Umesto od 1. avgusta, američke carine na uvoz važe od 7. avgusta, saopštio je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp. Srbija spada u grupu zemalja kojima će Amerika nametnuti najvišu carinsku stopu
U trenutku kada u Americi nema ozbiljnog odgovora opozicije, Bela kuća se našla na udaru onih koji su aktuelnog predsednika doveli na vlast i traže objavljivanje čitavog dosijea Džefrija Epstina, osramoćenog milijardera
Iako su EU i SAD postigle dogovor koji donosi velike američke investicije i trgovinske olakšice, evropski privrednici upozoravaju na negativne efekte carina od 15 odsto na izvoz, posebno u hemijskoj industriji
Sjedinjene Američke Države zabranile su transrodnim ženama da se takmiče u ženskim olimpijskim disciplinama, u skladu sa novom politikom koju je naredila administracija Donalda Trampa, čime su se našle u sukobu s pravilima Međunarodnog olimpijskog komiteta
Slučaj Epstajn je simbol „močvare“ i svih teorija zavere o eliti koja „zaista vlada svetom“. Tramp je stekao slavu (i glasove birača) obećanjem da će „tu močvaru da isuši“. Zašto se sada nećka da objavi spise o tome
Američki Vrhovni sud privremeno je ukinuo zabranu Trampovog plana o otpuštanju hiljada zaposlenih u Ministarstvu prosvete, čime je Bela kuća zabeležila novu pobedu pred pravosuđem. Liberalne sudije upozorile su da odluka narušava ustavnu podelu vlasti
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će od 1. avgusta uvesti carine od 30 odsto na robu iz Evropske unije. Brisel poručuje da je otvoren za pregovore, ali najavljuje kontramere ako dogovor ne bude postignut
Pošto u Americi novac ima veću vrednost nego u drugim delovima sveta, raspodela budžeta nije samo stvar funkcionisanja države već pitanje prioriteta onih koji su na vlasti. Bogati će imati više, siromašni još manje, a svi zajedno biti zaduženiji nego pre
Predlog za nagradu za mir dolazi nakon što je izraelski lider godinama vršio pritisak na Donalda Trampa i njegove prethodnike da preduzmu vojnu akciju protiv iranskog nuklearnog programa
Posle najave o uvođenju i odlaganja, stigao je novi datum od kada će Amerika uvesti sankcije na robu iz uvoza. Prema novoj najavi američkog predsednika Donalda Trampa, carine stupaju na snagu 1. avgusta, i za Srbiju su smanjene za dva odsto u odnosu na prethodnu najavu
Od prošle nedelje, savremena ratna istoriografija, posebno ona bliskoistočna, bogatija je za novi idiom – Dvanaestodnevni rat koji su vodili Izrael i Iran od 13. do 24. juna tekuće godine, a koji je predsednik SAD Donald Tramp odlučio da naprasno “okonča” o letnjem solsticiju, zamahnuvši Ponoćnim čekićem i “potpuno satrvši iranski nuklearni program”, kako se i sam odmah pohvalio
Zahvaljujući novom Trampvom zakonu bogati bi mogli samo da postanu bogatiji, a više ljudi koji primaju bonove za hranu moralo bi da radi da bi zadržali svoje beneficije
Iako republikanci imaju većinu u Senatu, rezultat glasanja je bio 50:50, jer su republikanski senatori Rend Pol, Suzan Kolins i Tom Tilis glasali protiv, zajedno sa svih 47 demokrata
Deluje da se primirje između Izraele i Irana stabilizuje, ali dok u regionu raste nada u smirivanje tenzija, mnoge države i dalje zauzimaju podeljene stavove prema Teheranu
Administracija predsednika Amerike Donalda Trampa otpustila je stotine novinara Glasa Amerike (VOA). Tako je zatvoren nezvanični javni servis SAD osnovan još 1942. godine
Lideri NATO podržali su u sredu veliko povećanje potrošnje za odbranu koje je tražio predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, i ponovo potvrdili posvećenost međusobnoj odbrani u slučaju napada
