Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odbacio navode o pritiscima u javnim preduzećima da zaposleni dođu na miting Srpske napredne stranke 21. marta u Beogradu. Da li je to tačno?
Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu saopštilo je da postupa po krivičnoj prijavi „Telekom Srbija“ AD protiv NN lica zbog izvršenja krivičnog dela iznuda u pokušaju
Filipinsku državljanku, koja je došla u Srbiju da bi zaradila novac kao kućna pomoćnica, poslodavci su zlostavljali, ponižavali i izgladnjivali. Ovo nije jedini ovakav slučaj u Srbiji
Uredba kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto prestala je da važi 1. marta. Sa njom je prestala i obaveza trgovaca da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu
Kladionice su u gradovima Srbije na svakom ćošku. U 2025. godini su priređivači igara na sreću u državnu kasu uplatili rekordnih 28 milijardi dinara, što je gotovo 35 odsto više nego 2024.
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za prosečnu porodicu u Srbiji, slanje deteta na fakultet često znači finansijski problem. Školarina, stan, hrana i prevoz mogu premašiti čak i godišnju zaradu jednog roditelja
Sednica Visokog saveta tužilaštva i dalje je u toku i glasa se o ponovnom upućivanju tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), koji privremeno postupaju u tom tužilaštvu
Izbori za odbornike Skupštine grada Bora i skupštine opština Aranđelovca, Bajine Bašte, Kule, Knjaževca, Kladova, Majdanpeka, Lučana, Smederevske Palanke i Sevojna održaće se 29. marta 2026. godine. Ko je sve prijavio izborne liste i da li postoje koalicije između studenata i opozicionih partija
Pretnje, blokade i politički obračuni lidera Mađarske i Ukrajine postaju sve veći i teži. Da li nove tenzije među evropskim liderima nagoveštavaju širi sukob i novu krizu u Evropi
Predsednik Iranske fudbalske federacije Mehdi Taj izjavio je da nije siguran da li će nacionalni tim moći da igra utakmice predstojećeg Svetskog prvenstva. Donalda Trampa, sa druge strane, „nije briga“
Partizanov „zarobljeni“ trojac se iz Dubaija preko Ljubljane vraća u Beograd. Izraelski klubovi će svoje domaće utakmice ponovo igrati u Beogradu i Sofiji. Dubai je do kraja sezone domaćin u Sarajevu
Čelnici kluba iz Humske više ne mogu da se slože ni u vezi sa pitanjima od krucijalnog značaja, kao što su finansijska sigurnost i vandredna skupština, a sve to u situaciji koja nije nimalo laka za ovaj klub
Izmenama Plana generalne regulacije omogućilo bi se da se zemljište i objekti namenjeni javnim službama, kao što su škole, vrtići ili domovi zdravlja, prenamene u privatne i komercijalne sadržaje
Tužioci su pred ponovljeno glasanje na četiri izborna mesta za članove Visokog saveta tužilaštva dobijali pozive pritisaka od strane Bezbednosno-informativne agencije, pa su se tako našli na već dugačkom spisku brojeva koje je BIA okretala u proteklom periodu
Mnogi kažu da je Ljubljana mala i da se brzo obiđe. Ipak, nekoliko dana u slovenačkoj prestonici pokazuje da ovaj grad ima mnogo više od razgledanja centra i fotografisanja mostova.
