„Zar nije sramota da ljudi čekaju tako dugo na lečenje? Oni koji imaju novaca odlaze da se leče privatno, a šta ćemo sa sirotinjom?“, kaže za „Vreme“ doktor Dragan Milić, načelnik niške kardiohirurgije koji je stao na žulj režimu kad je rešio da se kandiduje na lokalnim izborima
Prema podacima Svetske banke, 2002. je više od 72 odsto svih troškova u zdravstvu u Srbiji bilo plaćeno “državnim” novcem (budžet, zdravstveno osiguranje), 24 odsto iz džepa građana, a ostatak iz drugih, uglavnom međunarodnih izvora. U periodu od 2006. do 2012. godine javna sredstva pokrivala su oko 62 odsto troškova vezanih za zdravlje. Nakon 2012. godine i uspostavljanja nove vlasti, dolazi do daljeg smanjenja učešća javnih sredstava u finansiranju zdravstvene zaštite, sa rekordnim minimumom 2017. godine, kada je svega 57 odsto zdravstvenih troškova pokriveno sredstvima iz javnih izvora, a građani su iz svog džepa platili 41 odsto
Duge liste čekanja, „sagorevanje“ na poslu, nedovoljno obrazovan kadar, preveliki broj zaposlenih u administraciji problemi su sa kojima se suočava zdravstveni sistem
