Četvrt veka nakon napada na Njujork i Vašington, posledice 11. septembra i dalje oblikuju svetsku politiku. „Rat protiv terorizma“ pokrenuo je sukobe u svetu i doneo promene u bezbednosnim procedurama
U Sjedinjenim Američkim Državama obeležava se 25 godina od napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon.
Tog 11. septembra 2001. godine oteta su 4 putnička aviona, koji su korišćena kao navođeni projektili.
Na mestu koje se danas zove „ground zero” ili nulta tačka 2.606 ljudi izgubilo je život, kada su se dva aviona zakucala u kule bliznakinje. Avion koji je udario u Pentagon ubio je 184 osobe. Četvrti avion oboren je u Pensilvaniji, a preživelih nije bilo među 59 putnika.
Ovaj teroristički napad promenio je svet.
Četiri aviona koja su letela iznad istočne obale Amerike bila su oteta istovremeno.
Učinila je to grupa od 19 otmičara, koju je predvodio Egipćanin Muhamed Ata.
Avion „boing 767″, na letu 11 Ameriken erlajnsa, zabio se brzinom od 785 km/h u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, a 17 minuta kasnije Junajted erlajns 175, udario je u drugu kulu.
Kule su se zapalile, a onda i srušile, ubivši sve koji su bili u njima.
Među žrtvama su bili građani 77 različitih zemalja, a na hiljade je bilo povređeno.
Bilo je potrebno više od osam meseci da se raščisti mesto srušenih Kula bliznakinja.
A nakon udara aviona u Vašingtonu, Pentagon je obnavljan skoro godinu dana.
Islamistička ekstremistička organizacija Al Kaida, predvođena Osamom Bin Ladenom isplanirala je napade iz Avganistana. Krivili su SAD za sukobe u muslimanskom svetu.
Arhitekta napada bio je Halid Šeik Muhamed.
Samo nedelju dana nakon napada u Njujorku i Vašingtonu, američki predsednik Džordž Buš mlađi dobio je ovlašćenje za rat, uz podršku međunarodne koalicije.
NATO je prvi i do danas jedini put aktivirao član 5, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.
Buš je talibanski režim pozvao da isporuči sve lidere Al Kaide, obećao da će pobediti u borbi protiv terorizma i 7. oktobra 2001. zvanično pokrenuo Operaciju „Trajna sloboda”.
Usledila je američka invazija na Avganistan. „Rat protiv terora“ nastavio se invazijom na Irak 2003. godine i rušenjem Sadama Huseina sa vlasti.
Rat u Avganistanu trajao je 19 godina, 10 meseci i 25 dana, a koštao dva biliona dolara i odneo 170.000 života.
Šeik Muhamed uhapšen je 2003, a Bin Ladena ubijen 2011. godine.
Al Kaida još uvek postoji, najaktivnija je u podsaharskoj Africi i siromašnim delovima Azije. Kada su Amerimanci napustili Avganistan, probudio se strahov da bi ova islamistička mreža mogla da se vrati.
Posledice 11. septembra bile su ogromne.
Pored pokrenutog „rata protiv terora“, uvedene su brojne bezbedonosne procedure širom sveta.
Kontrole na aerodromima postale su mnogo strože, u SAD formirano je Ministarstvo unutrašnje bezbednosti, a američke bezbednosne službe dobile su šira ovlašćenja.
Na mestu na kojem su nekada stajale Kule bliznakinje danas se nalazi memorijalni centar, a iznad njega uzdiže se Svetski tgovinski centar jedan, poznat i kao Kula slobode.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila je napredak Crne Gore u sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava, ocenjujući da je time zemlja stigla do završne faze pristupnog procesa
Pad podrške vladajućim strankama i istorijski nizak rejting kancelara Fridriha Merca potpomogli su dalji rast AfD-a. Uz strahove od ekonomskih, bezbednosnih i klimatskih problema, Nemci se brinu da trenutni životni standard neće moći da se očuva
U Bosni i Hercegovi i tri decenije nakon Dejtonskog sporazuma „etnička ugroženost“ i dalje donosi glasove na izborima
Britanski centar za pomorske operacije potvrdio je da je jedan tanker pogođen tokom prolaska kroz Ormuski moreuz
Protesti francuskih srednjoškolaca, koji zahtevaju veća izdvajanja za obrazovanje, u četvrtak su prošireni i na univerzitete. U više gradova došlo je do sukoba sa policiojom
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
