Policija u opremi za razbijanje demonstracija pokušala je u noći između 2. i 3. juna da upadne na Pravni fakultet. Za bivšeg rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića to je evidentan primer ugrožavanja zakonom zagarntovane autonomije ove institucije
Vlast Aleksandra Vučića više od decenije bila je klasičan primer spin-diktature: održavala se medijskom propagandom i kontrolom narativa, ali i sporadičnim zastrašivanjem nepodobnih, sve uz privid demokratskih institucija. Sada ulazi u golu represiju i privida više nema
Studenti u blokadi najavljuju velike akcije nakon prebijanja i privođenja studenata i profesora ispred Pravnog fakulteta u Beogradu u sredu. Ulje na vatru dolio je Aleksandar Vučić pomilovanjem četiri naprednjačka "junaka" koji su tukli studente u Novom Sadu i jednoj studentkinji polomili vilicu. Za petak se od sedam ujutru najavljuje totalna blokada Beograda
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
“Vučićeva ‘vladavina’ (a sramota je uopšte u tim kategorijama govoriti u XXI veku) serija je državnih udara niskog intenziteta”, kaže Srđan Milošević, “koji su normalizovali jednu potpuno antiustavnu nenormalnost, a to je da predsednik Republike vlada i upravlja kao neki poglavica, a ne predsednik parlamentarne republike. Da li će promeniti Ustav ili će smišljati neku drugu podlost ‒ sasvim je irelevantno. Mi se suočavamo sa decenijskom dominacijom jednog tipa koji je monopolisao po ugledu najznačajniju državnu funkciju, antiustavno podredio sebi svaku drugu i jednostavno orgija po ustavnom sistemu ove zemlje. To se ne može drugačije nazvati"
Od prošle nedelje, savremena ratna istoriografija, posebno ona bliskoistočna, bogatija je za novi idiom – Dvanaestodnevni rat koji su vodili Izrael i Iran od 13. do 24. juna tekuće godine, a koji je predsednik SAD Donald Tramp odlučio da naprasno “okonča” o letnjem solsticiju, zamahnuvši Ponoćnim čekićem i “potpuno satrvši iranski nuklearni program”, kako se i sam odmah pohvalio
Američki reper Šon Kombs oslobođen je optužbi za seks trafiking i reketiranje, i tako izbegao doživotnu kaznu zatvora. Porota ga je proglasila krivim za prekršaje vezane za prostituciju
Građani Srbije su i u sredu 2. jula blokirali ulice u Beogradu, kao i u još dvadesetak gradova u Srbiji. Policija razbija blokade, ali se građani organizuju i prave nove, na drugim lokacijama. Studenti su pozvali na obustavu do rada do ispunjenja zahteva
Studenti i građanski zborovi nastavljaju sa blokadama saobraćajnica širom Srbije i Beograda. U Zemunu su u dva navrata vozači pokušali da svojim automobilima. Građani su blokirali saobraćajnice i u Kragujevcu, Čačku, Zrenjaninu, Novom Sadu...
Studenti i građanski zborovi nastavljaju blokade. Policija je rano jutros ponovo uhapsila više ljudi koji su blokirali saobraćajnice. Blokade u Beogradu, Novom Sadu, Nišu... počele su da niču u nedelju uveče zbog hapšenje više desetina lica tokom Vidovdanskog protesta
Tužilaštvo ima ključnu i nezamenjivu ulogu u pokretanju efikasnih i nezavisnih istraga kada postoji osnovana sumnja da su policijski službenici povredili zabranu torture i nečovečnog postupanja, saopštio je YUCOM
Vlasti su zabrinute: sve više mladih ljudi u Nemačkoj se radikalizuje. U mnogim istočnonemačkim regionima, Hitler i kukasti krst više nisu provokacija – na primer u Desauu
Studenti su naveli da su na Vidovdan upalili semafor jedne generacije, koja ne želi da bude slepa, gluva i nema, koja ne pristaje da joj BIA piše biografije
Ko je za vikend na ulicama od policije bio normalan, uviđajan, čak i kulturan u pokušajima da rastera pobunjene građne, a ko je udarao - da povredi?
