Podsticanje nasilja i militarizacija Srbije

U kom to svetu živi Vrhovno javno tužilaštvo u vremenu kada je situacija u zemlji na ivici građanskog rata? Zašto ćutke posmatra kako određena lica stavljaju policiju i vojsku pod komandu privatnih i paramilitarnih grupa? Vrhovno javno tužilaštvo (VJT) nemo je i pred višemesečnim izrazitim podsticanjem na nasilje, jezikom mržnje i izazivanjem panike koje javno iskazuju brojni najviši državni funkcioneri, kao i na piromaniju kojom vlast želi da zamaskira tragove svoje kleptomanije. A sada nam se majstori hipokrizije, nakon potpirivanja i potpaljivanja, predstavljaju i kao vatrogasci.

TROJAC IZ PAKLA – VUČIĆ, ŠEŠELJ, DAČIĆ

Danas građani Srbije mogu ponovo uživo da gledaju, kao u direktnom prenosu, ili apokaliptičnom rijalitiju, sve one strateške poteze koje je vlast Srbije (sa istim akterima) koristila devedesetih da pokrene rat u Jugoslaviji. Samo, ovoga puta se organizovani kriminal, nasilje i huškanje na rat valjaju ulicama gradova Srbije, ne Hrvatske ili Bosne i Hercegovine. Mržnja, bes i revanšizam sve su izrazitiji i sve prisutniji deo motiva za okupljanje raznih grupa, a mržnja, bes i revanšizam su poznati kao brzi i snažni generatori destruktivne energije. To je siguran recept za eskalaciju konflikta i nasilja. Nažalost, jezik mržnje i podsticanje na nasilje dolaze sa mesta koje ima najveći uticaj na građane i gotovo apsolutnu kontrolu masovnih medija – vlast: “Nacionalisti koji dovode u pitanje patriotizam sugrađana grupa su koja će verovatno postati nasilna” (Roth). Na isti način na koji su Aleksandar Vučić, Vojislav Šešelj i Ivica Dačić devedesetih godina prošlog veka služili ratnoj propagandi i paramilitarnim jedinicama i gurali Jugoslaviju u građanski rat, sada guraju Srbiju u građanski rat. Identičnu strategiju u Srbiji sprovode već godinama. Najpre su medije i državnu bezbednost stavili pod svoju apsolutnu kontrolu, potom su vojsku i policiju reformisali do neprepoznatljivosti i nefunkcionalnosti, izbacujući iz službe vrhunske profesionalce. Od huligana i kriminalaca, organizovanih pretežno kao navijačke grupe, uz pomoć ubačenih poslušnika u državnu bezbednost, stvorili su svoju paravojsku, a onda su te paramilitarne formacije uveli u zvaničnu službu i sistem u kojem parauniforme i službene legitimacije dele osobama sa kriminalnom prošlošću. Korumpiran je i ucenjen značajan i ključan deo pravosuđa. Taj deo pravosuđa već godinama štiti kriminalce, a proganja borce za ljudska prava i pravnu državu. Usput su potpuno paralisali i devastirali zakonodavnu vlast i privredu podredili ratnom profiterstvu i pljački kroz javno-privatno “partnerstvo”. Za sve to vreme u javnosti uvek nastupaju obmotani nacionalnom zastavom, dok se eksponencijalno uvećava njihov saldo na računima u ofšor kompanijama. Sve potpuno identično onome što su radili i devedesetih godina prošlog veka u Srbiji i Jugoslaviji. Za njih su akademici i profesori, rektorat najstarijeg nacionalnog univerziteta, studenti, nastavnici, sportisti, svi koji podignu glas… izdajice, ustaše i teroristi. Taj decenijama uhodavan trio politike mržnje i nasilja, Vučić–Šešelj–Dačić, za jednu deceniju je od Srbije napravio najpre zarobljenu, a potom i odmetnutu državu, državu kojoj evropske integracije više nisu bitne, kojoj nije bitno ni što zarađuje na genocidu nad Palestincima, državu u kojoj su korupcija i kriminal postali najunosnija privredna grana, državu u kojoj postoji najveće socijalno raslojavanje u Evropi i državu koja ima najviše masovnih ubistava i žrtava u masovnim ubistvima u Evropi. A sada su im “mafinerija” i pljačka toliko omileli da im je opcija građanskog rata bliža pameti od bilo koje druge političke alternative njihovom apsolutizmu.

...

