“Suština diplomatije se i dalje zasniva na razumevanju ljudi, izgradnji poverenja, pažljivom slušanju, časnom predstavljanju svoje zemlje i pronalaženju načina da se razlike prevaziđu i problemi rešavaju dijalogom”
“Neophodno je da kampanje koje vode visoki državni zvaničnici protiv novinara i novinarki bez odlaganja prestanu. Njihovo sadašnje ponašanje ne samo da daje ‘zeleno svetlo’ institucijama da zažmure pred ugrožavanjem bezbednosti novinara, već predstavlja i otvorenu pretnju onima unutar tog sistema koji bi pokušali da ih zaštite”
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
“Volela bih da mogu da navedem tri ključne stvari koje bi institucije, medijska udruženja i novinari mogli da učine kad je reč o bezbednosti, jer bi to značilo da su, kako bi valjalo da bude, na istoj strani. S obzirom na to da, nažalost, naš slučaj nije takav, preporuka novinarskim udruženjima je da sve što čine, čine još bolje, a novinarkama i novinarima da se čuvaju – takva su vremena”
Brojne međunarodne misije traže hitne i delotvorne istrage napada na novinare i novinarke u Srbiji, jasne osude koje bi došle od zvaničnika, kao i da policija prestane da sprečava rad medija na javnim skupovima. A šta je odgovor vlasti na sve to? Osnivanje svog udruženja medija, tobože ugroženih, i obmana međunarodnih aktera
Deset godina nakon što je svečano najavljen, projekat „Beograd na vodi” širi se brže nego ikad. O „urbicidu” u Beogradu u novom broju „Vremena” govori Đorđe Miketić, građanski aktivista i jedan od pokretača inicijative „Beograd ostaje”
“Predugo svjedočimo praksama koje se baziraju na zloupotrebama službenog položaja i ovlašćenja, najčešće iz političkih razloga. Evidentne su bile brojne nepravilnosti i nezakonitosti, uključujući ilegalna i protivzakonita praćenja ljudi i mnogo drugog negativnog. Nastaviti s takvim postupanjem jednostavno nije opcija”
I pored svih problema sa strujom, gasom, dugovima..., predsednik Srbije najavljuje veliko povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Detaljnog objašnjenja kako je tako nešto moguće nema
„Po onoj Čehovljevoj, puška koja je okačena na zidu na početku drame do kraja će opaliti. Odnosno, oružje koje je u posedu pojedinca će biti upotrebljeno za šta se već upotrebljava“
Pet meseci rata u Ukrajini bacilo je u zasenak sve druge ratove koji se vode u svetu, uključujući i one neobjavljene, ali oni zbog toga nisu prestali, naprotiv. Jedan od tih neobjavljenih ratova, onaj između Irana i Izraela, sa najvećim potencijalom po regionalni, ali i svetski mir, eskalira prethodnih meseci
U timu Aleksandra Šapića su i ljudi koje poznajemo po neobičnim potezima i za koje nikad nismo čuli, na primer Miroslav Čučković i Vesna Vidović. Treba im dati šansu i misliti pozitivno
Trener Denver nagetsa Majkl Meloun je još 2016. godine prepoznao neverovatan potencijal momka iz Sombora. Jokića, zbog visine i građe viđenog za poziciju centra, postavio je kao centralnu figuru igre u napadu, plejmejkera koji organizuje igru svog tima u svakom segmentu. Na taj način, Meloun je promenio košarku koja je do tada postojala. Sve ostalo je istorija
U čast nekadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu Džordža Frosta Kenana (1904–2005), pre nekoliko dana otkrivena je spomen-ploča na zgradi bivše američke ambasade u ulici Kneza Miloša. Pre toga, Kenanu je dodeljena ulica u Beogradu
Nije baš na današnji dan, ali jeste prošlo sto godina od kako postoji Uliks, roman Džemsa Džojsa od koga po mnogima počinje savremena književnost. Tekst Zorana Paunovića prevodioca Uliksa na srpski jezik koji sada ponavljamo, napisan je povodom jedne druge stogodišnjice vezane za ovaj roman: 16. juna 2004. godine prošao je vek od onog običnog dablinskog dana u životu Leopolda Bluma, a koji je Džems Džojs učinio večnim samo zato što je tog dana sreo Noru Barnakl. („Vreme“ br. 702)
Komentarom zakona kojim je u SAD zabranjen abortus, predsednik Vučić je garantovao da se u Srbiji tako nešto neće dogoditi. Dizni i mnoge druge velike kompanije donele su odluku da će zaposlenim ženama platiti troškove abortusa u drugoj državi. Ne treba isključiti mogućnost da se američki talas prelije na Evropu
Na Vidovdan, 28. juna 1989. godine, na proslovi povodom 600 godina Kosovskog boja, Slobodan Milošević je održao govor u kome je, između ostalog, rekao: „Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti.“ I oružane bitke su uskoro usledile
Bivši predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine. Prenosimo tekst Miloša Vasića objavljen u „Vremenu“ br. 548, 05.07.2001.