Američki predsednik Donald Tramp, koji je obećavao da će okončati ratove svojih prethodnika, poslao je nosače aviona, razarače i bombardere preko sedam mora, koji su bacali bombe od 13.600 kila na iranske bunkere 90 metara ispod zemlje, uvukavši Ameriku u rat sa Iranom. Nakratko je ispunio ratni cilj Izraela – koji je dosad ubio 17 iranskih atomskih naučnika – pa brzo proglasio misiju okončanom i isposlovao primirje, dok su odjekivale poslednje salve, nadati se, kratkog rata
Nakon što je na pritisak predsednika SAD Donalda Trampa dogovoreno primirje, Izrael polako ukida ograničenja za stanovništvo, a predsednik Irana želi da pokrene obnovu. Povratak u normalnost je, međutim, prilično varljiv
Američki predsednik Donald Tramp objavio da je dogovoren dvanaestočasovni prekid vatre između Izraela i Irana. Teheran potvrdio dogovor, kao i kabinet Benjamina Netanjahua. Međutim, Izrael je saopštio da je Iran ispalio nove projektile, a Tramp je sada besan zbog toga
Iako Donald Tramp tvrdi da je SAD uništio tri nuklearna postrojenja u Iranu, stručnjaci upozoravaju da ne postoje čvrsti dokazi za to. Izostala je i odluka američkog Kongresa ili rezolucija UN-a o napadu
Američka GBU-57 smatra se najjačom bombom za probijanje bunkera na svetu. Jedino ona može da uništi zaštićena iranska nuklearna postrojenja. Sada je američki predsednik Tramp izdao naredbu za napad
Donald Tramp je upozorio Iran da bi SAD mogle da nastave napade ukoliko Iran ne pristane na mir. Opisao je američke vojne udare na tri nuklearna postrojenja u Iranu kao „spektakularan vojni uspeh“ i dodao da su objekti „potpuno uništeni“
Tramp je rekao da ima potpunu kontrolu nad iranskim nebom, kao i da zna lokaciju ajatolaha Hamneja, ali da ga, za sada, neće ubiti. Sat vremena kasnije, američki predsednik se sastao sa svojim timom za nacionalnu bezbednost. Čekaju se naredni koraci
U zajedničkoj izjavi objavljenoj nakon samita u Italiji, lideri G7 pozvali su na rešavanje iranske krize i širu deeskalaciju sukoba na Bliskom istoku. Iako je američki predsednik Donald Tramp u početku odbio da potpiše dokument zbog formulacija koje se tiču poštovanja međunarodnog prava, izmenjena verzija dobila je njegovu podršku — uz zadržavanje oštre retorike prema Iranu i bezuslovne podrške Izraelu
Prevod
PKS: Razočaravajuća odluka za Srbiju
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić je rekao da se na sajtu Bele kuće pojavio spisak na kojem stoji da je Srbija dobila carine od 35 odsto, odnosno da je zadržano na niovu kao što je bilo u pismu koje je poslato pre mesec dana, prenosi RTS.
„Bitno je naglasiti da glavne pregovore vodi država i samim tim moramo sačekati zvanično saopštenje zvaničnika da bismo mogli da vidimo kakvi su detalji, da li se to odnosi na sve proizvode koji idu iz Srbije tamo ili postoje neki izuzeci“, rekao je Stanić.
Stanić navodi da je, po njegovom mišljenju sa pozicije privrede, odluka SAD razočaravajuća za Srbiju.
„U poslednjih deset godina značajno smo unapređivali ekonomske odnose. Imamo rast u razmeni spoljno-trgovinske robe sa Amerikom za preko 20 odsto. Nema potrebe, ali ima izgleda političkih razloga, da se taj rast ograniči. Mnogi naši privrednici neće tamo biti konturentni, imajući u vidu da je na ovoj listi Srbija među deset odsto zemalja sa najvišim carinama", rekao je Stanić za RTS.
Stanić veruje da šansa za pregovore u narednih sedam dana postiji, ali da je ostalo samo tehničko prilagođavanje, ne i suštinsko.
Srbija, inače, ima stopu od 74 odsto carina na uvezenu robu iz SAD-a.
Loš potez za svetsku privredu
Kako je ranije za „Vreme” objasnio ekonomista Ljubomir Madžar, uvođenje carina je loša mera koja će se odraziti na efikasnost svetske privrede u celini.