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Studenti u blokadi iz Niša objavili su detaljan plan, program i rutu protesta koji je zakazan za nedelju, 1. marta. Okupljanje je zakazano za 16 časova kod Apelacionog suda i kružnog toka kod Delte. Protest će trajati nešto više od tri sata i završava se na trgu Kralja Milana u 19.30
Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, dok ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra
Kodeks novinara Srbije dobio je novu tačku zbog pojave identičnih ili gotovo identičnih tekstova koji se u kratkom roku pojavljuju na više portala, i koji su usmereni na pojedince koji kritikuju vlast i nemaju sagovornike, izvore i nisu potpisani
Sajtovi Radara, Južnih vesti i Glasa Šumadije od četvrtka ujutro uopšte nisu u funkciji. Po svemu sudeći, u pitanju je hakerski napad na server na kome se nalaze sva tri sajta
Sve je više dece sa prekomernom težinom i gojaznošću, a sve to povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema. Stučnjaci veliki akcenat stavljaju i na usamljenost i manjak socijalne interakcije, te fizičku aktivnost i ulogu porodice vide kao glavna rešenja
Akademijski odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti apelovao je na ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića da preduzme neophodne korake radi poništavanja odluka o sniženju ocena iz vladanja učenicima Pete beogradske gimnazije
Građani u centru Beograda treći dan zaredom protestuju u Kosovskoj ulici, zahtevajući od nadležnih odgovore na pitanja u vezi sa građevinskim radovima u ovom delu grada
Teretni saobraćaj na pruzi Budimpešta – Beograd po planu kreće za par nedelja, putnički odmah posle toga, u martu mesecu. Šta o tome, ali i načinu testiranja te izgledu vozova kažu mađarski mediji
Rukovodstvo karipske države, suočeno s krizom i pritiskom iz SAD, deluje toliko zbunjeno da čak pregovara sa zakletim neprijateljem kako bi obezbedilo sopstveni opstanak, piše Dojče vele.
Jer, najkasnije nakon pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da bi mogao na ovaj ili onaj način da „preuzme“ Kubu, nad Havanom se nadvija Damoklov mač koji je počeo da se nazire početkom januara otmicom predsednika Venecuele Nikolasa Madura iz njegove rezidencije u Karakasu.
To ne samo da pokazuje na šta je Tramp sve spreman i za šta je sposoban, već je režimu na Kubi oduzelo i jednog od najbližih saveznika i najvažnijih dobavljača nafte.
Zašto Tramp želi da „preuzme“ Kubu?
Kuba, ostrvo udaljeno oko 150 kilometara od obale SAD, trn je u oku Sjedinjenim Državama još od revolucije pod vođstvom Fidela Kastra 1959. Njegov komunistički režim oduvek se suprotstavljao nekada velikom uticaju SAD i smatra se uporištem protivničkih vlada, poput onih u Moskvi, Pekingu ili Karakasu.
Oprezne pokušaje obnove odnosa sa Kubom iz vremena predsednika SAD Baraka Obame poništio je Donald Tramp već u svom prvom mandatu (2017-2021) – na olakšanje mnogih kubanskih emigranata i njihovih potomaka širom sveta. Mnogi od njih žele pad Kastrovog režima. Jedan od njih je i američki državni sekretar Marko Rubio. Kubanska dijaspora u SAD predstavlja važnu biračku grupu, naročito u saveznoj državi Florida – jednoj od onih koje su presudne prilikom izbora predsednika.
To što Tramp baš sada pojačava retoriku, stručnjak za spoljnu politiku sa Univerziteta u Kelnu, Klemens Fišer, objašnjava unutrašnjopolitičkim razlozima: to je „moguće pokušaj odlučnog poteza nakon što stvari u Iranu ne idu kako je želeo. Tramp, kaže Klemens, „mora da pokaže da je snažan predsednik. S druge strane, mora da izbegne da vodi još jedan rat.“
Pritisak na Kubu američki predsednik je, međutim, pojačao već ranije: prema njegovom nalogu, venecuelanska potpredsednica Delsi Rodrigez u januaru je potpuno obustavila već smanjene isporuke nafte Kubi. Od kraja januara SAD takođe blokiraju pomorske rute ka karipskom ostrvu i prete sankcijama zemljama koje isporučuju robu. Prema navodima kubanske vlade, u zemlju već tri meseca nije stigla nijedna isporuka nafte. Domaća proizvodnja, koja već godinama opada, pokrila je 2024. manje od 30 odsto potreba. Učestali nestanci struje direktno su povezani s tim, jer se većina električne energije na Kubi proizvodi u termoelektranama na naftu.
