Buđenje iz košmara

Politički i drugi procesi u poslednjih trideset i nešto godina učinili su da od čuvene vojvođanske multikulturalnosti, pogotovo interkulturalnosti, ostane malo toga. Već je dosadno ponavljati da su od zajedničkog i isprepletenog života različitih nacionalnih zajednica ostali samo tragovi, te da su uspostavljene nevidljive međuetničke granice koje se teško preskaču. Naš sagovornik Peter Vukašinović Klem, jedan od ključnih ljudi novoosnovane i, po svemu sudeći, perspektivne manjinske političke organizacije pod nazivom “Novi početak vojvođanskih Mađara” (NPVM), kaže da se te granice nisu stvorile same od sebe. Navodi da je, recimo, Savez vojvođanskih Mađara učinio sve da mađarsku zajednicu u Vojvodini drži u “veštačkoj komi”, daleko od društvenih i političkih procesa u Srbiji.

Klem je zapravo jedan od lepih primera nekada ponosite vojvođanske interkulturalnosti, njemu su i mađarski i srpski jezik – maternji, a u porodičnom okruženju su se govorili, kako kaže, i drugi jezici. Profesor je istorije, specijalista za vojnu istoriju, i član Predsedništva NPVM-a (kolokvijalno ovu organizaciju u Vojvodini nazivaju “Mađarski restart”), pokreta koji ima izuzetno dobru komunikaciju i saradnju sa novom vladom susedne Mađarske koju predvodi Peter Mađar. NPVM je podržao studentsku listu na narednim parlamentarnim izborima u Srbiji, pozvao vojvođanske Mađare da zaokruže “trojku”.

“Naš pokret je osnovan manje od nedelju dana posle velike pobede Petera Mađara i njegovog pokreta ‘Tisa’ na izborima u Mađarskoj. NPVM je veoma brzo napredovao i proširio se u Vojvodini. Pred nama su dva važna zadatka. Prvi je da doprinesemo pobedi Studentskog pokreta na parlamentarnim izborima 25. oktobra. Drugi su izbori za mađarski nacionalni savet 8. novembra, na kojima ćemo izaći na crtu SVM-u. To je ozbiljan izazov, posebno za mladu organizaciju kao što je NPVM. Podsetiću da na prošlim izborima nijedna mađarska opoziciona organizacija nije uspela da prikupi potreban broj potpisa da bi uopšte učestvovala na izborima. Siguran sam da će ovog puta SVM imati dostojnog protivnika”, kaže na početku razgovora za “Vreme” Peter Vukašinović Klem.

VREME: Jasno je da SVM, kao najveća stranka vojvođanskih Mađara, ima veoma loše odnose sa novom vlašću u Mađarskoj. Kako mi se čini, vaši odnosi sa Budimpeštom su kudikamo bolji?

PETER VUKAŠINOVIĆ KLEM: Sa novom mađarskom vladom imamo dobre odnose. Naša petočlana delegacija bila je prva delegacija mađarske dijaspore koju je nova vlada primila na razgovore. Razgovarali smo s ministrom i potpredsednikom “Tise” Zoltanom Tarom i zamenikom državnog sekretara Ištvanom Kolajiem. Sastali smo se i sa potpredsednicom parlamenta, predsednikom i članovima Odbora za spoljne poslove i brojnim narodnim poslanicima. Saradnja je počela veoma dobro i zadovoljni smo kako se razvija. Lako pronalazimo zajednički jezik, jer o mnogim važnim pitanjima razmišljamo veoma slično.

Vaš pokret je podržao Studentsku listu na predstojećim parlamentarnim izborima. Zašto smatrate da građani, pa i oni mađarske nacionalnosti, treba da glasaju za studente?

Duboko verujem da su u ovom trenutku interesi Srba i Mađara potpuno identični, kao uostalom i interesi svih drugih građana Srbije. Svima nam je važno da institucije rade svoj posao, da se poštuju Ustav i zakoni i da ponovo imamo vladavinu prava. Danas mnoge institucije služe samo kao dekor. O gotovo svemu odlučuje jedan centar moći, dok za stvarnu političku raspravu ostaje vrlo malo prostora. Studentski pokret je uneo nadu da je promena moguća. Nažalost, ovu političku renesansu pokrenula je strašna tragedija. Studenti su se pojavili kao nova politička snaga koja je prepoznala šta nam je sada najpotrebnije. Nisu se upustili u ideološka nadmetanja. Razumeli su da najpre moramo da obezbedimo da država radi ono što joj je posao. Oko toga možemo da se složimo i kada se u mnogim drugim stvarima razlikujemo.