„To je situacija u kojoj svi gube na nešto duži period, a na kratak rok može da se desi da neko nešto ulovi, ali se posle to skupo plaća na gubicima na efikasnosti, jer carine su veliki neprijatelj efikasnosti privređivanja”, kazao je Madžar.
Odluka Trampove administracije inspirisana je, pored ostalog, i činjenicom da je u drugim delovima sveta proizvodnja mnogo jeftinija nego u Americi, „zato što su američke nadnice vrlo visoke i naravno da se isplati preseliti firmu u Kinu gde još ima mnogo jeftine, dobre i disciplinovane radne snage”.
„Što se efekata na Srbiju tiče, prvo i najsigurnije što može da se kaže je da ti efekti neće biti povoljni. S druge strane, mi nemamo neke preterano razvijene ekonomske veze sa Amerikom. Ona ne spada ni u prvih pet spoljnotrgovinskih partnera prema obimu spoljnotrgovinske razmene. Neki direktan efekat ne može biti velik, ali će prilično veliki biti indirektni efekti jer će ceo svet teže privređivati i postati manje efikasan nego što bi bio da nije tih ludih Trampovih carina”, pojasnio je Madžar.
Komentarišući visoke carine koje Srbija ima na robu koju uvozi iz SAD, Madžar je rekao da je u svetskim krugovima prihvaćeno da nerazvijene zemlje mogu da uvedu više carine.
„Prvo, one ne učestvuju mnogo u svetskim trgovinskim tokovima, pa se to i ne odrazi mnogo na celinu, a drugo, to je za njih dobro jer su veoma neefikasne. Sa niskom efikasnošću ne mogu da se probiju na svetsko tržište, a ta tolerancija asimetričnog sistema oporezivanja, tj. carinjenja, malo olakšava položaj nerazvijenih zemalja i otvara vrata svetskog tržišta. To je način da se nerazvijenim zemljama olakša pristup svetskom tržištu”, pojasnio je Madžar.
Rekonstrukcija globalne trgovine
Bela kuća je u dokumentu navela da je cilj carina „restrukturisanje globalne trgovine u korist američkih radnika“, a stupiće na snagu 7. avgusta, a ne 1. avgusta, kako je ranije najavljivano.
Carine na kanadsku robu povećane su sa 25 na 35 odsto, a kako navodi Radio Slobodna Evropa, biće na snazi od danas.
„Kao odgovor na kontinuiranu neaktivnost i odmazdu Kanade, predsednik Tramp je smatrao potrebnim da poveća carinu na Kanadu sa 25 na 35 odsto kako bi efikasno rešio postojeću vanrednu situaciju“, navela je Bela kuća, poručivši da Kanada nije sarađivala u suzbijanju fentanila i drugih ilegalnih droga.
Šta je izuzeto?
Od carina su izuzeti kanadski proizvodi obuhvaćeni trgovinskim sporazumom Sjedinjenih Američkih Država, Meksika i Kanade.
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je u junu da će, u slučaju nepostizanja sporazuma do početka avgusta, Kanada verovatno uzvratiti dodatnim carinama na američki izvoz čelika i aluminijuma.
Više carine na kanadsku robu su u oštroj suprotnosti sa Trampovom odlukom da Meksiku odložo povećanje carina za 90 dana kako bi bilo više vremena za pregovore o širem trgovinskom sporazumu.
Rok Kini do 12. avgusta
Kina, pak, ima rok do 12. avgusta za postizanje dugotrajnog sporazuma s Trampovom administracijom, nakon što su Peking i Vašington u maju i junu postigli prve dogovore o okončanju rastućih uzajamnih carina i ukidanju zabrane uvoza retkih metala.
Roba iz svih drugih zemalja, koje nisu na listi, imaće carine od deset odsto.
Novi trgovinski rat?
Tramp je početkom aprila prodrmao svet vešću da uvodi recipročne carine na uvezenu robu u Sjedinjene Američke Države, stvarajući zabrinutost o novom carinskom ratu.
Najavio je tada osnovnu carinsku stopu od 10 odsto za većinu zemalja i dodatne carine koje se kreću do 50 odsto.