Pre trideset godina, u junu 1992. godine, pošto su 30. maja stupile na snagu sankcije protiv SR Jugoslavije, počeli su studentski protesti protiv vlasti Slobodana Miloševića, koji su potrajali celo leto. Dragan Đilas, jedan od lidera tih protesta, za „Vreme“ je 2017. godine pisao o tim, ali i drugim pobunama studenata
Ovakva kombinacija – visoki deficit, visoka stopa zaduživanja i veliko povećanje penzija, neodoljivo podseća na događaje iz 2008. godine kada je tadašnja vlast sistemski podrila javne finansije
Tokom leta će ruska vojska pokušati da stavi pod kontrolu čitavu Donjecku i Lugansku oblast. Ako to postigne, ruska vlast će proglasiti da su ostvareni ratni ciljevi i Rusi će pokušati da dođu do neke vrste prećutne nagodbe sa EU, zasnovane na pragmatičnom odnosu prema situaciji, prema formuli: "Mi vama energente, ako smanjite podršku Ukrajini"
Američki ministar pravde Merik Garland ponovio je u utorak da su SAD posvećene identifikovanju, hapšenju i krivičnom gonjenju odgovornih za ratne zločine i zverstva koji su počinjeni tokom ruske invazije na Ukrajinu
Stotinak javnih ličnosti sa postjugoslovenskih prostora uputilo je danas apel vladama država članica Evropske unije, američkoj vladi i NATO-u, u kojem objašnjavaju zašto je u novonastalim okolnostima u svetu pridruživanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji geopolitička i geostrateška neminovnost. Posebno se ističe destabilizujuća uloga Srbije podlegle ruskom uticaju
Ipak, suština diplomatije ostala je jednako važna kao i ranije. Ona se i dalje zasniva na razumevanju ljudi, izgradnji poverenja, pažljivom slušanju, časnom predstavljanju svoje zemlje i pronalaženju načina da se razlike prevaziđu i problemi rešavaju dijalogom. Tehnologija ne može da zameni ono što suštinski čini dobrog diplomatu – sposobnost prosuđivanja, kvalitet međuljudskih odnosa i lični integritet.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.',
title: 'Međunarodna saradnja i odgovor na krizu',
pubdate: '2026-07-29 23:11:21',
authors: authors,
sections: "Vreme",
tags: "Australija,Ambasador,Piter Trasvel",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Međunarodna saradnja i odgovor na krizu',
'pageContent': 'Australija i Srbija su geografski udaljene, ali ih povezuju dugogodišnje veze, brojna srpska zajednica u Australiji i sve intenzivnija saradnja u oblastima privrede, obrazovanja, kulture i inovacija. U trenutku kada se svet suočava sa ratovima, klimatskim promenama, ubrzanim tehnološkim razvojem i preispitivanjem demokratskih institucija, razgovor o zajedničkim izazovima i mogućnostima saradnje dobija dodatni značaj.
