Trampova administracija nije donela ništa novo Srbiji

Očekivanja javnosti da će administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa u njegovom drugom mandatu biti naklonjenija Srbiji, pogotovo po pitanju kosovskog problema, za sada nisu ispunjena, ukazuju sagovornici „Vremena“. Naglašavaju da bi pritom trebalo uzeti u obzir i to da je Kosovo zbog postizborne krize već dugo „paralizovano“.

Dodatno, Tramp je očekivanja javnosti izneverio i time što je Srbiji uveo carine od čak 37 odsto, ali takav potez ni u kom slučaju ne bi trebalo shvatati lično. Pritom je izvoz iz Srbije u SAD ionako vrlo skroman.

Dve vrste očekivanja

Viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović kaže za „Vreme“ da je neophodno razdvojiti ono što je od Trampa očekivao vrh države, od onog što što je od predsednika SAD očekivala opšta populacija.

„Značajan deo srpske populacije se nadao da bi Tramp potencijalno mogao da predstavlja barem blago drugačiju politiku SAD u odnosu na Srbiju, naročito kada su u pitanju problemi kao što je Kosovo. S druge strane, srpsko rukovodstvo je očekivalo da će ojačati svoju poziciju tako što će Trampova administracija biti manje sklona tome da ih kritikuje zbog unutrašnjih problema“, navodi Vuksanović.

Neozbiljna izjava o sprečavanju rata na Kosovu

On naglašava da bi trebalo uzeti u obzir da je Tramp pobedio u novembru 2024. godine, što se poklopilo sa padom nadstrešnice u Novom Sadu.

„Nakon pogibije tih ljudi i protesta koji su usledili cela Srbija je paralizovana, zbog čega se ne može govoriti ni o preterano koherentnoj spoljnoj politici. Ono što je Srbija do sada dobila od Trampove administracije su prilično nezadovoljavajuće stvari, poput carina koje su joj uvedene i koje su najviše na Balkanu. Pored toga, tu se našla i ona neozbiljna Trampova izjava o sprečavanju rata na Kosovu, što je samo pokušaj marketinškog prikazivanja njega samog kao mirotvorca, jer nije bilo nikakve krize koja je zahtevala takav tip intervencije i nismo bili blizu rata na Kosovu“, kaže Vuksanović.

Ističe da je iz perspektive Beograda veoma bitno što je specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel, “ koji je veoma antikurtijevski nastrojen“, i dalje veoma fokusiran na kosovsku vladu.

„Mišljenje Beograda o Trampovoj administraciji biće oblikovano na osnovu toga kakav će biti njen prema Kosovu, prvenstveno prema politici konstatnih pritisaka Kurtijeve vlade na srpsku zajednicu na severu Kosova, i na osnovu toga kakav će stav ta administracija zauzeti prema trenutnim protestima u Srbiji“, naglašava Vuksanović.

Opšta paraliza

Ocenjuje da Trampova administracija do sada „apsolutno nije uradila ništa“ po pitanju poboljšanja položaja Srbije u trvenju sa Kosovom.

„Međutim, ni slučajno ne treba zaboraviti da je Kurtijevo Kosovo u paralizi kao i Vučićeva Srbija. Na Kosovu ne može da se formira vlada i nije isključeno da će biti novih izbora. Kurti je vršilac dužnosti premijera u prelaznom periodu i on to koristi da udara jače na srpsku zajednicu. Moguće je da će Grenel primeniti mere slične onima iz 2020. godine kada je lobirao da ostale albanske partije tada izglasaju nepoverenje Kurtiju“, podseća Vuksanović.

Kaže da je zgrada Generalštaba ustupljena Trampovom zetu Džaredu Kušneru upravo zato da bi se „kupilo prijateljstvo Trampove administracije“, te da „Tramp može da postane predmet ozbiljnije polarizacije u srpskom društvu ukoliko deo populacije koji protestuje počne da doživljava njegovu administarciju kao zaštitnika vladajuće garniture“.