Carine je trebalo da stupe na snagu 9. jula, ali su odložene - prvo na 1. avgust, a sada za još nedelju dana.
Veliki letnji popust na „Vreme“!Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.',
title: 'Američke sankcije: Od 7. avgusta 35 odsto carina za robu iz Srbije',
pubdate: '2025-08-01 10:52:12',
authors: authors,
sections: "Ekonomija",
tags: "Američke carine,Donald Tramp,globalna trgovina,Izvoz,Srbija,Uvoz",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Američke sankcije: Od 7. avgusta 35 odsto carina za robu iz Srbije',
'pageContent': 'Američki predsednik Donald Trump potpisao je izvršnu uredbu kojom se uvode veće carine za desetine zemalja da bi se „globalna trgovina restrukturisala u korist američkih radnika“, saopštila je Bela kuća.
Nove carine trebalo je da stupe na snagu od petka 1. avgusta, ali je sada Bela kuća saopštila novi datum - 7. avgust.
Odlukom su obuhvaćene i zemlje u regionu Zapadnog Balkana, pa će se Srbija suočiti sa carinama od 35 odsto.
Tramp je ranije najavio carine od 37 odsto za Srbiju, ali su one snižene na 35 kasnije, o čemu je Tramp obavestio pismom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Koliki je raspon novih američkih carina na uvoz?
Nove carine su u rasponu od 10 do 41 odsto, a najviše je dobila Sirija (41 odsto), dok Evropska unija, Japan i Južna Koreja podležu carinama od 15 odsto.
Od zemalja regiona, Srbija je najgore prošla, pošto joj se uvode carine od 35 odsto. Carine za Bosnu i Hercegovinu iznose 30 odsto, a za Severnu Makedoniju 15 procenata. Roba iz Crne Gore i Albanije biće carinjena na 10 odsto.
Indija podleže carinama od 25 odsto, Švajcarska 39 odsto, pokazuje dokument objavljen na sajtu Bele kuće.
Ove tarife deo su Trampove strategije za smanjenje trgovinskog deficita Sjedinjenih Država, preneo je Rojters.
Kako je saopšteno iz Bele kuće, tarife su „recipročne“ i uvode se u cilju rešavanja trenutne trgovinske neravnoteže sa različitim trgovinskim partnerima.
PKS: Razočaravajuća odluka za Srbiju
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić je rekao da se na sajtu Bele kuće pojavio spisak na kojem stoji da je Srbija dobila carine od 35 odsto, odnosno da je zadržano na niovu kao što je bilo u pismu koje je poslato pre mesec dana, prenosi RTS.
„Bitno je naglasiti da glavne pregovore vodi država i samim tim moramo sačekati zvanično saopštenje zvaničnika da bismo mogli da vidimo kakvi su detalji, da li se to odnosi na sve proizvode koji idu iz Srbije tamo ili postoje neki izuzeci“, rekao je Stanić.
Stanić navodi da je, po njegovom mišljenju sa pozicije privrede, odluka SAD razočaravajuća za Srbiju.
„U poslednjih deset godina značajno smo unapređivali ekonomske odnose. Imamo rast u razmeni spoljno-trgovinske robe sa Amerikom za preko 20 odsto. Nema potrebe, ali ima izgleda političkih razloga, da se taj rast ograniči. Mnogi naši privrednici neće tamo biti konturentni, imajući u vidu da je na ovoj listi Srbija među deset odsto zemalja sa najvišim carinama", rekao je Stanić za RTS.
Stanić veruje da šansa za pregovore u narednih sedam dana postiji, ali da je ostalo samo tehničko prilagođavanje, ne i suštinsko.
Srbija, inače, ima stopu od 74 odsto carina na uvezenu robu iz SAD-a.
Loš potez za svetsku privredu
Kako je ranije za „Vreme” objasnio ekonomista Ljubomir Madžar, uvođenje carina je loša mera koja će se odraziti na efikasnost svetske privrede u celini.
„To je situacija u kojoj svi gube na nešto duži period, a na kratak rok može da se desi da neko nešto ulovi, ali se posle to skupo plaća na gubicima na efikasnosti, jer carine su veliki neprijatelj efikasnosti privređivanja”, kazao je Madžar.