Sa ambasadorom Australije u Srbiji Piterom Trasvelom razgovarali smo o odnosima dve zemlje, stanju demokratije i vladavine prava, predstojećoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP31), iskustvima Australije u eksploataciji litijuma, ali i o tome kako se u savremenom svetu čuva poverenje građana u institucije i kakvu budućnost imaju liberalne demokratije. Govorio je i o promenama koje su oblikovale diplomatiju tokom njegove karijere, kao i o izazovima međunarodnog poretka u vremenu rastućih geopolitičkih tenzija.
VREME: Kako ocenjujete odnose Australije i Srbije? Šta se promenilo otkako ste preuzeli dužnost ambasadora i gde vidite najveći neiskorišćeni potencijal za unapređenje saradnje između dve zemlje?
Piter Trasvel: Tokom godinu i po koliko sam ambasador Australije u Srbiji bio sam impresioniran pozitivnim odnosima naših zemalja koji počivaju na dugogodišnjim vezama između naših građana, posebno imajući u vidu brojnu srpsku dijasporu u Australiji. Naše veze dodatno učvršćuju trgovinska i investiciona saradnja, politički kontakti i kulturna razmena. Iz prve ruke sam imao priliku da vidim koliko su Australijanci srdačno i otvoreno dočekani u Srbiji.
Saradnja između predstavnika vlada, privrede, univerziteta, kulturnih institucija i drugih partnera dodatno je ojačala tokom mog mandata. Posebno me ohrabruje interesovanje australijskih kompanija da iskoriste jedinstvene mogućnosti koje Srbija nudi. Tokom mandata putovao sam širom Srbije i imao priliku da razgovaram sa ljudima iz poslovnog sveta, kulture, ali i sa predstavnicima različitih nivoa vlasti. Iz tih razgovora postalo mi je jasno da Australija i Srbija imaju mnogo toga da nauče jedna od druge.
Posebno smo radili na jačanju kulturnih veza, koje često predstavljaju osnov za dalju poslovnu i drugu saradnju. Ambasada Australije u Beogradu pomogla je realizaciju brojnih kulturnih događaja koji su predstavili bogato i raznovrsno australijsko nasleđe publici u Srbiji. Tokom protekle godine, između ostalog, podržali smo izložbu umetnosti i tekstila australijskih starosedelaca, ugostili australijskog dirigenta koji je nastupio sa Beogradskom filharmonijom, kao i izuzetan kamerni trio iz Melburna.
Posebno sam ponosan na naš rad sa ženama i devojkama. Australija rodnu ravnopravnost smatra ključnim nacionalnim interesom i važnim delom svoje spoljne i trgovinske politike. U martu je Ambasada, u saradnji sa UN Women, organizovala veoma posećenu panel-diskusiju koja je okupila veliki broj različitih aktera i otvorila prostor za napredne razgovore o ovoj temi.
Gledajući unapred, vidim značajan neiskorišćen potencijal za proširenje saradnje, posebno u oblastima u kojima se naše prednosti dopunjuju. Australija poseduje međunarodno priznato znanje u oblastima rudarstva, obnovljivih izvora energije, poljoprivrede i prehrambenih tehnologija, zdravstva i inovacija, dok Srbija raspolaže visokoobrazovanom radnom snagom, rastućim IT sektorom i snažnim kapacitetima u tehnologiji, inženjerstvu i istraživanju.
Na kraju, naredna faza odnosa Australije i Srbije pre svega zavisi od ljudi i njihove posvećenosti – od toga da dobru volju pretvorimo u još konkretniju saradnju. Temelji su čvrsti i verujem da postoji veliki prostor za dalji razvoj naših odnosa.
Australija često ističe značaj snažnih institucija i vladavine prava. Kako iz vaše perspektive izgledaju demokratski procesi u Srbiji?
Spoljna i trgovinska politika Australije zasniva se na čvrstom uverenju u značaj demokratskih institucija, vladavine prava, ljudskih prava, slobode medija i odgovorne vlasti. Upravo su to temelji bezbednosti i prosperiteta svake zemlje.
Srbija ima demokratske institucije, redovne izbore i aktivno civilno društvo. To su važne osnove demokratskog sistema. Istovremeno, kvalitet demokratskih procesa zavisi od toga koliko efikasno institucije funkcionišu i koliko građani imaju poverenja u njih. To poverenje jača kroz transparentnost, inkluzivan politički dijalog, odgovorne institucije i pluralističko medijsko okruženje.