Da li pripadnici mađarske nacionalne manjine prihvataju vaše poruke, kako stvari stoje na terenu?

Mađarska zajednica je, nažalost, godinama držana po strani od onoga što se događa u ostatku zemlje. Mnogi ljudi nisu dovoljno obavešteni, a kod znatnog dela zajednice s vremenom su se razvile nezainteresovanost, pa čak i apatija. Stvoren je osećaj da se politički život Srbije odvija negde daleko od nas i da nas se zapravo ne tiče. To nije došlo samo od sebe. SVM je dugo radio na tome da zajednicu drži u veštačkoj komi. Verujem, ipak, da je napokon došlo do buđenja.

Očekujem da će podrška studentima prevazići nacionalne i verske podele. Svima nam je potrebna uređena država u kojoj se poštuju zakoni i institucije rade svoj posao. Upravo zato smo podržali Studentsku listu i danonoćno radimo na tome da što više vojvođanskih Mađara na izborima zaokruži broj tri.

Može li se očekivati da će građani Srbije koji imaju dvojno državljanstvo, a žive u Mađarskoj ili negde drugde, uzeti učešće na predstojećim izborima u Srbiji? Koliko su oni uopšte, prema vašim saznanjima, zainteresovani za ovdašnja politička zbivanja?

Nemam pouzdane podatke na osnovu kojih bih mogao bar približno proceniti koliko će ljudi iz inostranstva glasati na ovim izborima. Zato mogu da govorim samo o svom utisku. Kao prvo, važno je razlikovati kada su ljudi otišli iz Srbije i gde danas žive. Mislim da postoji veća verovatnoća da će glasati oni koji su se odselili u poslednjih pet-šest godina nego oni koji su otišli ranije ili mnogo ranije.

Takođe, važno je i koliko su povezani sa životom ovde. Vojvođanski Mađari koji se presele u Mađarsku često se brzo uklope u tamošnju sredinu, u neku ruku se asimiluju. Veze sa Srbijom s vremenom oslabe, a sa njima i interesovanje za ovdašnja politička zbivanja. Čak i kada ih povremeno prate, to ne znači da bi i glasali. Ipak, sudeći po ljudima koje poznajem, studenti su uspeli da dopru i do onih koji već godinama nisu pokazivali mnogo interesovanja za politiku u Srbiji. To mi daje razlog da očekujem kako će se ovog puta uključiti i oni koji su se od ovdašnjih prilika prilično udaljili. Zato očekujem da odziv birača iz inostranstva 25. oktobra bude znatno veći nego na drugim izborima u poslednjih dvadeset godina. Referendumska atmosfera i osećaj da su pred nama istorijski izbori dopiru i daleko izvan granica naše zemlje.

A kakav je uticaj promene vlasti u Mađarskoj na mađarsku zajednicu u Vojvodini? Da li je borba protiv korupcije koju predvodi vlada Petera Mađara, a koja seže i do Srbije, uticala na promenu političkih preferencija?

Za veliki deo vojvođanskih Mađara Orbanov pad bio je gotovo lični poraz. Fides je dobio više od 90 odsto glasova iz Vojvodine. Taj rezultat teško je odvojiti od medijskog prostora u kojem je naša zajednica godinama živela. SVM dominira ovdašnjim medijima na mađarskom jeziku, dok je Fides kontrolisao medije u Mađarskoj, i državne i privatne. Ipak, posle istorijske pobede Mađara nad Orbanom, dosadašnje jednoumlje počelo je da se urušava. Reformom nacionalnih medija u Mađarskoj ljudi su dobili priliku da čuju informacije koje do njih ranije nisu stizale. U javnost izlaze korupcionaške afere Orbanove privredne elite. Sve to postepeno utiče i na stavove vojvođanskih Mađara, ali je promena spora i teška. Borba protiv korupcije je počela i napreduje, ali će za rasvetljavanje onoga što se dešavalo tokom prethodnih šesnaest godina biti potrebno vreme.

