Hiljade pacijenata u Srbiji godinama čeka dijagnostičke preglede ili operacije. U poslednje vreme, došlo je do naglog pada broja ljudi na listama čekanja, a kako izgleda život dok godinama čekaš operaciju
Kraj januara i početak februara 2026. godine obeležio je do sada zvanično neobjašnjeni nestanak više hiljada pacijenata sa lista čekanja za dijagnostičke preglede i operacije. Sve je usledilo posle kritika predsednika Srbije Aleksandra Vučića ministru zdravlja i premijeru Srbije zbog toga što neće biti ispunjeno njegovo ranije dato obećanje da će liste čekanja biti potpuno ukinute do kraja 2026.
Nakon kritika, broj ljudi sa liste čekanja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) naglo je smanjen, a na višestruko poslata pitanja redakcije „Vremena” upućena nadležnim institucijama kako je do smanjenja pacijenata došlo, odgovora nema.
Nagli pad ipak je zaustavljen već u drugoj sedmici februara. Tako je 13. februara, prema poslednjim podacima RFZO-a, 171 pacijent više na listi čekanja u odnosu na dan ranije, a ukupno 29.556 ljudi čeka operacije i dijagnostičke preglede.
Najviše ljudi čeka operaciju kolena – 12.349, i kuka – 7.362. Upravo je sa ovih lista i nestalo najviše ljudi. Po broju onih koji čekaju preglede slede magnetne rezonance glave, te kičmenog stuba, sa više od 4.500 ljudi.
Istovremeno, od početka februara, po podacima RFZO-a, sa lista čekanja obrisano je 2.702 ljudi, pruženo je 1.016 usluga ljudima koji su bili na listama čekanja i 4.383 usluge onima koji na listi nisu bili.
Pojedini stručnjaci u brojkama vide početak predizborne kampanje, dok iz Instituta Banjica navode da je došlo do promene instrukcija o tome kako pacijenti dospevaju na listu.
Na listi čekanja za operaciju kolena u Institutu za ortopediju na Banjici do pre nekoliko meseci bio je i jedan 66-godišnji Smederevac.
Problemi sa kolenima počeli su još 2019. godine – najpre kao blaga bol i upozorenje da bi moglo biti komplikacija. Sagovornik „Vremena”, elektroinženjer po zanimanju i voćar, kaže da tada nije previše mario za simptome. Posao na selu ne ostavlja mnogo prostora za mirovanje, a fizički rad je, priznaje, nastavio uprkos bolovima.
Prve analize uradio je u Smederevu, gde mu nisu posvetili mnogo pažnje i gde je, prema njegovim tvrdnjama, stanje katastrofalno. Zatim odlazi na VMA, gde mu ortoped preporučuje skupe injekcije koje se ubrizgavaju u koleno. Dva puta je primio terapiju i ona mu je, kaže, privremeno pomogla. „Rečeno mi je da još nisam za operaciju, ali da ću na kraju morati.“
Kako su meseci prolazili, bolovi su se pojačavali. Počeo je da otežano vozi i da radi sve manje poslova. Ponovo odlazi na pregled u Smederevo, ali opisuje ga kao „minimalistički“. Zbog toga odlazi privatno ortopedu. Tamo ultrazvuk pokazuje, kako kaže, „katastrofalno stanje kolena“ i preporuku za operaciju, ali i ponovo injekcije kao privremeno rešenje.
Kada ni to više nije pomagalo, pokušao je da dobije uput za Institut za ortopediju na Banjici. Očekivao je detaljan pregled i razgovor sa lekarom.
„Mislio sam da će mi posvetiti bar dvadeset minuta, da pogledaju nalaze i objasne šta i kako. Međutim, čim sam ušao, bilo mi je jasno kako će sve izgledati.“
U ambulanti su radila dva ortopeda istovremeno. Pregled je trajao kratko: lekar je, kaže, samo opipao koleno preko pantalona, pogledao snimak i rekao da jeste za operaciju, ali da će se dugo čekati. Na pitanje koliko, nije dobio odgovor.
„Počeo sam da licitiram: četiri godine? Odmahnuo je glavom i rekao mi da ću pismom biti obavešten o terminu operacije.”
Obaveštenje je stiglo nekoliko meseci kasnije: operacija je zakazana za 2029. godinu. Bila je to 2023.
„Kada sam pročitao da treba da čekam šest godina, bilo je i tužno i smešno u isto vreme“, kaže. U međuvremenu je smanjio obim posla i navikao se na ograničenja, a kaže da kada je čuo ranije da će liste biti ukinute do kraja 2026. bio je nepoverljiv, jer, kako objašnjava, „predsedniku ništa ne veruje”.
Prošlog septembra, međutim, dobio je novo pismo u kome je stajalo da treba da se javi 6. oktobra sa desetak nalaza anesteziologu radi pripreme za operaciju. Iznenadio se što je dobio termin četiri godine pre prvobitno predviđenog.
