Kome treba bogat i obrazovan građanin
"Mnogo buke oko normalnih stvari"; VREME 911
Ljudsko pitanje
Nevidljivi sugrađani
O problemima raseljenih sa Kosova gotovo uopšte ne brinu ni Beograd ni Priština
Intervju – Dr Ana Pešikan, ministar nauke
Demokratija, nauka i obrazovani građanin
"Nauka je jedina oblast u Srbiji koja je već ušla u Evropu. Mi pripadamo svetskoj naučnoj zajednici i bilo kakvo sprečavanje nastavka međunarodnih projekata bila bi šteta samo za nas. Kao što ne treba Novaku Đokoviću zabraniti da igra sa igračima iz zemalja koje su priznale Kosovo, ne treba zabraniti ni našim istraživačima da rade u međunarodnim timovima"
Zoom
Ravnoteža straha – Kosovo, Evropa, Srbija, izbori… sve krupne reči. A gde su tu građani i njihovi interesi?
Onaj koji je najviše zategao uže, Vojislav Koštunica, srpski premijer, izbore ne pominje, barem do utorka uveče kada ovaj tekst nastaje, što mu je jedan od pametnijih poteza u poslednje vreme, jer se jasno vidi da on i njegova stranka nemaju čemu dobrom od izbora da se nadaju
Srbija i Hag
Slučaj građanina Tolimira
Trapavim pokušajem da se za pogled Karle del Ponte plasira laž o okolnostima hapšenja odbeglog generala, vlasti su se teško ogrešile o domaći zakon, a usput su dodatno srozale ugled Srbije u očima stranaca
Izjava nedelje
„Vrlo često ih nazivam ‘dragi građani’ ili ‘naši prijatelji, građani iz južne srpske pokrajine’, ‘srpski građani’, ‘naši prijatelji Šiptari’, ‘naši prijatelji Albanci'“
Aleksandar Simić, član pregovaračkog tima iz Beograda, otkriva kako tokom pregovora oslovljava pregovarački tim kosovskih Albanaca (B92)
Romska kultura u Srbiji
Ravnopravni građani specijalnog reda
Živeti bez doma i groba, biti svagda gost koji dolazi niotkuda, i deliti vreme na ono što se zbivalo pre i posle Aušvica, a pri tom ostati veran životu i temeljnim ljudskim vrednostima, to je osnovni krug tema romske literature.", kaže Rajko Đurić
Roman
Šumski građanin
Erlend Lu: Dopler
Prevele Sofija Bilandžija, Nataša Ristivojević i Mirna Stevanović
Geopoetika, Beograd 2005
Tribina - Vreme izazova
Kada će naši građani putovati bez viza u Evropu
U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Afere
Dogovori građanina Bagzija
Sada je i grčka policija počela da se pita šta se zapravo događalo u onoj tajanstvenoj junskoj solunskoj noći kada je uhapsila Dejana Milenkovića: zašto nije imao nikakva dokumenta, ali je imao mnogo para; kud je krenuo, jadan; i zašto sve to upadljivo ne zanima ovdašnje vlasti