Foto: Tanjug/ Dimitrije GollPsihologija, medicina i stomatologija ostaju među najpoželjnijim studijama, ali to ne znači da nude i najviše prilika za zaposlenje. Analiza oglasa za posao pokazuje da su potrebe poslodavaca često drugačije od izbora koje prave maturanti
U prvom upisnom roku za školsku 2026/2027. godinu na Univerzitetu u Beogradu, sva upisna mesta u potpunosti su popunjena na četiri fakulteta: Arhitektonski fakultet, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER), Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja i Fakultet političkih nauka (FPN).
Ipak, najveća konkurencija za upis nije bila na ovim studijskim programima, već na psihologiji, medicini i stomatologiji. Veliko interesovanje bilo je i za Ekonomski fakultet i za Fakultet organizacionih nauka.
A dogodilo se i da pojedini smerovi iz oblasti tehničkih nauka nemaju dovoljno kandidata, bez obzira na to što poslodavci najviše traže upravo stručnjake iz ovih oblasti. Poređenjem podataka o upisu sa oglasima objavljenim na sajtu Poslovi Infostud, vidi se da se želje mladih i potrebe tržišta rada samo delimično poklapaju.
Upis brucoša na fakultete Univerziteta u Beogradu je završen sredinom jula, a opšte interesovanje za studije veće je nego prošle godine. Bilo je 17.000 prijavljenih, što je za 1000 više nego prošlog leta. Međutim, interesovanje za fakultete nije bilo ravnomerno raspoređeno.
Tako je ostalo slobodnih mesta na velikom broju visokoškolskih ustanova. Najmanje popularni su bili Filološki, Poljoprivredni, Rudarsko-geološki i Geografski fakultet.
S druge strane, za studijske programe psihologije, arhitekture, medicine i stomatologije konkurencija je bila oštra. Na psihologiji je, na primer, prosečno za jedno mesto konkurisalo 4,2 maturanata. Na Arhitektonskom fakultetu se za 304 mesta prijavilo 647 kandidata.
Popularnost ovih programa velika je i u ostalim gradovima u zemlji. Na stomatologiji u Novom Sadu za 52 mesta prijavila su se 242 kandidata, odnosno njih 4,7 po jednom mestu. Na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo je 4,6 kandidata.
Da li se potražnja ovih studisjkih programa poklapa sa potražnjom stručnjaka iz ovih oblasti na tržištu rada?
Veštačka inteligencija menja način poslovanja u brojnim oblastima, a tradicionalni zanati doživljavaju veliki uspon zbog sve veće potražnje za stručnim radnicima. Ipak, za pojedine poslove, koje obavlja visoko obrazovani stručni kadar, tržište je prezasićeno.
Prema podacima Infostuda, u prvih šest meseci ove godine objavljeno je 409 oglasa u oblasti ljudskih resursa, ali su oni bili otvoreni ne samo psiholozima, već i kandidatima drugih obrazovnih profila. Po oglasu je bilo prosečno 145 prijava. U užoj kategoriji psihologije objavljena su samo četiri oglasa, na koje se prijavljivalo oko 150 ljudi.
Na Infostudu navode da zbog malog broja oglasa taj podatak ne predstavlja celokupno tržište rada za psihologe, ali ipak pokazuje da je broj direktno oglašenih pozicija znatno manji od interesovanja za studije.
Što se tiče medicina i stomatologije, u prvih pola godine na sajtu Poslovi Infostud objavljeno je 515 oglas u zdravstvu, što je gotovo isto kao u prethodne godine, ali se potražnja za stomatolozima povećala sa 77 na 110.
U kategoriji ekonomije, u istom vremenskom periodu, objavljeno je 225 oglasa, a svaki je prosečno privukao oko 79 prijava.
„Zbog toga diploma sama po sebi često nije dovoljna za lak ulazak na tržište. Praksa, strani jezici, rad sa podacima, digitalni alati i konkretne poslovne veštine sve više odlučuju o tome ko će se izdvojiti među kandidatima”, piše Infostud.
Velika promena je vidljiva u IT sektoru, gde je broj oglasa za stručnjacima drastično opao. U prvih šest meseci 2026. godine objavljena su 1.633 IT oglasa u odnosu na 2.508, koliko ih je bilo u istom periodu prethodne godine.
Posebno je otežan ulazak mladih bez iskustva, jer je početnih pozicija manje nego u periodu ubrzanog rasta IT industrije.
Ipak, za neke tehničke oblasti interesovanje za stručnjake na tržištu ostaje.
Nasuprot tome što građevinski fakulteti širom zemlje nisu bili najpopularniji izbor, posebno u manjim univerzitetskim centrima, na sajtu Poslovi Infostud objavljena su 903 oglasa u građevini i geodeziji. Velika je potražnja i za mašincima (736 oglasa).
„Podaci ne pokazuju da mladi biraju pogrešne fakultete, već da odluke često donose na osnovu ličnih interesovanja, ugleda profesije i predstave o budućoj karijeri, bez dovoljno informacija o realnim mogućnostima na tržištu rada”, zaključuje se na Infostudu.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Elektrodistribucija Srbije je izabrala novu firmu da joj uradi procenu vrednosti sopstvenih nekretnina, postrojenja i opreme. Prethodni put kada mu je procenjivana vrednost EPS je postao akcionarsko društvo, čime su odškrinuta vrata za prodaju
Većina zajmova je poskupela u drugom tromesečnu ove godine, dok i građani i privreda samo povećavaju zaduženost. Među novim kreditima dominiraju - gotovinski. Kako smo došli u ovu situaciju?
Trgovci od 1. septembra moraju da objavljuju cene na novi način što bi trebalo da zaštiti potrošače. Sistem je do sada funkcionisao kao da je iz prošlog veka
Rebalans budžeta Republike Srbije usvaja se u Skupštini. Predlog predstavlja brojna prekrajanja, pogotovo što se tiče Ekspa i nacionalnog stadiona. Opozicija misli da se ovim promenama kupuju birači
Da bi dobili 6.000 dinara, građani moraju da budu prijavljeni u Akcionarskom fondu. A ako nisu, procedura nije komplikovana, ali može da napravi redove na šalterima. Kako da proverite svoj status i po potrebi se prijavite. Treba znati da ovo nije državna pomoć koju je režim obezbedio, već novac koji po zakonu sleduje svim građanima iz privatizacija
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