Bez mešanja u unutrašnje stvari Srbije, osim ako…

Podseća da su prilikom razgovora predsenika Srbije Aleksandra Vučića i Donalda Trampa mlađeg građani koji protestuju predstavljeni kao „soroševci i agenti obojene revolucije“.

„Vidljivo je da se u tom slučaju govori jezikom Trampove administracije kako bi se osigurala njena podrška. Ne verujem da će se SAD otvoreno mešati u unutrašnje prilike Srbije, ali verujem da će se držati po strani po tom pitanju, osim ukoliko ne procene da im je neki interes ugrožen. Treba biti surovo realan: uprkos tome što su neki govorili da američke demokrate imaju bolji pristup Srbiji po pitanju stanja demokratije, od 12 godina vlast SNS-a osam godina se poklapa sa vladavinom demokrata u SAD, odnosno Bajdenovom i Obaminom administracijom“, ukazuje Vuksanović.

Kada su u pitanju carine, reč je o tome kako Tramp vidi globalnu trgovinu.

„To malo što se iz Srbije izvozi u SAD su zapravo proizvodi stranih investora. Ti investitori računaju na podršku Vlade Srbije da lobira u SAD u nadi da će carine biti ukinute, ali je pitanje koliko je ona zainteresovana za to u trenucima dok se bori za svoj opstanak. Velika je šansa da će se ti investitori boriti da svoj izvoz preusmere na neka druga tržišta“, navodi Vukasnović.

Odnos prema NIS-u je odlučujuć

Prema njegovoj oceni značajniji odlučujući faktor po pitanju odnosa SAD i Srbije su sankcije Naftnoj industriji Srbije.

„Do sada vidimo da Trampova administracija konstantno odlaže primenu izvršne odluke koju je Bajdenova administracija usvojila na samom kraju svog mandata. Po tom pitanju je postojalo neko lobiranje Vlade Srbije u saradnji sa Orbanovom vladom u Mađarskoj, ali deluje da je glavni faktor kojim se SAD ruvode pri odlaganje tih sankcija u kontekstu bilateralnih odnosa SAD i Rusije, a ne posledica kampanje Srbije“, zaključuje Vukasnović.

Ostvarivanje obećanja iz kampanje

Politikolog iz organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić ocenjuje da je oko pola godine vlasti Donalda Trampa obeležila politika koja se u velikoj meri oslanja na njegove najave iz kampanje.

„Administracija se fokusirala na novu carinsku politiku, promene u energetskoj politici, skretanje ka konzervativizmu u društvenim pitanjima, redukciji strane pomoći, nižim porezima, ali i promeni spoljne politike. Naravno, sve njegove globalne odluke imale su uticaja na Srbiju, iako one nisu donete zbog Srbije“, kaže Milić za „Vreme“.

Nema naznaka o prekomponovanju politike

On ukazuje da u domaćem javnom mnjenju postoji nada da bi Tramp mogao da promeni zapadnu spoljnu politiku koju desni deo političkog spektra percipira kao prestrogu prema Srbiji i njenim interesima.

„Iako je Tramp značajno promenio spoljnu politiku Amerike, još nema naznaka o velikom prekomponovanju koje bi se odnosilo na Srbiju“, naglašava Milić.

Njemu se čini da će zvaničnici Srbije imati bolji „prolaz“ kod republikanske administracije i da će lakše dolaziti do susreta i poseta nego što je to bio slučaj sa administracijom demokrata.

„To ne garantuje nužno promenu američke politike, ukoliko se interesi ne budu preklapali. Pitanje sankcija NIS-u kao nasleđena prepreka i carine na srpsku robu, kao autentično Trampova nova prepreka, biće ključne za procenu budućih odnosa prema Srbiji. Ukoliko budu razrešena bez velike štete po Srbiju, to će biti uspeh i znak da će se odnosi poboljšavati“, kaže Milić.

I on zaključuje da će dosta toga zavisiti od Trampovog pristupa pitanju Kosova, jer je to pitanje bitno za percepciju spoljnopolitičkih partnera kod značajnog dela građana Srbije.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.