Najgora ekonomska kriza u poslednje tri decenije
Međutim, nestašica energije je samo jedan – iako ozbiljan – aspekt aktuelne ekonomske krize, kaže kubanski ekonomista Elijas Amor, koji živi u Španiji. Osim kratkog perioda oporavka, kubanska ekonomija opada još od početka pandemije korone 2020. i to u proseku za 2,75 odsto godišnje. U 2025. pad je iznosio čak pet odsto: „Kubanska ekonomija je u najgorem stanju još od ’Specijalnog perioda’“, rekao je Amor za DW.
„Specijalni period u mirnodopsko vreme“ – tako kubanski režim zove vreme duboke recesije koja je pogodila zemlju nakon raspada Sovjetskog Saveza. U roku od četiri godine realni prihodi su tada pali za čak 90 odsto. Privremenim reformama, uključujući postepeno otvaranje turističkog sektora, vlada pod Fidelom Kastrom uspela je da ostvari delimičan oporavak. Pravi oporavak, međutim, usledio je tek kada je Hugo Čavez preuzeo vlast u Venecueli i preuzeo ulogu glavnog sponzora umesto SSSR-a.
Prema Amoru, postepeno otvaranje kubanske ekonomije tokom proteklih decenija možda trenutno sprečava krizu poput one iz 1990-ih. Ipak, ograničene reforme koje su poslednjih godina pokrenuli Fidelov brat Raul Kastro i predsednik Migel Dijaz-Kanel, jedva da još imaju efekta: „Čak ni turizam više ne može da zaustavi ovu kriznu situaciju, jer su pokretači ekonomije potpuno zamrli.“
Šta kubanska vlada može da suprotstavi SAD?
Iako je jedan tanker iz ruske „flote u senci“ navodno na putu ka Kubi, snažan pritisak iznutra i spolja očigledno je primorao kubanski režim da sedne za pregovarački sto. Prošle nedelje potvrdio je razgovore s američkim predstavnicima – o kojima je Tramp govorio još početkom marta.
Početkom nedelje, potpredsednik vlade i ministar trgovine, Oskar Perez-Oliva – inače pranećak braće Kastro – izjavio je da je Kuba spremna za otvorene trgovinske odnose sa američkim kompanijama i investicije Kubanaca koji žive u SAD. To, međutim, za SAD nije dovoljno. Državni sekretar Rubio zahteva drastične promene kako bi se prevazišla disfunkcionalna ekonomija. Ni oslobađanje određenog broja političkih zatvorenika verovatno neće zadovoljiti Vašington. Prema španskoj organizaciji za ljudska prava „Prisoners Defenders“, Kuba je krajem februara u zatvoru držala 1.214 političkih zatvorenika.
Ipak, Marija Hoze Espinosa, direktorka Centra za angažman i zagovaranje u Americi (CEDA) iz Vašingtona, ne misli da je režim pred neposrednim kolapsom: „Državni aparat – Komunistička partija, bezbednosne snage i vojno-ekonomski sistem (GAESA) – i dalje je relativno zatvoren.“
Da li se Kuba predaje pod pritiskom SAD?
Pukotine se ipak pojavljuju. Predsednik Migel Dijaz-Kanel smatra se manje-više zamenjivim partijskim funkcionerom i oslabljenim liderom. Suštinske promene na Kubi mogla bi da pokrene samo vojska – i porodica Kastro. „Porodica Kastro je ta koja kontroliše i vodi pregovore sa Sjedinjenim Državama“, kaže za DW Ted Henken, stručnjak za Latinsku Ameriku sa Univerziteta u Njujorku.
