Aleksandar Vučić se javno obratio četiri puta tokom jučerašnjeg dana, srede, 13. avgusta. Ako je i od njega, mnogo je. Prvo obraćanje dogodilo se oko 16.30, preko Instagrama. Zatim, malo nakon 20.30, ispred prostorija SNS-a Savski venac. Pola sata kasnije, govorio je u ćacilendu. Konačno, nekoliko minuta pred ponoć, iz Palate Srbije obratio se medijima zajedno sa ministrom policije Ivicom Dačićem i direktorom policije Draganom Vasiljevićem. Iako su ta četiri obraćanja naizgled tematski različita, suština im je ista: Vučić je skinuo rukavice.
Vlast sa svojim plaćenicima i batinašima ulazi u otvoreni rat sa građanima. Nije više reč samo o palicama, jajima i kamenicama. Sada napadaju pirotehnikom, a sinoć je opalio i pištolj.
Pa ipak, ni u jednom od svoja četiri sinoćnja obraćanja, Vučić nije pomenuo nasilje svojih takozvanih pristalica, a zapravo plaćenih kriminalaca i vucibatina prema građanima koji samo traže izbore. Govorio je o “devet meseci nasilnih protesta”, o “pokušajima ubistva” koje su protestanti tobož činili. Prave slike smo videli: oni imaju palice, vatromete, topovske udare, kamenje i, ponovićemo: vatreno oružje.
Ko je on od srede uveče
U ovom tekstu Aleksandar Vučić nije nijednom označen funkcijom koju zvanično nosi, nije nazvan predsednikom Republike Srbije. Te se funkcije u sredu uveče odrekao, onog trenutka kada je podelio građane na svoje i neke druge. Juče je konačno prestao da se skriva iza funkcije i govorio kao onaj koji zapravo jeste: predvodnik udružene kriminalne grupe koja je okupirala ovu zemlju. Juče se on obraćao samo svojima. Davao im je vetar u leđa i podsticao na još gore nasilje prema građanima Republike Srbije.
Prognozirati šta će dalje biti, visoko je rizičan poduhvat. Međutim, jasno je da pošten čovek, koji devet meseci na ulici traži minimum minimuma, puko poštovanje pravde, sada od ovih može da očekuje sve. I to sve ono što smo poslednjih meseci gledali u naznakama. Davao nam je Vučić signale: policiju koja ne reaguje, zvučni top, pa policiju koja bije… Ali, od preksinoć, 12. avgusta, nakon događaja u Vrbasu i Bačkoj Palanci, jasno je da policija više ne postoji.
Šta mu je plan
Da je Vučić poražen i da mu je ovo kraj, postalo je opšte mesto. No, ne smemo da žmurimo pred činjenicom da se zverski batrga i otima sudbini koja mu je neminovna – odlasku s vlasti.
Da će do svega ovoga doći, znali su pobunjeni građani od prvog dana kada su izašli na ulice, ne od početka blokada, nego od onog prvog protesta nakon pada nadstrešnice, održanog 5. novembra 2024. u Novom Sadu. Znao je to i on, samo je odlagao plan koji je imao još tada. Prvo, i te je noći poslao batinaše da demoliraju Gradsku kuću u Novom Sadu. Drugo, napravio je grešku i onog 22. novembra kad su počele blokade fakulteta – poslao je Miliju Koldžića sa batinašima da tuku studente FDU. Ceo ovaj devetomesečni talas protesta, koji neće stati, počiva na jednoj greški: Koldžić i ekipa planirali su da napadnu predstavnike Proglasa, ali su se zaustavili na pogrešnoj raskrsnici i premlatili studente i profesore.
Preplašen i očajan, Vučić sada pušta u pogon plan iz novembra 2024: neka odu batinaši da glume nezadovoljne pristalice SNS-a, nek izgleda kao da je udario narod na narod, komšija na komšiju.
Kasno je za to, prekasno. Nije uspelo ni pre devet meseci, kad je bio mnogo jači. Jer građani ne samo da se više ne plaše, taj je strah nestao još pre Nove godine. Građani su za ovih devet meseci povratili ne samo hrabrost, nego i snagu, svest o tome kolika im je moć, svest da je ta moć sve ovo vreme, svih 13 godina, bila njihova. Samo ih je jedan siledžija ubedio da nije tako.
Nije ovde samo “strah promenio stranu”, ovde se desilo mnogo više: kidnapovani narod uspeo je da skine povez sa očiju i vidi svog otmičara. A on nije ni lud ni opasan, on je samo jedan preplašeni dečak iz disfunkcionalne porodice, u telu čoveka od 55 godina.
U tom smislu, odlazak sa vlasti bio bi spas i za njega.
