Studentski plan za zdravstvo: Dobar početak ili nedovoljno za sistem u krizi

Studentski pokret predstavio je plan za rešavanje problema u zdravstvu, otvarajući jedno od najvažnijih pitanja sa kojima se Srbija suočava – kako reformisati sistem koji se godinama suočava sa nedostatkom kadrova, dugim listama čekanja i sve većim pritiskom pacijenata.

Stručnjaci pozdravljaju inicijativu, ali upozoravaju da predložene mere predstavljaju tek početak razgovora o mnogo složenijem problemu.

„Pozdravljam napor, hrabrost i samouverenost dela studentske populacije koji je prepoznao da postoji problem u zdravstvenom sistemu i što pokušavaju da svojim predlozima pomognu da se tako nešto promeni“, kaže za „Vreme” infektolog, profesor Medicinskog fakulteta i narodni poslanik stranke Srbija centar (SRCE) dr Dragan Delić.

Međutim, dodaje da zdravstveni sistem Srbije trpi mnogo dublje i složenije probleme od onih koje studentski dokument obuhvata.

„To je daleko od celovitog sagledavanja i nuđenja neophodnih predloga za novu zdravstvenu politiku Srbije. Problemi su znatno širi. Ne očekujem od studenata da znaju sve probleme, niti da ponude rešenja“, navodi Delić.

Prema njegovom mišljenju, studenti su pre svega uspeli da identifikuju određene probleme, dok konkretna i operativna rešenja moraju da ponude stručnjaci koji se bave organizacijom zdravstvenog sistema.

„Njihove ideje kao takve mi se sviđaju, oni su na pravom putu, ali ne sagledavaju celokupan problem. On je mnogo širi i značajniji od ovog što su rekli. Pokušaj kao takav je ohrabrujuć“, ocenjuje on.

Podseća da je i sam ranije predstavio više stotina konkretnih mera za unapređenje zdravstvenog sistema.

„Dao sam 200 rešenja kako rešiti probleme u periodu od tri do pet godina ukoliko postoji politička volja. U ovom trenutku te političke volje nema“, kaže Delić.

Šta su studenti izdvojili

Studenti u blokadi objavili su plan u pet tačaka za rešavanje problema u zdravstvenom sistemu Srbije, koji bi mogao da se svede na devizu „Svi za zdravstvo, zdravstvo za sve“.

Na društvenim mrežama su napisali da rešenja postoje i da nisu neostvariva, te da je potrebna pametna preraspodela sredstava, negovanje kadrova i iskrena volja za bolju budućnost.

Ukazali su da su klinički centri preopterećeni pacijentima koje bi trebalo zbrinuti bliže domu i da, dok veliki gradovi imaju privatnu apoteku na svakom koraku, narod u manjim mestima nema pristup neophodnim lekovima.

Smatraju da „novca ima, ali ne ide tamo gde treba“, te da se, kako su napisali, „umesto u edukovane ljude, ulaže u okrečene fasade i nameštene tendere“.

Rezultat toga je, kako su saopštili, da „lekari i medicinske sestre napuštaju zemlju u najproduktivnijim godinama“.

Trenutni sistem, prema njihovom mišljenju, karateriše pet stvari: „napuštene ambulante“, „gašenje državnih apoteka“, „nema opšte bolnice“, „novac u fasade“ i „zdravstveni radnici odlaze“.

U pet tačaka, studenti u blokadi su naveli šta će uraditi za zdravstvo: „zdravstveni radnici u svakom selu“, „pristupačni lekovi za sve“, „bolnica dostupna u svim regionima“, „ulaganje u kadrove i znanje“ i „sistem koji zdravstvenim radnicima daje razlog da ostanu“.

Dodaju da je njihova vizija zdravstvo po meri čoveka: dostupno u svakom selu i gradu, transparentno u svakom dinaru i odluci, dostojanstveno za svakog pacijenta i svakog zdravstvenog radnika.

ШТА ЋЕ СТУДЕНТИ ДА УРАДЕ
ЗА ЗДРАВСТВО?

Клинички центри су преоптерећени пацијентима које би требало збринути ближе дому, јер систем испод њих једноставно не постоји.

