Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Što se nastupa Aleksandra Vučića u poslednjem činu njegovog predsednikovanja tiče, sve je već hiljadu puta viđeno: red samohvalisanja – ja veliki neimar i vizionar, red o sopstvenoj hrabrosti – ja se nikoga ne plašim, pa o blokaderima koji bi da nam unište državu – oni koji bi da nas siluju.
Potrudio se ovog puta da pokaže i ljudskost, osećajnost, ranjivost, samo što na oproštaju u Ćacilendu tešku mušku suzu nije pustio.
Što se razloga podnošenja ostavke na funkciju predsednika Republike tiče: to je marketinški potez iz prinude uz stvaranje alibija za sve ono što predstoji koji, doduše, ima dve oštrice.
Sa jedne strane sada može da vršlja Srbijom predstavljajući se kao običan čovek, jedan od nas, skroman i smeran, koji vozi staru škodu, ne bi li tako pokušao da ispegla imidž do srži korumpirane Srpske napredne stranke i njenih bahatih funkcionera kojima su pare i partijska zaštita pred zakonom malo previše udarili u glavu.
Iz te strateške pozicije može i dalje preko partijskih državnih funkcionera da kontroliše državni aparat i de fakto povlači sve konce, a da formalno ne snosi nikakvu odgovornost za sve ono nemilo što bi u napetoj atmosferi u društvu moglo da se dogodi do 25. oktobra.
Sa druge strane, oko njega je izgrađen kult ličnosti čoveka koji je neprikosnoveni vođa Srba i Srbije. Podnošenjem ostavke je niko i ništa, još jedan nezaposlen Srbin, koji sada može podršku da traži ne sa pozicije vlasti obećavajući kule i gradove, već na veresiju.
Mogu režimski mediji bez konca i kraja da ga i nakon ostavke predstavljaju kao drugog Stefana Nemanju ili Dušana Silnog, ostaje vest da je sišao sa prestola i skinuo krunu.
Umesto na kartu moćnika koji uslišava želje ubogih, sada igra na kartu izazivanja saosećanja predstavljajući sebe kao Davida koji je izgradio šesto i kusur kilometara saobraćajnica i ne zna se koliko bolnica, koji je sada sam samcit nasrnuo na blokaderskog Golijata koji bi sve to da razori.
Tu je i, uvek upitna, zahvalnost koju hoće da izazove kod birača.
Koliko god da se i do sada činilo da se naprednjačka predizborna kampanja obrušila na Srbiju, pravi cunami tek sada predstoji daleko od Vučićevih strogo kontrolisanih razgovora sa građanima koje će Informer nastaviti da prenosi kao rijaliti.
Ukoliko istraživanja ne budu pokazala sigurnu pobedu SNS-a, uz sva uobičajena izborna muljanja partije koja je od države Srbije napravila autokratski režim, mogu se očekivati svakojake provokacije i izazivanja incidenata uz svesrdnu podršku delova policije i tužilaštva.
Ovakve strepnje utemeljene su u tome kako je vlast reagovala na lokalnim izborima nakon pada nadstrešnice i nasilništvom koje je primenjivala tokom protestima obeležene 2025. godine kada je naprednjačka vrhuška procenila da im se izmiče tlo pod nogama.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
