Praznično raspoloženje vlada i u Evropskoj centralnoj banci (ECB): impresivna božićna jelka, sjajna i blistava, kao i svake godine stoji ispred Evro tornja u Frankfurtu na obali Majne. U vreme kada je ekonomija u lošem stanju, a nebo sivo i tmurno, raskošna božićna rasveta daje bar tračak nade.
Ali, ove godine se nije postiglo mnogo više od tog tračka. Iako je ECB donekle uspela da inflaciju zadrži pod kontrolom, cene su uglavnom rasle za više od dva odsto, odnosno više od onoga na koliko je ECB želela da ograniči poskupljenja. Od jeseni se trend ponovo kretao na gore i očekuje se da će se tako nastaviti i u novoj godini, piše DW.
„Besno čudovište inflacija“ još nije poraženo, izjavila je svojevremeno predsednica ECB Kristin Lagard. ECB je postigla mnogo, kaže, ali „još nismo potpuno slomili kičmu“ inflaciji, dodala je Lagard i naglasila: „Ipak, na dobrom smo putu.“
Osnovna inflacija ostaje visoka
Prognoze su, međutim, prilično obeshrabrujuće: nakon kratkotrajnog pada stope inflacije u septembru na 1,7 odsto, cene u evrozoni ponovno rastu – u novembru su dosegle rast od 2,4 procenta. Za decembar i januar očekuju se još više stope, i to posebno kada je reč o hrani.
Cene usluga gotovo su konstantno previsoke i kreću se na oko četiri odsto. Turistički operateri, osiguravajuće kuće i mnogi preduzimači daju sve od sebe kako bi održali rast cena u tom sektoru visokim, što im donosi dodatnu zaradu.
Takozvana osnovna inflacija, koja obično ne uzima u obzir cene energije i hrane jer su podložne oscilacijama, i dalje se drži na 2,7 procenata. Neki proizvodi poput televizora, veš mašina i miksera su pojeftinili – ali ko to još kupuje svaki dan? Sve u svemu, borba protiv inflacije i dalje nije zadovoljavajuća.
Deglobalizacija podstiče inflaciju
Analize pokazuju da pojedine mere nemaju tako veliki efekat kako bi se moglo očekivati. Na primer, ovogodišnja prilično velika povećanja plata širom Evrope donekle su podstakla potrošnju, ali ne u dovoljnoj meri. Pandemija korone, rat u Ukrajini i sumorni ekonomski izgledi toliko su duboko ukorenjeni u svesti ljudi da oni radije štede umesto da troše. I to je razlog za stagnaciju konjukture.
To zabrinjava Evropsku centralnu banku jer ukazuje na to da drugi faktori očigledno imaju veći uticaj na inflaciju od onih klasičnih. Deglobalizacija se pokazuje kao snažan podsticaj inflacije, više nego što se do sada mislilo. Trend zaštite od nepoželjne konkurencije carinama i zatvaranjem granica veoma je skup.
Problemi u lancima snabdevanja takođe doprinose većim troškovima: brodski prevoz oko Rta Dobre nade u Africi, umesto kroz Suecki kanal, podrazumeva barem za trećinu duži put. To značajno povećava troškove i podstiče inflaciju.
Tri umesto deset odsto inflacije?
Osim toga, ECB je potcenila uticaj drugih faktora na inflaciju. Nedavna studija Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) iz Berlina, čiji je šef Marsel Fračher inače poznat kao prijateljski nastrojen prema ECB, daje loše ocene monetarnoj politici Evropske centralne banke. Studija zaključuje: ECB ne samo da nije sprečila snažan inflacioni talas koji je u oktobru 2022. dosegao vrhunac od 10,6 odsto, nego ga je čak i uzrokovao.
Da je ECB brže i odlučnije podizala kamatne stope, inflacija bi, prema toj studiji, iznosila samo tri odsto. ECB je navodno pogrešno procenila uticaj cena energije na inflaciju. Umesto što je tvrdila da monetarna politika ionako nema uticaja na taj sektor, ECB je bržim podizanjem kamatnih stopa mogla da smanji potražnju za sirovinama i poveća vrednost evra, smatra smatraju u DIW. Ujedno ocenjuju da bi to pojeftinilo uvoz energije, koji se gotovo isključivo plaća u dolarima, i smanjilo pritisak na inflaciju.
Mnogi ekonomisti sumnjaju da su dalja sniženja osnovnih kamatnih stopa zaista efikasna. Glavni ekonomista Komercbanke Jerg Kremer je i pre prethodne sednice ECB rekao: „Evropska centralna banka ne bi trebalo da prebrzo snižava kamatne stope.“
Kamatne stope ne bi trebalo menjati
Međutim, s obzirom na slabu konjunkturu, poslednjih nedelja često se spekulisalo da će Evropska centralna banka ovog četvrtka (12. decembra) da smanji kamatne stope za dodatnih pola procentnog boda – s ciljem podsticanja posustale ekonomije. Sada se izglednijim čini smanjenje za 0,25 odsto.
Taj korak nije, međutim, bez kontroverzi s obzirom na tvrdoglavu inflaciju – pogotovo zato što je veliko pitanje da li će snižavanje kamatnih stopa zaista uticati na ekonomski rast. Jer, preduzetnike niže kamate gotovo uopšte neće podstaći na nova ulaganja. Njih, naime, još više muče drugi problemi: loša infrastruktura, visoki porezi i nepotrebna birokratija.
Zato mnogi stručnjaci smatraju da je mnogo važnija odlučna borba protiv inflacije: to bi građanima evrozone ponovno ulilo poverenje, što bi rezultiralo povećanjem potrošnje. A veća potražnja automatski bi oživela privredu.
Zaključak: Evropska centralna banka zapravo ne bi trebalo ništa da preduzima, već jednostavno da zadrži kamatne stope nepromenjenim.