Australija pažljivo prati dešavanja u Srbiji, uz puno poštovanje njenog suvereniteta i demokratskih procesa. Ohrabruje nas nedavno uključivanje Vlade Srbije u saradnju sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope. Podržavamo reforme koje jačaju institucije, ljudska prava i slobodu medija, jer one mogu doprineti napretku Srbije na njenom važnom evropskom putu. Među tim reformama, posebnu pažnju javnosti trenutno privlači izborna reforma uoči budućih izbora u Srbiji. Međunarodne posmatračke misije, uključujući ODIHR i Savet Evrope, dale su niz vrednih preporuka.
Sudije i tužioci imaju centralnu ulogu u pravnim sistemima obe naše zemlje. U maju ove godine Ambasada Australije pomogla je organizaciju trodnevnog seminara o porodičnom nasilju i širim pravnim i sudskim standardima za predstavnike srpskog pravosuđa, čiji je domaćin bila Pravosudna akademija Srbije. Seminar su vodile dve veoma ugledne australijske sudije, od kojih je jedna srpskog porekla. Bio je to odličan doprinos jačanju veza između pravosudnih i drugih pravnih profesionalaca naših zemalja.
Australija će 2026. godine, zajedno sa svojim partnerima sa Pacifika, predsedavati procesu COP31. Šta očekujete od tog samita i koje će teme biti u njegovom fokusu?
Možda je korisno pojasniti način organizacije COP31. Turska će biti domaćin konferencije COP31 u Antaliji od 9. do 20. novembra, dok će Australija predsedavati pregovaračkom procesu. Istovremeno, Australija blisko sarađuje sa svojim partnerima sa Pacifika kako bi u proces unela snažniju regionalnu perspektivu, uključujući organizaciju pripremnog Pre-COP sastanka na Fidžiju i susreta lidera u Tuvaluu tokom oktobra. Ti događaji predstavljaju važnu priliku da se glasovi i prioriteti pacifičkih država bolje čuju u globalnoj klimatskoj debati.
Uticaj klimatskih promena nije apstraktna tema. Srbija, kao i druge zemlje Balkana, već neposredno oseća njihove posledice – bilo kroz toplije zime ili promene u obrascima padavina – a Vlada Srbije aktivno promoviše politike koje treba da odgovore na ove izazove.
Možemo očekivati da će partnerstvo sa pacifičkim državama posebnu pažnju posvetiti prilagođavanju klimatskim promenama, jačanju otpornosti, pristupu finansiranju klimatskih politika i uticaju klimatskih promena na najugroženije zajednice. Istovremeno, širi fokus COP31 verovatno će biti na sprovođenju već preuzetih obaveza – odnosno na tome kako države mogu postojeća obećanja da pretvore u konkretne rezultate. Zemlje koje žele da imaju konstruktivnu ulogu u međunarodnoj klimatskoj diplomatiji moraju biti spremne da otvoreno govore i o sopstvenim politikama i ostvarenom napretku. Australija nije izuzetak.
Nadamo se da će COP31 doprineti tome da se klimatska debata pomeri sa nivoa obećanja na nivo konkretne realizacije, uz uvažavanje činjenice da različite zemlje imaju različite okolnosti i da će napredak zavisiti od dugoročne međunarodne saradnje. Srbija će imati važnu ulogu u tim razgovorima.
Kako bismo ove ciljeve promovisali i u Srbiji, nedavno smo ugostili australijskog stručnjaka za klimatske promene dr Džordža Kartera, zamenika direktora Odeljenja za pitanja Pacifika na Australijskom nacionalnom univerzitetu. Tokom boravka u Beogradu razgovarao je sa predstavnicima ministarstava, medijima, profesorima, studentima i stručnom javnošću o australijskim pogledima na klimatske promene uoči COP31. Verujem da smo na taj način dali značajan doprinos razumevanju ove važne teme među domaćom publikom.
U Srbiji se vodi intenzivna javna rasprava o eksploataciji litijuma. Postoje li iskustva Australije koja bi mogla biti korisna Srbiji prilikom donošenja tako važne odluke?
