Iako je Prihvatilište namenjeno hitnom zbrinjavanju ljudi bez doma, za prijem postoje liste čekanja. Dolaskom zime situacija postaje još teža. Kako su u ustanovi, koja bi trebalo da pruži sigurno utočište najugroženijima, uslovi boravka postali toliko loši - ne zna se
Na prozorima stoje rešetke. Po podu razbacani dušeci. Na zidovima iznad kreveta krvave fleke od ubijenih stenica. One su ovde praktično „domaće životinje“. U sobama, između metalnih kreveta na sprat, boravi i po 15 žena i muškaraca.
Ovo su slike iz nekadašnjeg Prihvatilište za stara i odrasla lica u Kumodraškoj ulici u Beogradu, gde su beg od situacije beskućništva tražile desetine najugroženijih svake godine.
Prihvatilište – pomislićete na sreću – danas se renovira. Radovi su počeli u leto 2025, sledeći stari srpski običaj „ruši pa razmišljaj“. Nejasno je bilo tada, kao što je i danas, šta će biti sa korisnicima dok čekaju da se izgradnja završi.
Foto: Miloš Stošić / ADRA arhivaProcenjuje se da samo u Beogradu ima oko 5000 ljudi u situaciji beskućništva
Dolazi zima
Prognoze su da će renoviranje biti gotovo sledećeg proleća. Do tad, korisnici će ostati rasejani po različitim domovima. Za privremeni smeštaj koriste se Dom za stara lica na Voždovcu, ali i nekoliko drugih sličnih institucija u unutrašnjosti Srbije. Primanje novih korisnika ide otežano – postoje liste čekanja, iako je namena ove usluge urgentna podrška u kriznim situacijama.
Direktor humanitarne organizacije ADRA, koja je deo Mreže za borbu protiv beskućništva, Igor Mitrović, upozorava da su trenutni kapaciteti zamenskih objekata Prihvatilišta premali.
Foto: Miloš Stošić / ADRA arhivaZima donosi brojne izazove za osobe bez doma, među njima spavanje na hladnoći
„Kad imamo neki hitan slučaj, koji ispunjava uslove da bude primljen, oni kažu ’postoji lista čekanja, imamo ga na umu’. Ponekad i prime osobu, ali ta lista čekanja je de fakto ono što je stanje stvari“, objašnjava Mitrović.
Situacija se dodatno komplikuje jer ide zima, kada su osobe u situaciji beskućništva posebno ugrožene.
„Zima, ali i kasna jesen, donose dodatne rizike po fizičko i mentalno zdravlje osoba u situaciji beskućništva. Čak i sunčan dan može biti veoma hladan, a noći su posebno teške. Niske temperature dodatno ugrožavaju već narušeno zdravlje, iscrpljuju organizam i postepeno utiču na mentalno stanje, koncentraciju i sposobnost da se čovek bavi bilo čim drugim osim pukim preživljavanjem. Poseban problem je što u gradu, osim jednog dnevnog centra koji radi ograničen broj sati, praktično ne postoji mesto gde ljudi mogu makar privremeno da se ugreju, odmore i povrate snagu“, kaže Mitrović.
Iako su u domu na Voždovcu uslovi boravka bolji, a nada se da će i u renoviranom Prihvatilištu biti dobri, naš sagovornik upozorava da to ne može da bude trajno rešenje. Pored toga što su kapaciteti puni, ova usluga socijalne zaštite još uvek nije u potpunosti prilagođena mnogima koji za njom imaju potrebu.
Foto: Miloš Stošić / ADRA arhivaRenovacija prihvatilišta u Beogradu trebalo bi da bude završena na proleće 2027.
„Već godinama udruženja koja brinu o ljudima sa margine ukazuju na potrebu da se uslovi prijema u Prihvatilište pojednostave i olakšaju. Jedna od poteškoća je u tome što Prihvatilište ima stručnu medicinsku, ali ne i psihijatrijsku službu, tako da ne prima korisnike psihijatrijskih usluga”, kaže direktor ADRA-e.
Izolacija u Prihvatilištu
Ovo nije prvi put da Prihvatilište u poslednjih nekoliko godina iskače iz redovnog toka poslovanja. Mere protiv kovida, ovde su trajale čak do aprila 2024. Korisnici su gotovo četiri godine proveli u izolaciji, bez mogućnosti izlaska napolje.
Foto: Gavrilo Andrić / ADRA arhivaUdruženja koja brinu o ljudima sa margine ukazuju na potrebu da se uslovi prijema u Prihvatilište pojednostave i olakšaju
Marija Krajnalić je u Prihvatilištu tada provela više od 30 meseci, umesto maksimalnih šest koji su predviđeni.
„Bila je noć kada sam došla. Rekli su mi da je soba koju sam dobila ’dobra’. Nisam poverovala dok nisam videla ostale. U sobi od možda šest ili sedam kvadrata, spavalo je 16 ljudi. Bilo je oko 100 korisnika, delili smo četiri toaleta – dva muška i dva ženska“, seća se Marija.