Pored potpredsednika vlade Pereza-Olive, kao rastući faktor moći smatra se i unuk Raula Kastra, Raul Giljermo, poznat kao „El Cangrejo“ (Rak). „Sve ukazuje na to da oni zastupaju interese porodice Kastro i da će na ovaj ili onaj način voditi vladu“, kaže Henken. Ipak, čak i s novom generacijom, smatra on, strukturne reforme uslediće tek za nekoliko godina.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije.Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
title: 'Vojna doktrina Donalda Trampa: Da li je posle Venecuele i Irana na redu Kuba?',
pubdate: '2026-03-20 15:00:52',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Dojče vele,Donald Tramp,Kuba,SAD",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Vojna doktrina Donalda Trampa: Da li je posle Venecuele i Irana na redu Kuba?',
'pageContent': 'Kuba tapka u mraku – stanovništvo u bukvalnom, a vlada u prenesenom smislu. Početkom nedelje, po četvrti put u dve godine, širom ostrva nestala je struja. Deseti veliki nestanak električne energije od februara 2024. izazvao je delimično nasilne proteste.
Rukovodstvo karipske države, suočeno s krizom i pritiskom iz SAD, deluje toliko zbunjeno da čak pregovara sa zakletim neprijateljem kako bi obezbedilo sopstveni opstanak, piše Dojče vele.
Jer, najkasnije nakon pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da bi mogao na ovaj ili onaj način da „preuzme“ Kubu, nad Havanom se nadvija Damoklov mač koji je počeo da se nazire početkom januara otmicom predsednika Venecuele Nikolasa Madura iz njegove rezidencije u Karakasu.
To ne samo da pokazuje na šta je Tramp sve spreman i za šta je sposoban, već je režimu na Kubi oduzelo i jednog od najbližih saveznika i najvažnijih dobavljača nafte.
Zašto Tramp želi da „preuzme“ Kubu?
Kuba, ostrvo udaljeno oko 150 kilometara od obale SAD, trn je u oku Sjedinjenim Državama još od revolucije pod vođstvom Fidela Kastra 1959. Njegov komunistički režim oduvek se suprotstavljao nekada velikom uticaju SAD i smatra se uporištem protivničkih vlada, poput onih u Moskvi, Pekingu ili Karakasu.
Oprezne pokušaje obnove odnosa sa Kubom iz vremena predsednika SAD Baraka Obame poništio je Donald Tramp već u svom prvom mandatu (2017-2021) – na olakšanje mnogih kubanskih emigranata i njihovih potomaka širom sveta. Mnogi od njih žele pad Kastrovog režima. Jedan od njih je i američki državni sekretar Marko Rubio. Kubanska dijaspora u SAD predstavlja važnu biračku grupu, naročito u saveznoj državi Florida – jednoj od onih koje su presudne prilikom izbora predsednika.
To što Tramp baš sada pojačava retoriku, stručnjak za spoljnu politiku sa Univerziteta u Kelnu, Klemens Fišer, objašnjava unutrašnjopolitičkim razlozima: to je „moguće pokušaj odlučnog poteza nakon što stvari u Iranu ne idu kako je želeo. Tramp, kaže Klemens, „mora da pokaže da je snažan predsednik. S druge strane, mora da izbegne da vodi još jedan rat.“
Pritisak na Kubu američki predsednik je, međutim, pojačao već ranije: prema njegovom nalogu, venecuelanska potpredsednica Delsi Rodrigez u januaru je potpuno obustavila već smanjene isporuke nafte Kubi. Od kraja januara SAD takođe blokiraju pomorske rute ka karipskom ostrvu i prete sankcijama zemljama koje isporučuju robu. Prema navodima kubanske vlade, u zemlju već tri meseca nije stigla nijedna isporuka nafte. Domaća proizvodnja, koja već godinama opada, pokrila je 2024. manje od 30 odsto potreba. Učestali nestanci struje direktno su povezani s tim, jer se većina električne energije na Kubi proizvodi u termoelektranama na naftu.