DOSLEDNA AGRESIVNOST

Već deset godina koalicija SNS–SPS sprovodi snažnu militarizaciju Srbije. Dok sistematski urušavaju obrazovanje, zdravstvo i domaću privredu, preko ulaganja u sektor bezbednosti izvlače ogroman profit za privatni interes. Do savršenstva su razvili sistem pljačke državne imovine. Podsetimo se, Srbija uz Poljsku ima najveća ulaganja u vojsku u Evropi. Istovremeno, po ulaganjima u obrazovanje na samom je začelju Evrope, a prosvetni radnici se već godinama bore da njihove plate stignu do nivoa prosečne plate u zemlji.
Dosledna agresivnost vlasti vidljiva je u ekspozeima njihovih mandatara, u kojima su jasno iznosili viziju srpskog društva. Važnost i uloga analize njihovih ekspozea proističu i iz jedne od ključnih karakteristika jezika i diskursa – sposobnosti formiranja i oblikovanja društvene realnosti, jer proizvodnja značenja je način na koji se zaposedaju, nameću i nadziru društveni odnosi i strukture. Diskursi su neodvojivi od institucionalnih praksi i imaju ključnu ulogu u vršenju moći (Fuko, Vilig). Tabele koje predstavljaju frekventnost određenih termina u ekspozeima mandatara Vlade predstavljenih u parlamentu Srbije od 2001. do 2024. godine pokazuju jasno kako je sadašnja vlast strateški uvodila agresivnu i militantnu retoriku, uz marginalizaciju teme demokratije i vladavine prava. Srbija je u tom periodu imala ukupno 14 premijerskih mandata (8 ekspozea u periodu 2001–2013, naspram 6 u periodu 2014–2024).

Od 2001. godine (a možda i za poslednjih 80 godina), nijedan drugi ekspoze u Srbiji nije sadržao toliko čestu upotrebu reči pobeda, rat, vojska, oružje, napad, opstanak, otadžbina i Bog kao ekspoze mandatara Miloša Vučevića iz 2024. godine.

...

Istovremeno, čitav niz militantnih i agresivnih termina karakterističnih za narative militarista na vlasti u Srbiji i intenzivno zastupljenih u njihovim političkim porukama nije bio karakteristika govora premijera u susednim državama na Zapadnom Balkanu. Tabelarni prikaz to pokazuje u slučaju ekspozea mandatara Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i mandatarke Srbije, prezentovanih 2022. godine (u slučaju BiH u pitanju je 2023. godina).

PSIHOLOŠKI PRITISAK I KONTAMINACIJA

Naravno, za sve analizirane pojmove i termine vrlo je važna razlika i u kontekstu i podtekstu u kojem su zastupljeni. Na primer, dok je mandatarka Ana Brnabić u ekspozeu sedam (7) puta koristila pojam rat, mandatar Crne Gore Dritan Abazović rat je koristio u 2 slučaja, i to u formulaciji o rasvetljavanju ratnih zločina na području bivše Jugoslavije i otkrivanju pune istine o ulozi građana Crne Gore u ratnim dešavanjima devedesetih godina.

Ova analiza frekventnosti određenih termina zastupljenih u ekspozeima mandatara vlada u Srbiji i susednim zemljama pokazuje još jedan način na koji se militarizuje društvena i politička klima u Srbiji, a građani, što uključuje i decu i mlade, izlažu desetogodišnjem kontinuiranom psihološkom pritisku i kontaminaciji. To je i potvrda toga da promena političke i društvene klime u Srbiji od 2014. godine ne potiče od globalnih ili regionalnih geopolitičkih promena, već odražava politički karakter Vlade RS i vladajuće partije, kao i psihološke karakteristike njenih članova, zbog čega se Srbija kontinuirano udaljava od vladavine prava i demokratskih vrednosti (od demokratije i zakona), uz sve izrazitije karakteristike autokratskog i militantnog režima.

Takva politika mobiliše ljude na akciju protiv nekoga i nečega. Opšti civilizacijski napredak, kulturna i naučna dostignuća, unapređenje društvenih odnosa unutar zajednice, ili povećanje individualnih sloboda ili kolektivna emancipacija su, ili marginalizovani, ili izvan optike Vlade RS, koja prioritet posvećuje negovanju ratničkih vrednosti, fokusirana na “spoljašnjeg neprijatelja” i “izdajnike”. U Srbiji se sve češće o predsedniku države govori kao o vođi i vrhovnom komandantu, građani su postali narod, država je otadžbina, domovi su ognjišta, Vlada je rukovodstvo, a javna politika Božja volja. “Vrhovni komandant” sada priprema i grande vojnu paradu – najveću u istoriji Srbije, ali i Zapadnog Balkana.

Autor je međunarodni ekspert za prevenciju nasilja i rešavanje konflikata