Kratak rok bio je, međutim, gotovo neizvodljiv: „Tolike nalaze, uz zakazivanje kod izabranog lekara, nemoguće je prikupiti za tako malo vremena, pogotovo u manjim sredinama.“
Istovremeno, supruga mu je doživela moždani udar i zahtevala stalnu negu, pa je operaciju morao da odloži, pošto u situaciji u kojoj se našao nije, kaže, mogao da dozvoli sebi da nekoliko meseci bude poluinvalid dok traje oporavak.
Javio se u bolnicu po zakazanom terminu, bez nalaza, kako bi objasnio situaciju u kojoj je. Na Banjici mu je doktorka dala broj telefona da se javi kada bude spreman, ali je pritom skinut sa liste čekanja. Rečeno mu je da će, kada se javi, ponovo biti na listi, ali po prioritetu za operaciju.
Danas termin nema. Kaže da se još nije ni javio, što zbog oporavka supruge, što zbog stanja u zdravstvu.
„Gledajući šta se dešava u zdravstvu, ne bih se ni usudio sada. Sačekaću neko mirnije vreme.“
Ne zna koliko će, kada se ponovo prijavi, čekati novi termin.
U međuvremenu se raspitivao koliko košta operacija privatno i koliko bi morao da pozajmi ako stanje postane neizdrživo.
„Ako bude stani-pani da ne mogu da hodam, digao bih kredit i otišao privatno“, zaključuje sagovornik „Vremena”.
On želi da ostane anoniman i zbog toga što strahuje da bi javno istupanje o ovoj temi moglo da mu dodatno odloži operaciju kada se jednom ponovo nađe na listi.
Dok se nadležni ne oglašavaju o tome kako je došlo do naglog pada broja ljudi na listama čekanja, stižu različita tumačenja, a ima i onih koji smatraju da je sve to povezano sa predizbornom kampanjom.
„U pitanju je, po svoj prilici, klasična predizborna kampanja”, izjavio je ranije za N1 Danijel Raspopović, specijalista ortopedije sa traumatologijom na Institutu Banjica i član Odbora za zdravstvo Stranke slobode i pravde.
U pitanju su, kako je objasnio „laž, manipulacija i obmanjivanje pacijenata ove zemlje”.
„Lista čekanja se veštački smanjuje, prave se paralelni spiskovi ne bi li se javnosti prikazalo da je pacijenata na listama čekanja značajno manje nego što ih realno jeste”, kazao je Raspopović.
Organizacija „Doktori protiv korupcije” saopštila je u međuvremenu da sumnja u verodostojnost podataka RFZO-a koji se odnose na liste čekanja, pošto je u roku od nekoliko dana drastično opao broj pacijenata koji čekaju operaciju kuka i kolena.
Prema pisanju N1, Institut Banjica dobio je 27. januara instrukcije Ministarstva zdravlja u vezi sa vođenjem liste čekanja.
Instrukcije, navodi se, sadrže kriterijume na osnovu kojih pacijenti mogu biti stavljeni na listu čekanja, odnosno koji se na listi mogu nalaziti ukoliko su već prethodno bili stavljeni na nju pre dana početka primene dostavljene instrukcije za postupanje.
„Instrukcijom Ministarstva zdravlja definisani su novi klinički i radiološki kriterijumi na osnovu kojih se pacijent upisuje na listu čekanja tek nakon proteka 18 meseci od dana kada je postavljena dijagnoza koja podrazumeva ugradnju veštačkog zgloba. Do tada se vodi evidencija na osnovu koje će se vršiti upis na listu čekanja. Svaki pacijent će biti evidentiran i upućen na listu čekanja nakon ispunjenja formalnog uslova definisanog instrukcijom ministarstva, te će pacijent postati vidljiv u nekom momentu i na samoj listi čekanja koja je javno dostupna”, stoji u odgovoru Instituta Banjica koji je objavio N1.
Srbija se nalazi među zemljama sa najnižim poverenjem u medije, dok istovremeno prednjači po korišćenju društvenih mreža za informisanje. To su neki od nalaza istraživanja, o kojima je za „Vreme“ govorila autorka analize za Srbiju Snježana Milivojević
Tekst novinarke Ganje Nikolić o inkluzivnom kafiću u Nišu, koji je objavljen u nedeljniku „Vreme", doneo joj je nagradu „Cvet jednakosti“, koju dodeljuje Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga
Kompanija Ziđin planira širenje rudnika i višegodišnju eksploataciju u Majdanpeku, a zbog rudarenja je planirano i izmeštanje toka reke Mali Pek
Četrdeset tri odsto ispitanika u Srbiji navelo je da veruje nedeljniku „Vreme“, pokazuje „Digital News Report 2026". Rezultati istraživanja dolaze u trenutku kada je ukupno poverenje u medije u Srbiji i dalje relativno nisko, a publika se sve više informiše na društvenim mrežama
Umesto da im budu refundirani troškovi za prevoz njihove dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, dve majke iz Bečeja dobile performans predsednika opštine
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
