Brojne međunarodne misije traže hitne i delotvorne istrage napada na novinare i novinarke u Srbiji, jasne osude koje bi došle od zvaničnika, kao i da policija prestane da sprečava rad medija na javnim skupovima. A šta je odgovor vlasti na sve to? Osnivanje svog udruženja medija, tobože ugroženih, i obmana međunarodnih aktera
Na protestu studenata i građana “Ne želimo Ćacilend u Vrbasu” održanom u nedelju, grupa ljudi, jednoobrazno obučena u crne majice, uske bermude i sa kačketima na glavama – nalik onima koje vladajuća stranka poslednjih nedelja šalje na studentske i građanske proteste da tamo demonstriraju moć i silu vlasti – napala je ekipu televizije N1, novinarku Jelenu Mirković i snimatelja Danijala Dabića.
Vređali su ih, psovali i pretili njima i članovima njihovih porodica. Posebno se istakao jedan član nasilne grupe: ekipi N1 je pretio klanjem, uporno izvodeći karakterističan pokret rukom – povlačenje prsta preko vrata. O svemu ovome kasnije je svedočila novinarka Jelena Mirković.
Kao i bezbroj puta do sada, policija je nemo posmatrala taj čin, iako su pripadnici snaga reda dužni da intervenišu protiv svih koji ugrožavaju bezbednost novinara, kao i da ih zaštite dok obavljaju posao od društvenog značaja i najvišeg javnog interesa.
Napad na novinarsku ekipu tokom izveštavanja još je jedan u nizu brutalnih napada na novinare koji oslikavaju odnos vlasti prema profesionalnom i nezavisnom novinarstvu, a naročito prema novinarkama.
NAJGORI U REGIONU
Od novembra 2024, odnosno početka najveće političke krize u Srbiji do danas, bezbednost novinarki u Srbiji značajno je ugrožena. Podaci udruženja, međunarodnih organizacija i monitoring misija ukazuju na porast napada i pretnji, posebno tokom protesta i političkih skupova, uz izražen obrazac mizoginog i seksualizovanog nasilja na digitalnim platformama.
Prelomni momenat su masovni skupovi i demonstracije protiv vlasti tokom zime i proleća 2025, kada su zabeleženi brojni incidenti i privođenja novinara i novinarki, uključujući fizičke napade, pretnje smrću i policijsko udaljavanje sa događaja, najčešće bez adekvatne reakcije institucija.
Prema evidenciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), tokom 2024. godine prijavljeno je ukupno 166 napada na novinare, dok je ove godine, zaključno sa poslednjim danom jula, zabeleženo čak 135 slučaja takvih napada.
Samo u julu 2025. zabeležena su 24 incidenta, uključujući ozbiljne pretnje celim redakcijama, kao i brojne primere policijske brutalnosti usmerene ka novinarima na terenu.
Istovremeno, globalni i evropski pokazatelji ukazuju na nazadovanje Srbije – prema Indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica za 2025. godinu, Srbija zauzima 96. mesto od 180, što je najniži plasman u regionu.
POLICAJCI KAO SAUČESNICI
U pogledu rodne dimenzije, relevantna međunarodna istraživanja pokazuju da su novinarke nesrazmerno izložene onlajn nasilju: UNESCO–ICFJ nalazi da je 73 odsto ispitanih novinarki trpelo onlajn napade, uz značajan efekat autocenzure, dok Fridom haus beleži da je u Srbiji 71 odsto novinarki prijavilo mizogine i rodno zasnovane uvrede na mrežama. A sigurno je još mnogo onih koje to nisu prijavile.
Valja podsetiti i na neke od notornih primera, kako ne bi bili zaboravljeni u neprestanoj oluji loših vesti. Među njima su napad na novinarku Nove S Ivanu Marković i novinarku Južnih vesti Tamaru Radovanović tokom skupa SNS u Nišu 17. maja. Tada su, umesto da reaguju i udalje napadača, policajci uklonili novinarske ekipe, povinujući se naređenjima ljudi sa kačketima, SNS batinaša. Tu su i pretnje smrću i javno targetiranje redakcija: N1 je krajem jula dobio seriju brutalnih pretnji, pri čemu su udruženja upozorila da takve poruke slede javno targetiranje od strane najviših zvaničnika Srbije – predsednika Republike, predsednice Skupštine i drugih. Napad policije na novinara Radara Vuka Cvijića tokom intervencije žandarmerije ispred Pravnog fakulteta i hapšenje Darka Gligorijevića, novinara Zoomera, tokom izveštavanja iz Studentskog grada, još su neki od događaja koji potvrđuju obrazac sistemskog nasilja i zastrašivanja novinara.
DVOSTRUKI NAPAD
U takvoj atmosferi novinarke u Srbiji trpe “dvostruko opterećenje”: napadane su kao novinarke i kao žene. Mizogini govor mržnje, pretnje silovanjem i seksualizovane uvrede dominantne su forme onlajn agresije, što potvrđuju i OSCE i UNESCO. U domaćem kontekstu takvo onlajn nasilje ima svoju oflajn komponentu – često se prepliće sa orkestriranim tabloidnim kampanjama prorežimskih medija i porukama državnih zvaničnika sa mitinga, televizijskih gostovanja, obraćanja naciji…
Međunarodne misije (MFRR, IPI, CPJ) ocenjuju da je bezbednost novinarki u Srbiji na kritičnoj tački, traži se odlučan odgovor EU i državnih vlasti.
Preporuke uključuju hitne i delotvorne istrage, jasne osude koje bi došle od zvaničnika, kao i da policija prestane da sprečava rad medija na javnim skupovima.
A šta je odgovor vlasti na sve to? Odgovor je – formiranje lažnog novinarskog udruženja ANS, čiji su članovi već na osnivačkoj skupštini zakukali o vlastitoj ugroženosti tražeći tobož zaštitu od države.
Šta dalje čini vlast u Srbiji? Obmanjuje međunarodne aktere kako sve radi kako bi se bezbednost novinara popravila, a zapravo uporno i sve više huška svoje simpatizere na nasilje protiv profesionalnih novinarki i novinara.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog teksta odgovoran je isključivo nedeljnik “Vreme” i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije. Projekat – Women Journalists Are Not Alone: Information, Protection and Resilience – podržan je u okviru programa podrške “Safejournalists.net”.
Autor je član Stalne radne grupe za bezbednost novinara
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog teksta odgovoran je isključivo nedeljnik “Vreme” i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije. Projekat – Women Journalists Are Not Alone: Information, Protection and Resilience – podržan je u okviru programa podrške “Safejournalists.net”.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
“Pretnje novinarkama često dolaze iz krugova koji se pozivaju na ‘porodične’, ‘nacionalne’ ili ‘patriotske’ vrednosti. A zar osnovna vrednost ne bi trebalo da bude poštovanje žene? Kako je moguće da neko ženi ili devojci piše da je treba ubiti, proterati, označiti kao ‘neprijatelja’ – samo zato što radi svoj posao”
“Onog trenutka kada je pala nadstrešnica i kada je sve počelo da se odvija, napravili smo redakcijski sastanak i dogovorili se: ovog puta moramo da izaberemo stranu. Ja sam se bavila sportskim novinarstvom, uvek sam strastveno navijala za ‘Partizan’ i nikada nisam na terenu pokazala simpatije. Međutim, ovo je situacija – najteža za mojih dvadesetak godina novinarstva – u kojoj moraš jasno da se odrediš. Ne možemo da podržimo niti da ublažimo ono što se dešava građanima ove zemlje”