Odluka o razvoju projekata eksploatacije litijuma u Srbiji, naravno, pripada Srbiji. Ono što Australija može da ponudi jeste razmena iskustava iz sopstvene prakse kao zemlje sa velikim i visoko razvijenim rudarskim sektorom, uključujući eksploataciju kritičnih minerala, imajući u vidu da je Australija najveći svetski proizvođač litijuma.
I Australija i Srbija suočavaju se sa izazovima klimatskih promena. U tom kontekstu, litijum predstavlja važan mineral za globalnu energetsku tranziciju, naročito za proizvodnju punjivih baterija i sistema za skladištenje energije. Australija je iskusila ekonomske koristi koje rudarski sektor može da donese – sektor rudarstva i energetike učestvovao je sa oko 11 odsto u australijskom BDP-u i činio približno dve trećine ukupnog robnog izvoza Australije u 2025. godini.
Uz primenu odgovarajućih standarda, i Srbija bi mogla u većoj meri da iskoristi bogatstvo svojih prirodnih resursa. Ključno je da se svaki ovakav projekat procenjuje na osnovu verodostojnih dokaza, nezavisne stručne ekspertize i jasno definisanih regulatornih pravila. U tom smislu, dodatno ohrabruje odluka Evropske komisije da projekat “Jadar” uvrsti među strateške projekte Evropske unije u oblasti kritičnih sirovina. Time se pokazuje da se projekat razmatra u okviru standarda koji podrazumevaju visok nivo zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i ljudskih prava, uporediv sa onim koji važi za slične projekte u državama članicama EU.
Poverenje građana u institucije opada u mnogim demokratijama. Šta ste u Australiji naučili o tome kako se to poverenje gradi, ali i kako se obnavlja kada jednom bude narušeno?
Jedna od najvažnijih lekcija koju sam stekao tokom diplomatske karijere u različitim zemljama, kao i kroz australijsko iskustvo, jeste da se poverenje javnosti gradi načinom na koji se institucije ponašaju, komuniciraju i odgovaraju građanima kojima služe.
Građani ne moraju da se slažu sa svakom odlukom institucija da bi imali poverenja u njih, ali moraju da veruju da je proces donošenja odluka pravičan i da postoje stvarne mogućnosti da se te odluke preispitaju.
Obnova poverenja, kada ono jednom bude narušeno, predstavlja ozbiljan izazov. Ona zahteva priznanje grešaka i preduzimanje uverljivih koraka kako bi se one ispravile. Dobro funkcionalni sudovi, izborne komisije, državne revizorske institucije, tela za borbu protiv korupcije i druge nezavisne institucije imaju ključnu ulogu u tom procesu.
Nijedna demokratija nije u tome savršena, pa ni Australija. Najvažnija je ipak spremnost da se saslušaju građani, priznaju nedostaci i da se institucije s vremenom kontinuirano unapređuju, na dobrobit svih građana.
Mladi danas odrastaju u svetu društvenih mreža, veštačke inteligencije i sve izraženije političke polarizacije. Da li ste optimista kada je reč o budućnosti liberalnih demokratija?
Jesam optimista iako su liberalne demokratije danas suočene sa ozbiljnim izazovima. Društvene mreže su iz temelja promenile način na koji ljudi dolaze do informacija, formiraju stavove i učestvuju u javnoj debati. Veštačka inteligencija donosi ogromne mogućnosti, ali istovremeno otvara pitanja dezinformacija, zaštite privatnosti, odgovornosti i budućnosti rada.
Mladi su danas često povezaniji sa svetom, svesniji društvenih, ekonomskih i ekoloških izazova i spremniji da preispituju ustaljene pretpostavke. Mnogi su iskreno posvećeni temama kao što su pravičnost, inkluzija, jednake mogućnosti i klimatske promene. Njihova spremnost da učestvuju u javnom životu može predstavljati veliku snagu demokratskih društava.
Izazov za liberalne demokratije nije samo da brane postojeće institucije, već da obezbede da one ostanu relevantne, odgovorne prema građanima i dostojne njihovog poverenja.
