U državi u kojoj građani izdvajaju velike sume novca za zdravstveno osiguranje, desetine hiljada ljudi i dalje godinama čeka na osnovne medicinske intervencije. Za to vreme predsednik Srbije predlaže populističke i dugoročno neodržive mere. Ima li leka za nepregledne liste čekanja
Poslanica SSP upitala je ministra zdravlja Zlatibora Lončara dokle se stiglo sa smanjivanjem liste čekanja. Lončar je u septembru rekao da za ovaj poduhvat čeka da se predsednik vrati iz Amerike. Vučić je odavno došao, a o listama se ne govori
Liste čekanja u bolnicama, suštinski problem zdravstvenog sistema u Srbiji, biće ukinute. Ili barem tako kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je najavio da će oko 3.000 građana, koji dugo čekaju na skener, preglede završiti narednog vikenda. Koliko je ovakva reforma u zdravstvu izvodljiva
„Zar nije sramota da ljudi čekaju tako dugo na lečenje? Oni koji imaju novaca odlaze da se leče privatno, a šta ćemo sa sirotinjom?“, kaže za „Vreme“ doktor Dragan Milić, načelnik niške kardiohirurgije koji je stao na žulj režimu kad je rešio da se kandiduje na lokalnim izborima
Prema podacima Svetske banke, 2002. je više od 72 odsto svih troškova u zdravstvu u Srbiji bilo plaćeno “državnim” novcem (budžet, zdravstveno osiguranje), 24 odsto iz džepa građana, a ostatak iz drugih, uglavnom međunarodnih izvora. U periodu od 2006. do 2012. godine javna sredstva pokrivala su oko 62 odsto troškova vezanih za zdravlje. Nakon 2012. godine i uspostavljanja nove vlasti, dolazi do daljeg smanjenja učešća javnih sredstava u finansiranju zdravstvene zaštite, sa rekordnim minimumom 2017. godine, kada je svega 57 odsto zdravstvenih troškova pokriveno sredstvima iz javnih izvora, a građani su iz svog džepa platili 41 odsto
Duge liste čekanja, „sagorevanje“ na poslu, nedovoljno obrazovan kadar, preveliki broj zaposlenih u administraciji problemi su sa kojima se suočava zdravstveni sistem