Odluka Trampove administracije inspirisana je, pored ostalog, i činjenicom da je u drugim delovima sveta proizvodnja mnogo jeftinija nego u Americi, „zato što su američke nadnice vrlo visoke i naravno da se isplati preseliti firmu u Kinu gde još ima mnogo jeftine, dobre i disciplinovane radne snage”.
„Što se efekata na Srbiju tiče, prvo i najsigurnije što može da se kaže je da ti efekti neće biti povoljni. S druge strane, mi nemamo neke preterano razvijene ekonomske veze sa Amerikom. Ona ne spada ni u prvih pet spoljnotrgovinskih partnera prema obimu spoljnotrgovinske razmene. Neki direktan efekat ne može biti velik, ali će prilično veliki biti indirektni efekti jer će ceo svet teže privređivati i postati manje efikasan nego što bi bio da nije tih ludih Trampovih carina”, pojasnio je Madžar.
Komentarišući visoke carine koje Srbija ima na robu koju uvozi iz SAD, Madžar je rekao da je u svetskim krugovima prihvaćeno da nerazvijene zemlje mogu da uvedu više carine.
„Prvo, one ne učestvuju mnogo u svetskim trgovinskim tokovima, pa se to i ne odrazi mnogo na celinu, a drugo, to je za njih dobro jer su veoma neefikasne. Sa niskom efikasnošću ne mogu da se probiju na svetsko tržište, a ta tolerancija asimetričnog sistema oporezivanja, tj. carinjenja, malo olakšava položaj nerazvijenih zemalja i otvara vrata svetskog tržišta. To je način da se nerazvijenim zemljama olakša pristup svetskom tržištu”, pojasnio je Madžar.
Rekonstrukcija globalne trgovine
Bela kuća je u dokumentu navela da je cilj carina „restrukturisanje globalne trgovine u korist američkih radnika“, a stupiće na snagu 7. avgusta, a ne 1. avgusta, kako je ranije najavljivano.
Carine na kanadsku robu povećane su sa 25 na 35 odsto, a kako navodi Radio Slobodna Evropa, biće na snazi od danas.
„Kao odgovor na kontinuiranu neaktivnost i odmazdu Kanade, predsednik Tramp je smatrao potrebnim da poveća carinu na Kanadu sa 25 na 35 odsto kako bi efikasno rešio postojeću vanrednu situaciju“, navela je Bela kuća, poručivši da Kanada nije sarađivala u suzbijanju fentanila i drugih ilegalnih droga.
Šta je izuzeto?
Od carina su izuzeti kanadski proizvodi obuhvaćeni trgovinskim sporazumom Sjedinjenih Američkih Država, Meksika i Kanade.
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je u junu da će, u slučaju nepostizanja sporazuma do početka avgusta, Kanada verovatno uzvratiti dodatnim carinama na američki izvoz čelika i aluminijuma.
Više carine na kanadsku robu su u oštroj suprotnosti sa Trampovom odlukom da Meksiku odložo povećanje carina za 90 dana kako bi bilo više vremena za pregovore o širem trgovinskom sporazumu.
Rok Kini do 12. avgusta
Kina, pak, ima rok do 12. avgusta za postizanje dugotrajnog sporazuma s Trampovom administracijom, nakon što su Peking i Vašington u maju i junu postigli prve dogovore o okončanju rastućih uzajamnih carina i ukidanju zabrane uvoza retkih metala.
Roba iz svih drugih zemalja, koje nisu na listi, imaće carine od deset odsto.
Novi trgovinski rat?
Tramp je početkom aprila prodrmao svet vešću da uvodi recipročne carine na uvezenu robu u Sjedinjene Američke Države, stvarajući zabrinutost o novom carinskom ratu.
Najavio je tada osnovnu carinsku stopu od 10 odsto za većinu zemalja i dodatne carine koje se kreću do 50 odsto.
Carine je trebalo da stupe na snagu 9. jula, ali su odložene - prvo na 1. avgust, a sada za još nedelju dana.
Veliki letnji popust na „Vreme“!Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.',
'pageDate': '2025-08-01 10:52:12',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
