da prisustvuju dostavljanju listića izbornim komisijama i biračkim odborima.

Dvadeset petog glasanje će se obavljati na 8.392 biračka mesta. Od toga je 93 u inostranstvu, u 37 država.

NA BIRAČKOM MESTU

Listići, upakovani u koverte, stižu na biračko mesto. U svakoj koverti moguće je da se nađe najviše 100 listića. Ako na biračkom mestu ima, na primer, 457 registrovanih birača, stižu četiri koverte sa po 100 listića i jedna sa 57.

Zapečaćena vreća s izbornim materijalom ne sme da se otvara pre nego što se na biračkom mestu okupi birački odbor, koji počinje da radi najkasnije u šest ujutru na dan izbora. Birački odbor onda proverava da li su ispunjeni svi uslovi za početak glasanja. Ako jesu, biračko mesto se otvara. Može da se otvori čak i ako biračkom odboru nije uručen dovoljan broj glasačkih listića.

Birački odbor je tim ljudi koji se na svakom biračkom mestu brine da glasanje protekne po zakonu. Oni paze da se obezbedi tajnost glasanja i red tokom čitavog dana – proveravaju identitet birača, pronaleze ih u biračkom spisku, daju im glasački listić, objašnjavaju im kako se glasa i sprejom obeležavaju prst biračima (da bi se sprečilo da glasaju i na drugom mestu).

Birački odbori rade u stalnom i proširenom sastavu. Stalni sastav čini šest osoba, koje imenuje lokalna izborna komisija: predsednik biračkog odbora, zamenik predsednika, dva člana i njihovi zamenici. Svaka lista ima pravo na jednog člana i jednog zamenika člana. Osobe koje liste, političke stranke ili koalicije delegiraju su članovi proširenog sastava biračkog odbora.

Kada se biračko mesto otvori, listić stiže do onoga zbog koga ceo izborni proces i postoji – birača. On odlazi iza paravana gde tajno i samostalno glasa. Na kraju, presavija listić i ubacuje ga u glasačku kutiju. Celo ovo dešavanje prate i posmatrači čiji je posao da nadziru da li se glasanje sprovodi u skladu sa pravilima. Oni ne mogu da utiču na izborni proces ili se mešaju u rad odbora, već samo beleže eventualne nepravilnosti, kako u toku kampanje tako i tokom glasanja.

Predstojeće izbore, pored domaćih, pratiće i više međunarodnih posmatračkih misija. Među njima su Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Parlamentarna skupština OEBS-a, Parlamentarna skupština Saveta Evrope i Evropski parlament.

“KRAĐA NA LISTIĆIMA”

Maravić kaže da je “krađa na listićima” praktično nemoguća ako liste imaju članove biračkih odbora koji mogu međusobno da se kontolišu. “Ako mi pokrijemo sva biračka mesta, a trebalo bi da smo ovaj put to uspeli, prvi put posle dugo godina – Srpska napredna stranka (SNS) ne može tu ništa da uradi. Mogu da odštampaju dva miliona dodatnih listića i nemaju ništa”, kaže Maravić koji se izborima bavi već 26 godina, a u izbornim komisijama je od 2008.

“Postoje načini krađe koji su vidu uticaja na biračku volju. To su, recimo, potplaćivanje građana ili pretnje zaposlenima u javnim preduzećima. To je sve nedozvoljeno i na to je izuzetno teško uticati. Neko direktno trpanje u kutiju bilo bi moguće jedino u situaciji gde mi nemamo nikoga na biračkom mestu”, priča Maravić.

Broj listića može da ima veći značaj jedino u slučaju tzv. “bugarskog voza”, za koji sagovornik “Vremena” kaže da je danas više mit nego realnost. Upozorava da je mnogo češća zloupotreba glasanja od kuće, jer je na taj način moguće “iskontrolisati” za koga se glasa, ako nisu sva biračka mesta pokrivena kontrolorima.

“Imate ogroman skok broja ljudi koji glasaju van biračkog mesta”, tvrdi Maravić.

KRAJ PUTA

Kada se glasanje završi, birački odbor otvara glasačku kutiju i počinje glavni događaj dana, a to je brojanje glasova. Prvo se traži kontrolni listić, a onda se ostali razvrstavaju na važeće i nevažeće. Utvrdi se i broj neiskorišćenih listića. Zatim sledi brojanje i razvrstavanje glasova po izbornim listama.

“Svi članovi i njihovi zamenici se pojave, tad je biračko mesto najpunije. Veliki broj ljudi gleda šta se događa i ukoliko postoji neki sporan listić, sve se utvrđuje na licu mesta. Postoje, naravno, pravila pomoću kojih nedvosmisleno može da se utvrdi za koga je dat glas na konkretnom listiću”, kaže Maravić i dodaje da se svi podaci nakon brojanja unose na kontrolni formular i u zapisnik o radu odbora.

Zapisnik proveravaju i potpisuju svi članovi biračkog odbora i tada je moguće podneti prigovor za bilo šta što se smatra spornim.

“Veliki sam protivnik tog ‘hajde da naknadno pogledamo u džak’. Prigovorom se nikad ništa nije rešilo. Žalbom se nikad ništa nije rešilo. Nepravilnosti se rešavaju tako što imamo ljude koji kontorlišu birački spisak, kontrolišu ko ulazi, rade sa ovim sprejom, rade sa UV lampom”, priča Maravić. On dodaje da greške ipak mogu da se dese.

“Sve može da se proveri u opštini, gde se radi logičko računska kontrola. Ali, greška bude na otprilike dva do tri odsto zapisnika i najčešće bude odmah očigledno šta je pitanju. Na primer, pogrešno ste prepisali neku rubriku. Suštinski, rezultat izbora se zna u 9 uveče”, kaže naš sagovornik.

RIK može da traži na uvid birački materijal za ukupno pet odsto biračkih mesta ako postoji sumnja na neke nepravilnosti.

Posle prebrojavanja, glasački listići se ne bacaju. Oni se pakuju i čuvaju na lokalu, obično u prostorijama opštine. Put glasačkih listića završava se u arhivi, gde ostaju godinu dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora.