Tri decenije nakon Dejtona, Bosna i Hercegovina neupitno je i dalje država u kojoj se politika organizuje oko nacionalne pripadnosti. Istovremeno, postavlja se pitanje koliko su ljudi zaista podeljeni, a koliko te podele održava politički sistem koji od njih živi?
Paradoks najbolje odslikava primer iz Jajca 2016. godine, kada su se učenici na protestima suprotstavili uvođenju sistema „dve škole pod jednim krovom“. Dok su odrasli pregovarali o zaštiti nacionalnih prava, deca su poslala jasnu poruku. „Mi ne želimo podele, želimo da učimo zajedno i pokažemo političarima da ne moramo da se mrzimo. Politika pokušava da stvori razdor tamo gde ga u svakodnevnom životu nema“, rekao je tada Nikolas Rimac, tadašnji predstavnik Saveta učenika Srednje strukovne škole u Jajcu.
Iako je otpor učenika odjeknuo regionom, ostali gradovi u BiH nisu sledili taj primer, obrazovni i politički sistem ostali su konzervirani u dejtonskim okvirima i njegovim mehanizmima zaštite kolektivnih prava, piše DW.
Prvo borba protiv ugroženosti, a onda tek plate
Dok u aktuelnoj izbornoj kampanji uoči desetih posleratnih Opštih izbora u BiH dominiraju teme ugroženosti, svakodnevni život i realnost Bosanaca i Hercegovaca umnogome izgleda drugačije. Ljudi rade zajedno, putuju, studiraju i dele iste probleme – niske plate, korupciju, loše zdravstvo i odlazak mladih. Pa ipak, pred svake izbore politička scena se vraća na početak, pa tako i pred ove.
Predizborna politika u BiH počiva na proverenim narativima: dok se Srbi i Hrvati – uz strah od „unitarizacije“ – brinu za opstanak entiteta, odnosno „legitimno predstavljanje“ unutar dejtonske strukture, Bošnjaci strahuju od dodatne „etničke fragmentacije“ i slabljenja državnih institucija. Iako ti narativi nisu nastali ni iz čega, svi imaju istu posledicu – birač se najpre podseća da pripada ugroženoj grupi, dok plate, bolnice i korupcija dolaze tek na red pod brojem dva.
Profesorka na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Sarina Bakić ističe da takvi narativi – ne samo u BiH, već i šire – kod građana proizvode stalni osećaj nesigurnosti, dok se politički akteri pozicioniraju kao jedini pouzdani zaštitnici zajednice. Takva dinamika, kako ističe, pojačava emocionalnu odanost birača i sužava prostor za ozbiljnu i racionalnu stratešku diskusiju o razvoju društva.
Tri nacionalna kruga
Bakić posebno naglašava da priča o ugroženosti političarima služi kao moćan mehanizam kontrole. „Diskurs ugroženosti često služi političkim elitama kao mehanizam delegitimizacije i ućutkivanja alternativnih glasova unutar određene etničke grupe“, kaže Bakić za DW. Napominje da se u tom sistemu svaka kritika često prikazuje kao pretnja kolektivitetu, interesima i navodnim potrebama.
Politička mapa BiH odavno izgleda kao prostor podeljen na tri nacionalna kruga. Da li to znači da postoje i tri potpuno odvojena društva? Odgovor nije jednostavan. S jedne strane, postoje sredine s odvojenim školskim programima, medijima i ratnim nasleđem. S strane, postoji Bosna i Hercegovina u kojoj ljudi svakodnevno prelaze entitetske granice bez razmišljanja, u kojoj kompanije zapošljavaju radnike različitih nacionalnosti i u kojoj mladi dele isti problem – kako pronaći posao i da li ostati u zemlji.
Priča o ekonomiji u BiH ne dobija izbore
Govoreći o odnosu politike i privrede u predizbornom kontekstu, glavni i odgovorni urednik portala Capital, Siniša Vukelić, za DW ističe da je u BiH situacija potpuno obrnuta u odnosu na zapadni svet: „Ovde politika ne služi ekonomiji, nego je ekonomija u interesu politike ili njena direktna žrtva.“
Iako primećuje da ova predizborna kampanja možda nije verbalno prljava kao neke prethodne, Vukelić upozorava da se političari ne fokusiraju suštinski na stvarne ekonomske probleme. Zaoštravanjem tenzija, prema njegovim rečima, poručuju domaćim privrednicima da dobro razmisle hoće li da proširuju poslovanje, a stranim investitorima da procene isplati li se ulaziti u tako nestabilno okruženje.
Vukelić naglašava da, uprkos oštroj predizbornoj retorici, građani BiH i privredni subjekti sarađuju bez problema, ali je kritičan prema delu poslovne zajednice. „Nažalost, politika je na čelu institucija poput Privredne komore u Republici Srpskoj instalirala lojalne kadrove iz privatnog sektora koji ćute kako ne bi došli pod udar vlasti“, ističe Vukelić, kritikujući time privrednike, jer uoči izbora „nisu dovoljno glasno tražili od političara jasna rešenja za poboljšanje poslovnog ambijenta“.
Strahom do pobede
Zašto nacionalizam pobeđuje uprkos zajedničkim problemima? Odgovor je u strahu i ratnom nasleđu, upozoravaju kritičari, jer je to moćan alat u predizborno vreme, posebno u višenacionalnoj državi čija je ustavna struktura bazirana na dominantno etničkom principu.
Slučaj srednjoškolaca iz Jajca i svakodnevni život u BiH od Dejtona pa do danas pokazuju da saradnja i suživot u toj zemlji nisu nemogući, ali bi za etnonacionalne elite – čija predizborna kampanja, kako tvrde sagovornici DW, umnogome počiva na proizvodnji straha – mogla da bude politički riskantna. Sve dok strah može da se pretvori u glasove, princip „zavadi, pa vladaj“ imaće, poručuju, sigurno mesto u predizbornim kampanjama.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