Digitalne tehnologije mogu pomoći građanima da lakše pristupe informacijama, aktivnije učestvuju u javnom životu i pozivaju institucije na odgovornost. Međutim, za to su neophodni odgovarajući zaštitni mehanizmi, medijska pismenost i transparentnost u razvoju i primeni novih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju.
Demokratije će ostati otporne ukoliko građani budu aktivno učestvovali, a institucije bile spremne da se prilagođavaju. Mladi će u tome imati ključnu ulogu.
Kada posmatrate današnja globalna dešavanja, šta vas najviše brine kada je reč o budućnosti međunarodnog poretka?
Živimo u opasnijem, nestabilnijem i neizvesnijem svetu nego ranije, u trenutku kada su pravila, institucije i norme koje su decenijama doprinosile međunarodnoj stabilnosti pod sve većim pritiskom. Osnovni principi međunarodnog sistema – poštovanje suvereniteta, mirno rešavanje sporova, poštovanje međunarodnog prava i saradnja kroz uspostavljene međunarodne mehanizme – i dalje su od suštinskog značaja.
Danas se strateško nadmetanje među državama intenzivira, stare izvesnosti više ne postoje, a raste rizik od eskalacije i pogrešnih procena. Nezakonita i moralno neprihvatljiva ruska invazija na Ukrajinu ostaje jedan od najočiglednijih primera posledica kršenja međunarodnog prava i suvereniteta država.
Bezbednosne izazove dodatno komplikuju humanitarne, ekonomske i ekološke krize. Istovremeno, potresi na Bliskom istoku, u Indo-pacifičkom regionu i u svetskoj ekonomiji nastavljaju da testiraju otpornost međunarodnog sistema.
Za zemlje poput Australije međunarodni poredak zasnovan na pravilima nije apstraktan koncept. On je od ključnog značaja za našu bezbednost i prosperitet kao trgovinske nacije. To je relevantno i za Australiju i za Srbiju, jer male i srednje države imaju snažan interes da međunarodni sistem bude zasnovan na pravu, da se sporovi rešavaju mirnim putem i da države ulažu u preventivnu diplomatiju, otpornost i efikasan multilateralizam.
Odgovor nije u napuštanju međunarodne saradnje, već u njenom unapređenju – da bude efikasnija, inkluzivnija i sposobnija da odgovori na savremene izazove. Današnja diplomatija mora istovremeno da brani osnovne principe i da međunarodni sistem prilagođava svetu koji se ubrzano menja.
Kako se posao diplomate promenio od početka vaše karijere i šta to znači za one koji danas ulaze u ovu profesiju?
Diplomatija se značajno promenila otkako sam započeo svoju karijeru. Tada se veliki deo diplomatskog rada odvijao kroz formalne kanale komunikacije i ustaljene diplomatske protokole. Oni su i danas važni, ali se informacije sada prenose gotovo trenutno, očekivanja javnosti su mnogo veća, a od diplomata se očekuje da razumeju i sarađuju ne samo sa vladama, već i sa poslovnim sektorom, tehnološkom zajednicom, medijima, civilnim društvom i širom javnošću.
Društvene mreže su takođe značajno promenile diplomatsku profesiju. Diplomate više ne komuniciraju isključivo kroz tradicionalne kanale, već se direktno obraćaju mnogo široj publici. To predstavlja veliku priliku jer nam omogućava da otvorenije predstavljamo svoje zemlje, politike i stavove, kao i da uspostavimo kontakte sa ljudima do kojih ranije možda ne bismo mogli da dopremo.
Ipak, suština diplomatije ostala je jednako važna kao i ranije. Ona se i dalje zasniva na razumevanju ljudi, izgradnji poverenja, pažljivom slušanju, časnom predstavljanju svoje zemlje i pronalaženju načina da se razlike prevaziđu i problemi rešavaju dijalogom. Tehnologija ne može da zameni ono što suštinski čini dobrog diplomatu – sposobnost prosuđivanja, kvalitet međuljudskih odnosa i lični integritet.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.',
'pageDate': '2026-07-29 23:11:21',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