Građani spontano blokiraju ulice po celoj Srbiji, dok policija mlati i hapsi. Da li su pop up blokade nova taktika protesta
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
“Ne smemo dozvoliti blokaderskim ekstremistima da parališu državu i izazovu nasilje širih razmera”, rekao je čelnik SNS-a Miloš Vučević i pozvao policiju da se obračuna sa njima
Blokade u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Zrenjaninu... niču kao pečurke posle represije. Vučić je konačno odlučio da policijskim pendrecima pokaže da je on i dalje gazda u Srbiji, pa mu je sada blokiran ceo Beograd
U Beogradu je u subotu 28. juna održan veliki protest na kome je policija upotrebila silu da rastera demonstrante. Dan kasnije, predsednik Aleksandar Vučić ponovo o tome kako je pobedio obojenu revoluciju, a opozicija gotovo da ćuti
U Beogradu je u subotu 28. juna održan još jedan veliki protest studenata i građana. Ono što ga je razlikovalo od svih pređašnjih je to što je policija nasilno rasterala demonstrante. Kako o protestu izveštavaju nemački mediji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na Vidovdan još jednom pobedio obojenu revoluciju koju je već više puta pobedio. Pa je najavio masovna hapšenja onih koji su pozivali na „rušenje države“
Posle mirnog skupa, u večernjim satima na ulicama Beograda došlo je do eskalacije nasilja. Kako je izgledao Vidovdanski protest
Studentski protest koji je održan na Slaviji pretvorio se u niz incidenata u centru Beograda. Na više lokacija došlo je do sukoba građana i specijalnih jedinica policije. Zabeležena su hapšenja i upotreba suzavca. Direktor policije je naveo da je povređeno šest policajaca i dvoje građana
„Evo me ovde u Pionirskom parku ili kako mi volimo da ga nazivamo, Ćacilendu, s ponosom, s ovim divnim mladim ljudima koji samo hoće da uče i koji sada shvataju da su konačno pobedili“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Vidovdan iz Ćacilenda
Dok traje miran protest na Slaviji, tabloidi uveliko vrte dobro poznate priče: blokaderi ruše Srbiju, manje ih je nego ranije, a tu je i neizostavni lopov Dragan Đilas. Ipak, tema broj jedan u svim prorežimskim medijima su studenti, a ne Vučić ili „kulturno uzdizanje“ ispred Skupštine
Studenti su pušteni, uz prekršajne prijave, rekao je advokat Jovan Rajić za televiziju Nova, a MUP je demantovao da je ušao u zgradu fakulteta. „Ni u jednom trenutku (policija) nije ušla u prostorije fakulteta, poštujući autonomiju univerziteta”, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kako se navodi u saopštenju MUP-a, „povodom objava u pojedinim sredstvima javnog informisanja, kao i na određenim profilima na društvenim mrežama, kojima se implicira da je policija prilikom postupanja nameravala da uđe, da je ušla u prostorije Pravnog fakulteta u Beogradu i da su policijski službenici hapsili lica koja su se nalazila na fakultetu, Ministarstvo unutrašnjih poslova najoštrije demantuje pomenute navode”. Besmislena represija prema studentima Komentarišući navode studenata i policije, Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji, bivši dekan tog fakulteta i rektor Univerziteta u Beogradu, objašnjava da je nesumnjivo sinoćnom akcijom policije narušena autonomija univerziteta. Kako kaže, represija prema studentima je besmislena i kontraproduktivna. „Postoji Njutnov zakon akcije i reakcije, koji kaže da akcija i reakcija imaju isti intenzitet, samo u suprotnom smeru. Što više pritiskate, biće veći otpor”, dodaje Kovačević. „Energija ne može da se stvori ni iz čega, niti može da se uništi. Ona samo menja oblik”, zaključuje. Uredba - još jedan primer kršenja autonomije Kao još jedan skoriji primer kršenja autonomije univerziteta navodi donošenje uredbe o visokom obrazovanju kojom je broj časova naučno-istraživačkog rada na visokoškolskim ustanovama smanjen na pet nedeljno sa dotadašnjih 20. Uredbu je donela Vlada