Svako jutro ljudi oblače majice, donji veš ili sportsku opremu ne razmišljajući mnogo od čega je ta odeća. Poliester, sintetičko vlakno nastalo hemijskom preradom naftnih derivata, danas je jedan od najzastupljenijih materijala u tekstilnoj industriji.
Korišćen je u Drugom svetskom ratu jer drži toplotu i bolje odbija vodu, a onda je modna industrija rešila da ga upotrebi naširoko. Jeftin je, dobro prianja, izdržljiv je i malo se gužva.
Ali, poliester je, kao i najlon, na lošem glasu. Koža sa njim loše diše, spravlja se sa hemikalijama koje mogu da izazovu rak, a prema nedokazanim tvrdnjama, poliester čak vodi neplodnosti.
Ako to i nije sigurno, a ono je sigurno da bacamo nepojmljiva brda odeće. Ako je od plastike, onda se ne razlaže.
„Brendovi ne ignorišu problem poliestera zato što nije dovoljno poznata njegova negativna strana nego zato što je on temelj modne ekonomije“, kaže Marija Petković, inženjerka zaštite životne sredine i osnivačica platforme „Održivi glas“.
„Da bismo uzdrmali temelj, potrebne su nam radikalne promene. Poliester je ovde samo savršen igrač u igri potrošnje“, dodaje Petković za naš njuzleter Međuvreme.
„Aktivna“ odeća
Poliester se valja pod hvalospevom da je u pitanju „aktivna“ odeća – helanke, sportski grudnjaci, majice za trčanje.
Izazivaju barem iritacije kože jer se obično nose na mestima sa visokim trenjem – recimo između butina – i to onda kad se pojačano znojimo.
Hirurg Ahmed Šafik je 1993. i 2008. objavio kontroverzna istraživanja o uticaju različitih vrsta tekstila na plodnost. Kod ženki pasa je nošenje poliestera navodno smanjilo progesteron do nivoa neplodnosti.
Šafik je tvrdio da je i grupi od 14 muškaraca dao da nose poliestersku traku preko skrotuma i da su privremeno izgubili plodnost. Čak je za istraživanja dobio jednu vrstu alternativne „Nobelove nagrade“, ali ishod nikad nije prihvaćen u naučnoj zajednici.
Problem u hemikalijama
Ali, ono što će svako reći – poliester se tretira hemikalijama koje jesu kancerogene. Što jeftinija odeća, to je veći rizik.
Mada, i danas većina naučnika tvrdi da bi trebalo da živite zakopani pod brdom poliestera da biste dobili tumor od njega.
„Devojke nose veš napravljen od poliestera, topove za trening u kojima se znoje i izlažu osetljive delove tela, riziku da budu izložene upijanju PFAS-a, takozvanih večnih hemikalija“, kaže Petković.
„Spavamo u posteljini koja nije od prirodnog materijala, nosimo letnje i zimske stvari od poliestera, znojimo se i grejemo u njemu.“
Američki Centar za životnu sredinu i zdravlje nalazio je navodno u sportskim brushalterima i helankama po 40 puta veću količinu bisfenola A nego što je dopušteno.
Šta će nam toliko krpica?
Odeća bolje „diše“ kad je od pamuka, lana ili vuke. Ali, kome je do životne sredine, treba da zna da ni prirodni materijali poput pamuka nisu nevini – troše se nesnosne količine vode za proizvodnju.
Što se tiče poliestera, u teoriji on bi trebalo da se reciklira. U praksi, završava na raznim deponijama. „Bacanje poliesterske odeće ne uklanja problem, već ga samo premešta na deponije gde materijal može opstati decenijama ili vekovima“, kaže Petković.
Kao i uvek kada je reč o odeći, valja prvo razmisliti koji će nam đavo ormari krcati jeftinom odećom umesto da bude manje, a kvalitetnije. Nekako se preživi i sa tri para pantalona ili tri džempera.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