Da li ima promena u vojvođanskim medijima na mađarskom jeziku?

foto: viola korhec

U medijima pod kontrolom SVM-a o borbi protiv korupcije i postupcima koji se vode gotovo da nema reči. Njihova uređivačka politika ostala je ista. Ponekad imam utisak da ni urednici tih medija ni vodeći ljudi SVM-a – još nisu sasvim shvatili razmere promene koja se dogodila 12. aprila. Kao da je za njih sve to samo košmar iz kojeg će se uskoro probuditi, pa će se stvari vratiti na staro. Orban je još u martu, pred pad s vlasti, poslao poslednju finansijsku “injekciju” u Vojvodinu, koja je sadržavala i novac za medije. Time su mediji pod kontrolom SVM-a dobili na vremenu, što može biti jedan od razloga zbog kojih nisu promenili uređivačku politiku.

Od naredne budžetske godine očekujem ozbiljne promene i u finansiranju tih medija iz Mađarske. Ako više ne budu mogli da računaju na novac koji je do sada stizao, moraće da preispitaju i dosadašnji način rada. Za našu zajednicu najvažnije je da i ovde dođe do reforme medija. To je jedan od glavnih ciljeva NPVM-a. Ljudi treba da imaju priliku da dobiju kvalitetno i sveobuhvatno informisanje, kao i da steknu potpuniju sliku o Orbanu i njegovoj vlasti, i da sami donesu svoj sud. Dok do toga ne dođe, bojim se da će se kod nas nastaviti kult ličnosti Viktora Orbana.

Kakve su, kada se stvari sumiraju, po vama posledice zajedničkog delovanja SNS–a, Orbanove vlade i SVM–a na Mađare u Vojvodini? I pored značajnih sredstava koja su stigla iz Budimpešte preko fondacije “Prosperitati”, a govorimo o stotinama miliona evra, broj građana mađarske nacionalnosti za relativno kratko vreme značajno se smanjio.

Politički medeni mesec SVM-a trajao je gotovo deceniju i po. Zaštita je stizala i iz Beograda i iz Budimpešte, što je obezbedilo izrazito privilegovan položaj. Takva podrška nosi i odgovornost za rezultate politike koju ste vodili kao stranka. Da budem pošten, bilo je pozitivnih pomaka. Sama ideja da se kroz “Prosperitate” podrži mađarsko preduzetništvo nije bila loša. Ulaganja kroz tu fondaciju i druge fondove imala su jasno deklarisani cilj: da mađarska zajednica opstane, ojača i napreduje na svom hiljadugodišnjem ognjištu. Nažalost, uprkos ogromnom novcu, taj cilj ni izbliza nije ostvaren. Nemamo preciznu procenu koliko su ulaganja usporila iseljavanje, ali znamo da su ljudi masovno nastavili da migriraju u Mađarsku i na Zapad.

SVM već godinama, naročito pred izbore, nabraja projekte i iznose uloženog novca. Ali kada treba položiti račun o tome koliko je Mađara ostalo u Vojvodini, nastaje tišina. A stranka koja se predstavlja kao zaštitnik našeg naroda mora da odgovori upravo na to pitanje. Ne može se uspeh nacionalne politike dokazivati spiskovima investicija, dok se izbegava razgovor o demografskom sunovratu zajednice. SVM i mediji pod njegovom kontrolom duguju ljudima otvoren razgovor o tome zašto deklarisana politika opstanka nije ostvarila svoj osnovni cilj, zašto ova privilegovana i moćna partija još uvek, četiri godine nakon popisa, nema nikakvu demografsku politiku, nikakav odgovor na ovu katastrofu.

Uzgred, između popisa 2011. i 2022. godine broj Mađara u Vojvodini smanjio se za gotovo 30 odsto. To je demografska katastrofa. Cilj ulaganja bio je da mađarska zajednica opstane i ojača, pa upravo po tome treba suditi o rezultatima. Oni koji su godinama preuzimali zasluge za svaki uloženi evro moraju da preuzmu i političku odgovornost za ovaj bilans.

Koliko je tačno da unutar SVM–a postoje političke turbulencije i da li je moguće da ova stranka podrži Studentsku listu ukoliko ona bude pobednik na ovim izborima?

Ne bih da nagađam šta se dešava unutar stranke kojoj ne pripadam. Ali i spolja se primećuju sve veća nesigurnost i nervoza. To se videlo već i u noći kada je Orban izgubio vlast. Verujem da se SVM suočava sa najvećim političkim izazovom od svog osnivanja. Postao je talac sopstvenih savezništava. Toliko se vezao za Orbanov Fides i za režim u Srbiji da će teško izbeći političku odgovornost za sve što je godinama podržavao.

