Zbog uticaja spoljnih faktora poskupljenje kredita vezanih za evro u Srbiji je očigledno, pitanje je samo koliko će do kraja godine skočiti rate
Sukob na Bliskom istoku nastavlja da stvara inflatorne pritiske, pa se očekuje da će inflacija ostati znatno iznad cilja tokom dužeg perioda.
“Izgledi ostaju veoma neizvesni, sa rizicima ka rasta inflacije i ka padu ekonomskog rasta“, rekla je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard. Ipak je podigla očekivanja za rast BDP-a sa 0,8 na 0,9 odsto za ovu godinu zu konstataciju da je ekonomija je pokazala otpornost.
Uticaj ECB i krediti u evrima
Nenad Gujaničić, glavni broker u Momentum sjekuritis, kaže da odluke Evropske centralne banke na građane utiču u većoj meri nego odluke domaće centralne banke, piše Aleksandra Nenadović u Novoj ekonomiji.
Razlog za to je što građani kredite većinom uzimaju indeksirane u evrima, i to pretežno sa varijabilnim (promenljivim) kamatnim stopama.
„ECB je u tekućoj godini podigla kamatu dva puta za po 20 do 25 baznih poena (ukupno oko pola procentnog poena). Šestomesečni euribor je porastao sa oko 2,1 odsto u februaru na trenutnih 2,88 odsto, što predstavlja skok od 70 baznih poena nakon najnovijeg povećanja. Tržište procenjuje da postoji velika verovatnoća da će ECB do kraja godine još jednom podići kamatne stope za uobičajenih 25 baznih poena“, objašnjava Gujaničić.
Depozitna stopa ECB-a, koja je godinu dana mirovala na dva odsto, podignuta je prvo na 2,25 odsto, a na najnovijem zasedanju povećana je na 2,5 odsto.
Banke po pravilu dva puta godišnje (na svakih šest meseci, pojedine na tri meseca) usklađuju euribor sa ugovorima o kreditima.
Korisnici kredita sa varijabilnom stopom (koja se sastoji od bankarske marže plus euribora od 2,88 odsto) već su videli ili će tek videti rast svojih mesečnih rata.
Gujaničić kaže da je poskupljenje kredita evidentno, ali da nivoi kamata još uvek nisu dostigli vrednosti iz 2022. godine i da smo još uvek daleko od njih.
Međutim, izvitoperila su se očekivanja da će sukob na Bliskom istoku trajati kratko, a cena sirove nafte je ponovo prešla granicu od 100 dolara po barelu.
Okolnosti su dodatno otežane, kaže broker, jer su potrošene strateške rezerve država i kompanija, što generiše i održava inflatorne pritiske.
Rast rate za oko 50 evra
U Srbiji postoji skoro 10 milijardi evra evro-indeksiranih kredita, od čega najveći deo čine stambeni krediti, kaže bankar i consultant Vladimir Vasić.
Da bi Srbija povratila monetarni suverenitet u domenu kreditiranja, objašnjava, potrebno je da dinar postane dugoročni izvor finansiranja, što zahteva vreme i uspostavljanje stabilnosti kako bi bilo dovoljno dinarskih sredstava za plasmane.
Trenutno je udeo dinarskih stambenih kredita zanemarljiv i iznosi svega jedan odsto do dva odsto.
Referentna kamatna stopa NBS-a stoji nepromenjena dve pune godine na 5,75 odsto, poslednji put je promenjena 12. septembra 2024. Godine, što ukazuje na to da se građanima više isplati da uzmu kredite u evrima jer su jeftiniji.
Podizanje referentne kamatne stope ECB-a za 0,25 odsto (25 baznih poena) predstavlja postepeni korak i signal tržištu da novac poskupljuje.
“Iako su bankari tu cenu novca većim delom ukalkulisali, trend poskupljenja pogađa sve evro-indeksirane kredite“, kaže Vasić i dodaje da za tipičan stambeni kredit od 100.000 evra, ovo povećanje kamatne stope može doneti rast mesečne rate za oko 50 evra.
Zavisnost od Nemačke
Ali Srbija može da se susretne sa drugom vrstom problema, iako su za sada svi pokazatelji uglavnom dobri, pa je zbog toga NBS na oprezu.
Nemačka je kao najveća privreda Evropske unije prošle godine zabeležila skroman rast od svega 0,2 odsto, a u uslovima skupog novca ti problemi postaju još izraženiji.
Nemačka i Italija su dominantni spoljnotgovinski partneri Srbije, kaže Vasić. Ukoliko njihove privrede uspore, javlja se problem kome će domaća privreda plasirati svoju robu i usluge.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
