Počelo je očekivano, dakle sitnim pakostima.
Prvo su naprednjaci „zakazali“ notare i opštinske overitelje, pa su onda kroz Republičku izbornu komisiju dali startni pucanj za prikupljanje potpisa građana. Razume se da su potpise skupili prvi, što je njima neobično važno.
Inače bi to prvo mesto na listiću trebalo da daje određenu prednost. Broj 1 je zgodan za politički marketing, a i prvi se vidi. Ko je prvi, taj je navodno najlakše prikupio potpise što signalizira moć i veliku podršku.
Ali, u Srbiji, gde svako zna šta je posredi, ta stvar nije toliko bitna. Čak i „kapilarni glasovi“ naprednjaka znaju da su unapred pozvani tu i tu, da potpišu kod čike overitelja i tete overiteljke, u tačno određeno vreme. I čik da se ne pojave!
Nepostojano A
Mora da je neko zaradio ribanje prvog među nama jer su u hitnji kutije sa potpisima poređali nevešto. Umesto „E“ su štampali ćirilično „Š“ pa ga rotirali. Jedno „A“ su skroz zaboravili. Iza takvih kutija su se sa kezom slikali Vučević, Mali, Brnabić i ostali.
„Alšksndar Vučić“ dobio je šta je hteo, čak 220.000 potpisa podrške od kojih je RIK u znoju lica svog našao par hiljada nevažećih, ali nema veze.
Pozivanje kapilaraca da potpišu ima ipak jednu manu. Dok su naprednjaci kao mravi žurili da budu na kecu, Studentska lista (i ostali) morali su da moljakaju za overitelje i notare, a neki su ih direktno odbijali.
Od toga je, međutim, ispao najbolji mogući početak kampanje. Redovi sa hiljadama ljudi, građani koji čekaju po šest sati da potpišu. Predizborna žurka, optimizam. Upečatljivi snimci. Marketinški magovi bi rekli – native reklama.
Sva je prilika da neće progutati nijedno slovo kad budu predavali listu – i od toga će ispasti fešta.
Slede krupnije pakosti
Vučić trči i u ovu trku kako jedino zna, šibajući korbačem svoje ljude, a ovi onda šibaju one ispod sebe i tako sve do poslednjeg portira u Majdanpeku ili Petrovcu na Mlavi. On ne može iz svoje kože, a u toj koži deluje – uplašeno.
Da je u Srbiji demokratije i da je slobodnih medija, njemu bi već kao teška psina bilo uknjiženo to što za premijera trči sa pozicije predsednika, čineći tako jednu od te dve najviše funkcije običnom rezervom. To je suprotno duhu Ustava.
Sa druge strane, Studentska lista je bez većih turbulencija prošla i kritičku fazu „vetiranja“, kada su sa nje otpali mnogi poznati i priznati ljudi. Međusobne svađe i rasprave ostale su u kojekakvim Vajber grupama čije izvode Informer uzalud objavljuje – to nikog posebno ne zanima.
Doduše, posle sitnih pakosti dolaziće sve krupnije, u to nema sumnje. Za početak, Studentska lista u mejnstrim medijima jedva da postoji. RTS beše najavio da će „uravnoteženo“ izveštavati, no na njihovom portalu nema nijedne vesti o Studentskoj listi. O režimskim tabloidima da ne govorimo.
Biće kupovine glasova, uvoza birača, bugarskih vozova, osujećivanja na sve strane.
Samo jedno je važno
Za protivnike vlasti jednako je pogrešno očajavanje jer vlast možda neće priznati poraz, kao i padanje u euforiju zbog osećaja da je ovo taj trenutak. Treba samo raditi i širiti priču o pobedi, još jedva četrdesetak dana.
Studentska kampanja, gerilska, sa manje para i verovatno bez televizijskih reklama, mogla bi da probudi optimizam i kod onih koji se još broje u „neopredeljene“, što je skoro mitska kategorija.
Ako se na kraju u kutijama nađe dovoljno glasova viška u odnosu na režim, izvođači sitnih i krupnih pakosti biće zabavljeni begom preko granice ili u mišje rupe. I sve što sada rade više neće biti važno.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