U jednom trenutku bila im je isključena i topla voda, jer se „mnogo trošila kad se slavine ne zavrnu kako treba“.
Prihvatilište je tada primalo 104 korisnika. Naša sagovornica kaže da je zimi taj broj bio veći. Dušeci su se ređali po podu kako bi više ljudi moglo da se skloni od hladnoće.
Planirano je da se renoviranjem kapacitet proširi – ko dočeka proleće 2027. imaće gde da spava.
Foto: Gavrilo Andrić / ADRA arhivaPomoć osobama bez doma gotovo da se svodi na nevladine organizacije i humanitarnu podršku
„O kvalitetu usluga u samom Prihvatilištu ne mogu da govorim. Znam da su mnogi radije birali da budu na otvorenom nego u Prihvatilištu. Jedni će reći da su izvoljevali. Oni oprezniji će reći da je glavni razlog što Prihvatilište nije bilo prilagođeno različitim potrebama i stanjima u kojima su se ljudi našli“, kaže Mitrović.
Prihvatilište i Grad Beograd do objavljivanja oovog teksta nisu odgovorili na upite „Vremena” za intervju . U javnosti do danas nije poznato zašto su mere protiv pandemije trajale toliko dugo, niti zašto se godinama čekalo na renoviranje, kojem je pristupljeno bez da se osiguraju dovoljni kapaciteti u zamenskim objektima.
Beskućništvo nije izbor
Mitrović kaže da u Beogradu ima više desetina hiljada ljudi koji su na „pola koraka do beskućništva“. ADRA je samo u prethodnih godinu i po dana pružila pomoć 2.500 ljudi, koji su ostali bez doma.
Foto: Gavrilo Andrić / ADRA arhivaADRA je samo u poslednjih godinu i po dana pomogla 2.500 ljudi u situaciji beskućništva
„Među osobama u situaciji beskućništva i dalje je svaka peta mlađa od 30 godina, a do skoro svaka peta bila je žena, sada je bezmalo svaka treća. U najgorem stanju su oni kojima je fizičko i mentalno zdravlje već oštećeno, koji su izgubili posao i ne mogu da se zaposle, koji su pobegli od nasilja i nemaju podršku porodice i prijatelja. Šezdeset odsto njih ne poseduje lična dokumenta niti zdravstenu knjižicu, jer nemaju prebivalište. Od podrške su ostale samo organizacije civilnog društva i poneki dobri komšija, a država je tu samo u tragovima“, priča Mitrović.
ADRA, kao i ostale ogranizacije iz Mreže za borbu protiv beskućništva, ukazuju na to da beskućništvo treba da postane deo strategije socijalne zaštite.
„ Govorimo o hiljadama ljudi i brojnim putevima koji vode u beskućništvo: mladima koji izlaze iz alternativnog staranja, ljudima koji se otpuštaju sa lečenja bez rešenog stanovanja, mladima koji ne mogu da priušte tržišno stanovanje, kao i onima koji zbog bolesti ili gubitka posla više ne mogu da otplaćuju kredite. Potrebno je okupiti one koji problem poznaju i napraviti realan plan“, kaže Mitrović.
Foto: Tanjug / Vladimir ŠporčićBeskućništvo nije izbor
Dodaje da problem „treba napasti preventivno“, kroz stambenu politiku. U Beogradu je od 2011. do 2023. izgrađeno oko 88.000 stanova. Međutim, ta intenzivna gradnja nije donela dostupnije stanovanje onima kojima je ono najpotrebnije.
Mitrović apeluje da ozbiljna stambena politika mora da uvećava javni i neprofitni stambeni fond i obezbeđuje različite oblike podrške: pristupačni zakup, stanovanje uz podršku, obavezu da deo stambenih projekata bude namenjen javnom stanovanju, itd.
Iz ADRA-e kažu da relativno malo inicijative dolazi od strane vlasti. Izostaje i popdrška predlozima koje nevladin sektor godinama iznosi, a „nivo patnje mogao bi značajno da se smanji, zdravlje i životi sačuvaju, a šanse za izlazak iz beskućništva i ponovnu integraciju povećaju“.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplatana digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija.Izaberite odmah!
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
PIO fond upozorio je penzionere na nove pokušaje prevare o potpisivanju izjava o kupovini određenih proizvoda, za koje im se novčana naknada obustavlja od penzije
Inspekcija rada ne može da izvrši nadzor po dve prijave u Jovinoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ jer im to ne dozvoljava direktor Radivoje P. Stojković, tvrde roditelji učenika
Grčka, ali i brojne druge zemalje uvode ili bar razmatraju zabranu društvenih mreža za decu. Međutim, u Australiji se pokazalo da ovakvi propisi ne znače nužno da će deca prestati da ih koriste
NUNS zahteva hitnu istragu zbog pretnji upućenih dvojici novinara Radara koji su pisali o Skaj prepiskama u kojima se pominje Aleksandar Vučić. Udruženje navodi da pretnje pominju i nasilje nad decom novinara i upozorava na nekažnjivost
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