Najgora ekonomska kriza u poslednje tri decenije
Međutim, nestašica energije je samo jedan – iako ozbiljan – aspekt aktuelne ekonomske krize, kaže kubanski ekonomista Elijas Amor, koji živi u Španiji. Osim kratkog perioda oporavka, kubanska ekonomija opada još od početka pandemije korone 2020. i to u proseku za 2,75 odsto godišnje. U 2025. pad je iznosio čak pet odsto: „Kubanska ekonomija je u najgorem stanju još od ’Specijalnog perioda’“, rekao je Amor za DW.
„Specijalni period u mirnodopsko vreme“ – tako kubanski režim zove vreme duboke recesije koja je pogodila zemlju nakon raspada Sovjetskog Saveza. U roku od četiri godine realni prihodi su tada pali za čak 90 odsto. Privremenim reformama, uključujući postepeno otvaranje turističkog sektora, vlada pod Fidelom Kastrom uspela je da ostvari delimičan oporavak. Pravi oporavak, međutim, usledio je tek kada je Hugo Čavez preuzeo vlast u Venecueli i preuzeo ulogu glavnog sponzora umesto SSSR-a.
Prema Amoru, postepeno otvaranje kubanske ekonomije tokom proteklih decenija možda trenutno sprečava krizu poput one iz 1990-ih. Ipak, ograničene reforme koje su poslednjih godina pokrenuli Fidelov brat Raul Kastro i predsednik Migel Dijaz-Kanel, jedva da još imaju efekta: „Čak ni turizam više ne može da zaustavi ovu kriznu situaciju, jer su pokretači ekonomije potpuno zamrli.“
Šta kubanska vlada može da suprotstavi SAD?
Iako je jedan tanker iz ruske „flote u senci“ navodno na putu ka Kubi, snažan pritisak iznutra i spolja očigledno je primorao kubanski režim da sedne za pregovarački sto. Prošle nedelje potvrdio je razgovore s američkim predstavnicima – o kojima je Tramp govorio još početkom marta.
Početkom nedelje, potpredsednik vlade i ministar trgovine, Oskar Perez-Oliva – inače pranećak braće Kastro – izjavio je da je Kuba spremna za otvorene trgovinske odnose sa američkim kompanijama i investicije Kubanaca koji žive u SAD. To, međutim, za SAD nije dovoljno. Državni sekretar Rubio zahteva drastične promene kako bi se prevazišla disfunkcionalna ekonomija. Ni oslobađanje određenog broja političkih zatvorenika verovatno neće zadovoljiti Vašington. Prema španskoj organizaciji za ljudska prava „Prisoners Defenders“, Kuba je krajem februara u zatvoru držala 1.214 političkih zatvorenika.
Ipak, Marija Hoze Espinosa, direktorka Centra za angažman i zagovaranje u Americi (CEDA) iz Vašingtona, ne misli da je režim pred neposrednim kolapsom: „Državni aparat – Komunistička partija, bezbednosne snage i vojno-ekonomski sistem (GAESA) – i dalje je relativno zatvoren.“
Da li se Kuba predaje pod pritiskom SAD?
Pukotine se ipak pojavljuju. Predsednik Migel Dijaz-Kanel smatra se manje-više zamenjivim partijskim funkcionerom i oslabljenim liderom. Suštinske promene na Kubi mogla bi da pokrene samo vojska – i porodica Kastro. „Porodica Kastro je ta koja kontroliše i vodi pregovore sa Sjedinjenim Državama“, kaže za DW Ted Henken, stručnjak za Latinsku Ameriku sa Univerziteta u Njujorku.
Pored potpredsednika vlade Pereza-Olive, kao rastući faktor moći smatra se i unuk Raula Kastra, Raul Giljermo, poznat kao „El Cangrejo“ (Rak). „Sve ukazuje na to da oni zastupaju interese porodice Kastro i da će na ovaj ili onaj način voditi vladu“, kaže Henken. Ipak, čak i s novom generacijom, smatra on, strukturne reforme uslediće tek za nekoliko godina.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije.Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-20 15:00:52',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
