Četvrt veka nakon napada na Njujork i Vašington, posledice 11. septembra i dalje oblikuju svetsku politiku. „Rat protiv terorizma“ pokrenuo je sukobe u svetu i doneo promene u bezbednosnim procedurama
Tog 11. septembra 2001. godine oteta su 4 putnička aviona, koji su korišćena kao navođeni projektili.
Na mestu koje se danas zove „ground zero” ili nulta tačka 2.606 ljudi izgubilo je život, kada su se dva aviona zakucala u kule bliznakinje. Avion koji je udario u Pentagon ubio je 184 osobe. Četvrti avion oboren je u Pensilvaniji, a preživelih nije bilo među 59 putnika.
Foto: AP Photo/Suzanne Plunkett, FileU terorističkom napadu pre 25 godina poginulo je skoro 3000 ljudi
Napad na SAD
Četiri aviona koja su letela iznad istočne obale Amerike bila su oteta istovremeno.
Učinila je to grupa od 19 otmičara, koju je predvodio Egipćanin Muhamed Ata.
Avion „boing 767″, na letu 11 Ameriken erlajnsa, zabio se brzinom od 785 km/h u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, a 17 minuta kasnije Junajted erlajns 175, udario je u drugu kulu.
Kule su se zapalile, a onda i srušile, ubivši sve koji su bili u njima.
Među žrtvama su bili građani 77 različitih zemalja, a na hiljade je bilo povređeno.
Bilo je potrebno više od osam meseci da se raščisti mesto srušenih Kula bliznakinja.
A nakon udara aviona u Vašingtonu, Pentagon je obnavljan skoro godinu dana.
Foto: AP Photo/Heesoon Yim, FilePentagon je teško oštećen i u njemu je pogunilo više od 180 ljudi
Islamistička ekstremistička organizacija Al Kaida, predvođena Osamom Bin Ladenom isplanirala je napade iz Avganistana. Krivili su SAD za sukobe u muslimanskom svetu.
Arhitekta napada bio je Halid Šeik Muhamed.
Operacija „Trajna sloboda”
Samo nedelju dana nakon napada u Njujorku i Vašingtonu, američki predsednik Džordž Buš mlađi dobio je ovlašćenje za rat, uz podršku međunarodne koalicije.
NATO je prvi i do danas jedini put aktivirao član 5, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.
Foto: AP Photo/Mark Lennihan, FileVatrogasci nakon napada u Njujorku
Buš je talibanski režim pozvao da isporuči sve lidere Al Kaide, obećao da će pobediti u borbi protiv terorizma i 7. oktobra 2001. zvanično pokrenuo Operaciju „Trajna sloboda”.
Usledila je američka invazija na Avganistan. „Rat protiv terora“ nastavio se invazijom na Irak 2003. godine i rušenjem Sadama Huseina sa vlasti.
Gde je Al Kaida danas
Rat u Avganistanu trajao je 19 godina, 10 meseci i 25 dana, a koštao dva biliona dolara i odneo 170.000 života.
Šeik Muhamed uhapšen je 2003, a Bin Ladena ubijen 2011. godine.
Foto: AP Photo/Mazhar Ali Khan, FileOsama bin Laden ubijen je 2011. godine
Al Kaida još uvek postoji, najaktivnija je u podsaharskoj Africi i siromašnim delovima Azije. Kada su Amerimanci napustili Avganistan, probudio se strahov da bi ova islamistička mreža mogla da se vrati.
Rat protiv terora
Posledice 11. septembra bile su ogromne.
Pored pokrenutog „rata protiv terora“, uvedene su brojne bezbedonosne procedure širom sveta.
Foto: TanjugMenhetn, obeležavanje 11. septembra 2011. godine
Kontrole na aerodromima postale su mnogo strože, u SAD formirano je Ministarstvo unutrašnje bezbednosti, a američke bezbednosne službe dobile su šira ovlašćenja.
Na mestu na kojem su nekada stajale Kule bliznakinje danas se nalazi memorijalni centar, a iznad njega uzdiže se Svetski tgovinski centar jedan, poznat i kao Kula slobode.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Osamdeset hiljada Marokanaca nahrupilo je u špansku eksklavu Seutu krajem jula što je izazvalo ogroman potres u Evropskoj uniji. Izgleda da je sve to bilo unapred poznato
Al Kaida danas više nije organizacija kakva je bila 11. septembra 2001. godine, ali nije ni nestala. Njeni ogranci još uvek su snažni u nestabilnim delovima Afrike i Azije
Tramp pred međuizbore Amerikancima obećava 5.000 dolara, ali samo ako republikanci zadrže vlast u Kongresu. Njegova stranka u trku ulazi sa niskim predsednikovim rejtingom i tesnom većinom
Trijumf krajnje desnice u saveznoj državi Saksonija-Anhalt ozbiljno je uzdrmao Nemačku i zapretio novim potresima po Evropi koja već duže od decenije nema odgovor na uzlet konzervativnih suverenista i antimigracionih nacionalističkih ekstremista, te pokušava da se odupre pritiscima Vašingtona i Moskve
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
