Inflacija u evrozoni ponovo raste, polako, ali uporno. Evropska centralna banka nagađa o uzrocima i verovatno će ponovo da smanji kamatne stope. Kritičari smatraju da je to greška
Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, dok je Evropska centralna banka spustila na 3,5 odsto, pa se mogu očekivati jeftiniji krediti
Investitori iz Srbije „upali u oko“ nadležnim organima zbog toga što su berzu sa zakašnjenjem obavestili o relevantnim poslovnim informacijama o suvlasništvu u Adiku. Zato se u posao oko preuzimanja austrijske Adiko-banke umešala i Evropska centralna banka
Novac će u narednom periodu biti skup i za državu i za stanovništvo. Državi je potrebno nekoliko milijardi evra do kraja godine za vraćanje dospelih obaveza i pokriće budžetskog deficita, kao i za pomoć EPS-u i Srbijagasu. Samo za postojeće dugove, država će morati da izdvoji preko 300 miliona evra više nego prošle godine po osnovu povećanja kamata na već uzete kredite. Ni sledeće godine neće biti nimalo bolja situacija, jer nas očekuje servisiranje bar četiri milijarde starih dugova, a istovremeno treba platiti uvoz struje i gasa za vreme grejne sezone
Najgore će proći pojedinci koji su u proteklih nekoliko godina uzeli stambene kredite na dug rok, pošto će im uz euribor od 4 odsto rate skočiti za 50 do 70 odsto u odnosu na proleće ove godine
“Za Srbiju nije samo nepovoljan rast cene energenata, nego i što će Nemačka, Italija i Austrija, nama glavna izvozna tržišta, ali i zemlje odakle dobijamo dobar deo stranih investicija, biti prilično pogođene razvojem događaja, tako da se to odražava na našu ekonomiju i kroz trgovinski i kroz investicioni kanal. Trpećemo inflatorne pritiske kao i svi, ali bi za odbranu od viših cena sa međunarodnog tržišta bilo dobro da Srbija u ovim uslovima pokuša da održi sve trgovačke odnose koje može”