Miloša Vučevića u ostavci, usred krize, kako bi se nastavnicima na visokoškolskim ustanovama umanjile zarade. „Uredba koju su doneli takođe je kršenje autonomije univerziteta. Tom uredbom srušen je potpuno ceo proces akreditacije, to je težak zakonski prekršaj. Vi, kao nastavnici, morate da se bavite i naukom i predavanjem. Ta uredba direktan je udar na Univerzitet u Beogradu koji je stariji od 200 godina”, dodaje Kovačević. Šta je autonomija univerziteta? Zakonom o visokom obrazovanju definisana je i autonomija univerziteta. Prema njemu, autonomija univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova podrazumeva pravo na utvrđivanje studijskih programa, pravo na utvrđivanje pravila studiranja i uslova upisa studenata, pravo na uređenje unutrašnje organizacije, te pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom. Takođe, prema slovu zakona, autonomija podrazumeva i pravo na izbor nastavnika i saradnika, pravo na izdavanje javnih isprava, pravo na raspolaganje finansijskim sredstvima, pravo na korišćenje imovine, kao i pravo na odlučivanje o prihvatanju projekata i o međunarodnoj saradnji. Autonomija univerziteta, ukratko, označava pravo i sposobnost univerziteta da samostalno upravlja svojim unutrašnjim poslovima bez spoljnog mešanja, posebno države ili političkih struktura. To je ključan princip za očuvanje akademske slobode, kvaliteta obrazovanja, i nezavisnosti naučnog rada. Najnovija dešavanja o blokadama u Srbiji pratite u blogu „Vremena”.', title: 'Branko Kovačević: Policija je narušila autonomiju Univerziteta', pubdate: '2025-07-03 12:06:25', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Branko Kovačević: Policija je narušila autonomiju Univerziteta', 'pageContent': 'Kao ključan princip za očuvanje akademske slobode, kvaliteta obrazovanja i nezavisnosti naučnog rada, autonomija univerziteta pravo je i sposobnost univerziteta da samostalno upravlja unutrašnjim poslovima bez spoljnog mešanja, posebno države ili političke stranke. U poslednjih nekoliko meseci, otkako su počele studentske blokade visokoškolskih ustanova, autonomija univerziteta nekoliko puta je ugrožavana. Poslednji put to se dogodilo u noći između 2. i 3. jula, kada je policija pokušala da upadne na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Snimci policije u opremi za razbijanje demonstracija na Platou Slobodana Jovanovića i pred ulaznim vratima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i privođenje 23 ljudi, najnovije su scene zabeležene pred ovom visokoškolskom ustanovom, čiji je student bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ovakav čin policije je, prema rečima nekadašnjeg rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića, evidentan je primer ugrožavanja autonomije ove institucije. Pokušaj nasilnog ulaska „Autonomija univerziteta pretpostavalja da policija ne može da uđe u akademsku zajednicu, odnosno na fakultet, univerzitet, bez poziva inokosnog organa - dekana, rektora”, pojašnjava za „Vreme” Kovačević. Prema njegovim rečima, inokosni organ zove policiju kada proceni da je bezbednost zaposlenih i studenata ugrožena. „Na primer, ako postoji dojava o bombi ili da će da se desi neki incident, krađa, neke laboratorije su opljačkane, odneta je vredna oprama, onda naravno zovemo policiju”, dodaje Kovačević. Policija je sinoć pokušala nasilno da uđe u zgradu Pravnog fakulteta, pokazuju snimci i svedočenja okupljenih objavljena na društvenim mrežama.View this post on Instagram