Док велики градови имају приватну апотеку на сваком кораку, народ у мањим местима нема приступ лековима који су…

— Studenti_u_blokadi (@studentblokade) May 30, 2026

Nedostatak lekara kao ključni problem

Da su problemi mnogo dublji od pojedinačnih organizacionih pitanja smatra dr Jelena Dobrić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

„Kapacitet zdravstvenog sistema da pruža usluge po najboljim principima medicine zasnovane na dokazima i dobre kliničke prakse dominatno zavisi od bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika koji je u našoj zemlji čak i kada se koriguje za parametar kupovne moći značajno ispod nivo razvijenih zemanja Evropske unije na čije primere u organizaciji sistema zdravstvene zaštite se prevashodno ugledamo”, kaže dr Dobrić za „Vreme”.

Foto: N1

Prema podacima kojima raspolaže Sindikat, Srbija ima 289 lekara na 100.000 stanovnika, dok se u razvijenim državama Evropske unije taj broj kreće između 400 i 900. Posebno je izražen manjak stručnjaka iz radiologije, anesteziologije, urgentne medicine, gerijatrije i onkologije.

„Značajan problem postoji i u organizaciji nastave na medicinskim fakultetima u zemlji, budući da ni na jednom u okviru dodiplomske nastave ne postoji katedra za gerijatrijsku mediocinu (prosečna starost u Republici Srbiji je skoro 44 godine (43,9)) ili kliničku onkologiju”, kaže dr Dobrić.

Ona podseća na istraživanje NALED-a iz 2023. godine koje je bilo usmereno na percepciju zdravstvenih radnika i pacijenta u vezi sa najvažnijim problemina u organizaciji zdravstvene zaštite u našoj zemlji.

„Kao najveći problem i lekari i pacijenti navode nedovoljan broj zdravstvenih radnika“, kaže dr Dobrić.

Liste čekanja, teško zakazivanje, administracija…

U tom istraživanju pacijenti su kao najveće probleme izdvojili teško zakazivanje pregleda kod specijalista i dugo čekanje na zdravstvene usluge, dok su lekari ukazivali na preopterećenost administracijom, nedostupnost savremenih dijagnostičkih metoda i nezadovoljavajuće zarade.

Dr Dobrić ističe da se Srbija po tom pitanju ne razlikuje mnogo od ostatka Evrope, gde zdravstveni sistemi takođe pokušavaju da odgovore na rastući nedostatak kadrova.

„Kao najvažniji zaključci izdvajaju se neophodnost povećanja ličnih dohodaka, smanjenje radnog opterećenja, te veća dostupnost usavršavanju i telemedicini“, kaže ona.

Prema njenim rečima, u poslednje vreme dosta je urađeno na poboljšanju situacije kada je na primer u pitanja nabavka opreme ili savremene terapije, ali dodaje da izgradnja novih bolnica i nabavka opreme jesu važni koraci, ali ne mogu sami da reše sistemske probleme.

„Ulaganje u edukaciju zdravstvenih radnika, savremene dijagnostičke i terapijske procedure, kao i programe prevencije najbolji je put za sveobuhvatnu i održivu reformu zdravstvenog sistema“, smatra Dobrić.

Vlast ističe ulaganja

Dok stručnjaci upozoravaju na kadrovske i organizacione izazove, državni vrh poslednjih godina insistira na tome da je zdravstveni sistem jedan od prioriteta javnih investicija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je tokom protekle godine izjavio da država ulaže rekordna sredstva u zdravstvo, navodeći izgradnju i rekonstrukciju bolnica, nabavku nove medicinske opreme i povećanje dostupnosti najsavremenijih terapija.

Kao jedan od glavnih ciljeva vlasti označeno je i smanjenje lista čekanja, koje su godinama jedan od najvećih problema za pacijente.

Sagovornici „Vremena”, međutim, ukazuju da ulaganje u infrastrukturu predstavlja samo jedan deo reforme. Bez dugoročne strategije za zadržavanje lekara i medicinskih sestara, unapređenje organizacije rada i održivo finansiranje sistema, upozoravaju oni, teško je očekivati trajno poboljšanje.

U tom smislu, Delić studentski plan vidi kao važan doprinos javnoj raspravi o budućnosti zdravstva, ali ne i kao dokument koji sam po sebi može ponuditi odgovore na sve probleme sa kojima se sistem suočava.

„Oni su na pravom putu“, zaključuje Delić. „Ali problem je mnogo širi i značajniji od onoga što je do sada prepoznato.“