U pokušaju da podstakne posustalu ekonomiju evrozone, Evropska centralna banka u četvrtak je smanjila referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena. Inflacija, koja je godinama bila ključna pretnja, sada prvi put pada ispod ciljanog nivoa, dok trgovinske tenzije i najave carinskih mera iz SAD dodatno komplikuju privredni oporavak
Evropska centralna banka (ECB) najavila je smanjenje kamatne stope za 25 baznih poena i istovremeno snizila svoje inflacione prognoze, usled jačeg evra i nižih troškova energije, prenose svetske agencije.
Ova odluka spušta kamatu na depozitne olakšice na 2 odsto, što je znatno niže od vrhunca od 4 odsto sredinom 2023. godine.
„Odluka o snižavanju stope na depozitne olakšice – koja predstavlja glavni instrument Saveta ECB za usmeravanje monetarne politike – zasnovana je na ažuriranoj proceni inflacionih izgleda, dinamike osnovne inflacije i efikasnosti transmisije monetarne politike“, navodi se u saopštenju ECB-a.
Inflacija u evrozoni pala je ispod ciljanog nivoa ECB-a od dva odsto u maju, dostigavši nižih od očekivanih 1,9 odsto, prema preliminarnim podacima objavljenim ranije ove nedelje.
Slab privredni rast u evrozoni
Međutim, privredni rast i dalje je slab, uprkos popuštanju monetarne politike. Najnovija procena pokazuje da je evrozona u prvom kvartalu 2025. godine zabeležila rast od svega 0,3 odsto.
Odluka centralne banke dolazi u trenutku velike neizvesnosti za privredu evrozone, dok se kompanije i donosioci odluka suočavaju s rastućim geopolitičkim tenzijama.
Poseban razlog za zabrinutost jeste politika carina predsednika SAD Donalda Trampa, za koju se očekuje da će imati negativan uticaj na privredni rast. Neke sektorske carine mogle bi posebno pogoditi Evropu, jer pogađaju ključne industrije poput čelika i automobilske proizvodnje.
Uticaj carina na inflaciju je neizvestan i, prema rečima zvaničnika, zavisiće od toga da li će i kako Evropska unija odgovoriti. Osvetničke mere EU su trenutno na čekanju, ali lideri Unije su poručili da su spremni da ih sprovedu ako bude potrebno. Pitanje ostaje i kako će planovi za povećanje troškova odbrane širom Evrope uticati na ekonomiju.
Hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi Davora Macure „ALTA Retail“, a pre toga „Dijamant“ MK grupi. Iz saopštenja hrvatske kompanije može se nazreti zašto su otišli iz Srbije
Studenti su objavili sopstveni ekonomski program. Ako Studentska lista pobedi, imaće puno posla u finansijama Srbije
Kandidat za premijera SNS-a Aleksandar Vučić obećava prosečnu platu od 1.200 evra do kraja godine. Ekonomisti to ocenjuju kao nerealno i deo predizbornog marketinga
Danas počinje isplata jednokratne državne pomoći penzionerima. Iznos se kreće od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Uz pomoć je ovog meseca stiglo - i pisamce od predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Zbog uticaja spoljnih faktora poskupljenje kredita vezanih za evro u Srbiji je očigledno, pitanje je samo koliko će do kraja godine skočiti rate
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