„Ovo je bio pokušaj nasilnog ulaska, niko ih nije zvao i oni su hteli da uđu na silu i da fizički izbace studente sa Pravnog fakulteta, što je evidentan primer ugrožavanja autonomije”, kaže Kovačević, dodajući da studenti protestuju mirno i da imaju prava na izražavanje i protest po zakonu. „Da li tu postoji neki verbalni delikt, to ne možete da vidite sa snimka. Oni (policija) napadaju građane koji stoje i mirno protestuju, to je isto tako kršenje zakona”, dodaje sagovornik „Vremena”, Šta se dogodilo? Četvrtu noć građanske neposlušnosti u Srbiji obeležili su nasilje i jake policijske snage na ulicama koje su potiskivale demonstrante sa blokada. Samo na jednoj blokadi, pred zgradom Pravnog fakulteta u Beogradu, privedene su 23 osobe, saopštio je MUP. U toku noći, policija je legitimisala ukupno 1297 osoba, dok je 79 osoba privedeno. „Policija je večeras pokušala da uđe u zgradu Pravnog fakulteta i time narušila autonomiju univerziteta”, objavljeno je na nalogu Pravni u blokadi.View this post on Instagram
Studenti su pušteni, uz prekršajne prijave, rekao je advokat Jovan Rajić za televiziju Nova, a MUP je demantovao da je ušao u zgradu fakulteta. „Ni u jednom trenutku (policija) nije ušla u prostorije fakulteta, poštujući autonomiju univerziteta”, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kako se navodi u saopštenju MUP-a, „povodom objava u pojedinim sredstvima javnog informisanja, kao i na određenim profilima na društvenim mrežama, kojima se implicira da je policija prilikom postupanja nameravala da uđe, da je ušla u prostorije Pravnog fakulteta u Beogradu i da su policijski službenici hapsili lica koja su se nalazila na fakultetu, Ministarstvo unutrašnjih poslova najoštrije demantuje pomenute navode”. Besmislena represija prema studentima Komentarišući navode studenata i policije, Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji, bivši dekan tog fakulteta i rektor Univerziteta u Beogradu, objašnjava da je nesumnjivo sinoćnom akcijom policije narušena autonomija univerziteta. Kako kaže, represija prema studentima je besmislena i kontraproduktivna. „Postoji Njutnov zakon akcije i reakcije, koji kaže da akcija i reakcija imaju isti intenzitet, samo u suprotnom smeru. Što više pritiskate, biće veći otpor”, dodaje Kovačević. „Energija ne može da se stvori ni iz čega, niti može da se uništi. Ona samo menja oblik”, zaključuje. Uredba - još jedan primer kršenja autonomije Kao još jedan skoriji primer kršenja autonomije univerziteta navodi donošenje uredbe o visokom obrazovanju kojom je broj časova naučno-istraživačkog rada na visokoškolskim ustanovama smanjen na pet nedeljno sa dotadašnjih 20. Uredbu je donela Vlada Miloša Vučevića u ostavci, usred krize, kako bi se nastavnicima na visokoškolskim ustanovama umanjile zarade. „Uredba koju su doneli takođe je kršenje autonomije univerziteta. Tom uredbom srušen je potpuno ceo proces akreditacije, to je težak zakonski prekršaj. Vi, kao nastavnici, morate da se bavite i naukom i predavanjem. Ta uredba direktan je udar na Univerzitet u Beogradu koji je stariji od 200 godina”, dodaje Kovačević. Šta je autonomija univerziteta? Zakonom o visokom obrazovanju definisana je i autonomija univerziteta. Prema njemu, autonomija univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova podrazumeva pravo na utvrđivanje studijskih programa, pravo na utvrđivanje pravila studiranja i uslova upisa studenata, pravo na uređenje unutrašnje organizacije, te pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom. Takođe, prema slovu zakona, autonomija podrazumeva i pravo na izbor nastavnika i saradnika, pravo na izdavanje javnih isprava, pravo na raspolaganje finansijskim sredstvima, pravo na korišćenje imovine, kao i pravo na odlučivanje o prihvatanju projekata i o međunarodnoj saradnji. Autonomija univerziteta, ukratko, označava pravo i sposobnost univerziteta da samostalno upravlja svojim unutrašnjim poslovima bez spoljnog mešanja, posebno države ili političkih struktura. To je ključan princip za očuvanje akademske slobode, kvaliteta obrazovanja, i nezavisnosti naučnog rada. Najnovija dešavanja o blokadama u Srbiji pratite u blogu „Vremena”.', 'pageDate': '2025-07-03 12:06:25', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });View this post on Instagram
