Vrhovni sud Brazila osudio je bivšeg predsednika Žaira Bolsonara (70) na 27 godina zatvora zbog pokušaja državnog udara.
Većina petočlanog veća smatrala je da je posle poraza na izborima 2022. Bolsonaro sa delom vojske i drugim saveznicima početkom 2023. pokušao da svrgne sa vlasti novog predsednika Luisa Inasija da Silvu. Tada su pobornici desnog populiste napali sedište Vlade sa ciljem da izazovu vanredno stanje i raspišu nove izbore.
Sam Bolsonaro je na dan pokušaja puča 8. januara boravio u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je Sud zauzeo stav da se sve radilo po njegovom nalogu. To je prvi put u istoriji Brazila da je jedan bivši predsednik osuđen zbog pokušaja državnog udara.
Samo se jedan sudija sa proceduralnom argumentacijom izjasnio za oslobađajuću presudu za Bolsonaru, što bi moglo da posluži kao osnov za eventualnu žalbu.
Reakcije iz SAD
Ministar spoljnih poslova Marko Rubio oglasio se još pre izricanja presude. Na platformi X je napisao da je odluka brazilskog suda „nepravedna“, te da će Amerika primereno reagovati na ovaj „lov na veštice”.
Ministratsvo spoljnih poslova Brazila je odmah odgvorilo da brazilsku demokratija neće zastrašiti američke pretnje, da će Vlada braniti suverenitet države od agresije i pokušaja mešanja u unutrašnja pitanja.
Za predsednika SAD Donalda Trampa presuda njegovom “dobrom prijatelju” je “veoma iznenađujuća”. On se prepoznao u tom procesu, jer su “nešto slično pokušali i sa njim, ali im nije prošlo”. Mislio je na napad svojih pristalica na Kogres.
Očekavini protesti
Zbog pokušaja državnog udara, kriminalnog udruživanja i oštećenja spomenika kulture pored Bolsonara osuđeno je više visokih oficira i članova njegovog nekadašnjeg kabineta.
Brazil je oštro podeljen na pristalice levičarskog predsednika Lule da Silve i njegovog desnog prethodnika Bolsonara čije pristalice smatraju da je protiv njega vođen politički proces. Politički analititačari smatraju da bi narednih nedelja u Brazilu moglo da dođe do masovnih protesta.
Sve to je dovelo i do pogoršavanja odnosa između Lule i Donalda Trampa koji se u više navrata zalagao za Bolsonara. Čak je zbog toga i povećao carinu na brazilsku robu uz obrazloženje da je to kazna zbog “podlih napada Brazila na slobodne izbore”.
