Srpska politička bajka: Časni amateri protiv profesionalnih huligana

Pođimo od pokušaja dijaloga profesorke Mirjane Nikolić i visoke predstavnice SNS-a Ana Brnabić. Preovlađuje utisak da smo videli neiskusnu i nesnađenu profesorku s jedne strane, dok je na drugoj strani bila vešta i profesionalna političarka koja je ostavila upečatljiviji utisak.

Tja… Da se profesorka pred navalom gadosti nije najbolje snašla – očigledno je. Ali gadosti je morala da očekuje i kada je Brnabić, recimo, navalila na rasistički diskurs profesorka je morala bolje da reaguje. Da bi bolje reagovala morala je bolje da se pripremi. U predizbornim debatama političkog tipa – ovo se ne može reći nežnije – nije istina glavni ulog, nego utisak.

Pristojnom svetu muka je od Brnabić, ali briga Brnabić za pristojan svet, ona je svojim nastupom – koji se ni po čemu ne razlikuje od bilo kog njenog nastupa od kada smo imali nesreću da ukorači u javni prostor – delimično uspela da dopre do onih koji se plaše „amaterizma“ druge strane. Formula straha glasi: možda ovo jeste skupina huligana koja pljačka, laže i batina, ali s njima znamo na čemu smo. A i redovno isplaćuju plate i penzije. S „ovima drugima“ upadamo u haos neizvesnosti.

Najzad, Makijaveli – kojeg uvek iznova valja čitati – lepo je primetio da ukoliko dobar među lošima hoće da ostane dobar – propada. Ili ćeš prihvatiti pravila igre u kojoj nema pravila, ili gubiš.

Drugim rečima, susret između visoke funkcionerke SNS-a i profesorke nije bio dijalog nego, kako za naredni broj „Vremena“ kaže profesor Jovo Bakić, tuča. U ovom slučaju na tuču pristaješ, ili ne ulaziš u ring. I to je matrica modernog političkog delovanja.

Upravo na ovom mestu postavlja se pitanje čestitosti u politici: da li 250 časnih ljudi iza kojih stoji desetine hiljada časnih mladih ljudi i ko zna koliko građana (videćemo uskoro) može da slomi zlo u politici?

Foto: N1

Čestitost u politici

Sve naše dileme, utemeljene sumnje, svo naše iskustvo i znanje koje, inače, odričemo studentima (jer mladi su, ne znaju), ozbiljno su dovedeni u pitanje upravo delovanjem studenata u poslednje dve godine.

Da se podsetimo: najpre smo bili nezadovoljni kada nam se njihovo delovanje činilo nepolitičkim (a zapravo je bilo par excellence političko, jedino što mi iskusni i neprejebivi to nismo shvatili), a onda smo bili nezadovoljni kada su studenti, pozivajući na izbore, ušli u političko polje (umesto da su 15. marta 2025. lepo uzeli vlast; jel? a kako to?).

U međuvremenu smo mi iskusni uspešno zaboravili da 14 godina nismo bili u stanju da se suprotstavimo režimu uprkos svom znanju, političkoj mudrosti i iskustvu, dok su studenti, onako neznalački, nemudri i neiskusni, za dve godine razvalili režim. Čime? Svojim držanjem u kojem su čestitost i poštovanje zakona bili na prvom mestu.

Ili, može i ovako: režim u čijem organizmu caruju smrtonosne bakterije nije bio u stanju da se odupre politici čestitosti, tom oksimoronu – jer politika i čestitost ne idu ruku pod ruku – i prirodno je počeo da truli iznutra.

Foto: Tanjug / Oliver Bunić

Bestidnost u politici

Ana Brnabić može da izgovori šta god joj padne na pamet a da ne trepne. Jer je profesionalka u politici, za razliku od profesorke Mirjane Nikolić. Zbog toga je necivilizovano držanje Brnabić možda nekome i delovalo ubedljivije od držanja civilizovane profesorke: Brnabić se ničega ne stidi, te bestidnost potura kao političku vrlinu.

Ali to samo ako gledalac neuspele rasprave (da li je iko očekivao da će ona biti uspešna?) nije imao pojma ko je Brnabić, ili je verbalno nasilje visoke funkcionerke vladajuće partije protumačio kao, šta-ti-ja-znam, retoričku veštinu. Čitavo delovanje studentske liste, međutim, utemeljeno je na tome da ne budu ni nalik esenesovcima. Da ne ponove njihov „profesionalizam“. Da ne uđu u kloaku u koju je SNS napravio javni prostor. Utoliko je veliko pitanje ima li smisla organizovati bilo kakav susret s nasilnicima.

Sva je prilika da je prilično veliki broj građana shvatio da je SNS naročito pogubna vrsta karijesa koja ubeđuje zub da je, u stvari, ona lek. A karijes se, da prostite, ne leči karijesom, nego onom neprijatnom zubarskom bušilicom. Ta bušilica je, uz upornost i istrajnost, upravo čestitost kao politička velična. Pri čemu veština i pripremljenost nisu naodmet.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!