Izgleda, međutim, da iz mađarskih izbora nisu mnogo naučili. I dalje bezrezervno podržavaju SNS i napadaju Studentsku listu, uz cinično hvalisanje da na svojoj listi imaju mnogo studenata. Za stanje SVM-a i njihov uticaj važno je još nešto: mislim da svi očekujemo veoma visoku izlaznost 25. oktobra, što po političkoj logici SVM-u neće ići naruku. Ne bi me iznenadilo da im se broj poslanika prepolovi i da ostanu na tri mandata. To bi bio još jedan ozbiljan udarac njihovom političkoj poziciji i snazi.

A kada je reč o eventualno postizbornoj podršci Studentskoj listi?

Ne mogu da zamislim da bi SVM napustio SNS i podržao Studentsku listu, čak ni kada bi od njegovih nekoliko mandata zavisilo formiranje vlasti. Tu nije reč o moralu, već o političkoj odgovornosti koju SVM deli sa svojim dosadašnjim saveznikom za sve što se dešavalo tokom prethodnih deset godina. Ne verujem, uostalom, ni da bi studenti pristali na savez sa bilo kojom strankom sadašnjeg režima. SVM je sastavni deo tog režima, a primer lokalnih izbora u Kuli to jasno pokazuje.

Orbanov i Vučićev režim nisu samo imali bliske političko–poslovne veze već su u mnogim aspektima ličili jedan na drugi – u smislu urušavanja institucionalnog poretka, autoritarnosti, ugrožavanja medijskih i drugih sloboda, kao i visokog stepena korupcije. Šta Studentska lista može da nauči od pokreta Petera Mađara u ovom predizbornom periodu?

Mislim da su studenti pažljivo proučili kampanju ‘Tise’ i da mnoge njene pouke već primenjuju. Najpre, tu je energično prisustvo širom zemlje, uz veoma aktivnu komunikaciju na internetu. Taj spoj rada na terenu i društvenih mreža omogućava im da dopru do ljudi uprkos ogromnoj prednosti koju vlast ima u tradicionalnim medijima. Druga važna sličnost jeste sposobnost da sačuvaju jedinstvo. I Mađarov pokret i studenti odoleli su stalnim pokušajima vlasti da unese razdor u njihove redove. To je veoma važno u kampanji u kojoj ste neprestano izloženi pritiscima i provokacijama. Izdvojio bih i ton njihovih poruka i kampanje. One su pozitivne i energične, ulivaju ljudima nadu i vraćaju veru da je promena moguća. Pored borbe protiv korupcije, zajedničko im je zalaganje za vladavinu prava i protivljenje koncentraciji neformalne moći u rukama političkih lidera. Žele državu u kojoj institucije rade svoj posao, a ljudi na vlasti ostaju u granicama svojih ovlašćenja. Mislim da upravo ta jasnoća, uz poruku nade, objašnjava zašto njihova kampanja dopire do toliko ljudi.

Ako dođe do promene vlasti u Srbiji, koliko bi mađarska iskustva i u ovom pogledu mogla da budu ovde značajna?

Mogla bi da budu korisna, pre svega zato što pokazuju da se posao ne završava pobedom na izborima. Peter Mađar je nasledio državni aparat koji je Fides godinama oblikovao, a nova vlada se i dalje bori sa tim nasleđem. Za promene u tužilaštvu i sudstvu bili su potrebni meseci. Promena vlasti, dakle, ne znači da će institucije već sledećeg jutra početi da rade svoj posao. Sličan izazov mogao bi da sačeka i novu vladu u Srbiji. Potrebno je vreme da se institucije oslobode političke kontrole i počnu da funkcionišu onako kako zakon nalaže. Mađarsko iskustvo može da pomogne da se neke prepreke unapred prepoznaju i da se za njih pripreme.

Ipak, paralelu treba povlačiti oprezno. Okolnosti u dve zemlje znatno se razlikuju. Najvažnija razlika je članstvo Mađarske u Evropskoj uniji. Evropski mehanizmi su, uz sva ograničenja, makar donekle sputavali Orbanovu autokratsku vlast. Srbija nije imala isti okvir. Zato iz mađarskog iskustva možemo mnogo da naučimo, ali ćemo odgovore morati da tražimo u skladu sa ovdašnjim prilikama.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!