Prvi put od novog izbora Donalda Trampa, stranačka većina mu se usprotivila osećajući da su njegovi prioriteti – poput balske dvorane ili Fonda protiv zloupotrebe državnih institucija – doveli u pitanje ono što je u srži predsednikovog političkog projekta
Epski bes prema teokratskom, autoritarnom režimu u Teheranu preliva se na NATO saveznike, demokrate, papu i MAGA influensere, koji su velikim delom zaslužni za uspon Donalda Trampa. Širi se prema svima koji se ne slažu sa predsednikom oko rata sa Iranom, a čije posledice počinju da osećaju građani Amerike
Zaokupljeni lepotama i brigama svakodnevnice, građani Amerike se ne udubljuju previše u kompleksna, istorijska objašnjenja prirode sukoba u kojima učestvuje njihova zemlja. Sve to jasno pokazuje koliko je rat udaljen od života običnih ljudi, što će ostati nepromenjeno dok ne počne direktno da utiče na njih. A ta tačka više nije toliko daleko
Dok državna administracija pravi oštar zaokret i ublažava retoriku oko ubistava dvoje građana u Minesoti, u američkom društvu traje tiha borba između principa humanosti i sprovođenja imigracionih zakona, jer iza svakog hapšenja onih koji nemaju dozvolu boravka ostaju razorene porodice, razbijene zajednice i krhotine američkog sna
Mada srpskih restorana ima više nego madagaskarskih, trinidadskih i laoških zajedno, suve šljive punjene orasima, u kombinaciji sa pilećom džigericom umotanom u slaninu, nadilaze uobičajenu kulinarsku ponudu Njujorka, koji ima više restorana nego Loznica ili Sombor stanovnika
Mada je teško naći dva suprotstavljenija politička koncepta, Trampova i Mamdanijeva vizija Amerike delom su kompatibilne. Gde se završava predsednikova mantra o izdajničkim elitama, kreće gradonačelnikova briga o običnim ljudima; ono što predsednik naziva Mamdanijevim “komunizmom” počinje tačno tamo gde, po gradonačelniku, prestaje Trampov projekat “rasne dominacije” upakovan u “ekonomski populizam”
“Podjele u SAD više nijesu primarno zasnovane na neslaganju oko politika, već na dubokom animozitetu i nepovjerenju prema drugoj strani, koja se dehumanizuje i sagledava kao glavni problem a ne kao društveni činilac sa kojim treba tražiti rješenje za zajedničke probleme. Pristalice jedne partije ne samo da se ne slažu s drugom stranom, već je doživljavaju kao nemoralnu, neinteligentnu i fundamentalno zlu. Kada se politički protivnik ne vidi kao legitimni takmac, već kao egzistencijalna prijetnja, postojeća pravila demokratske igre ne samo da gube na važnosti, već se zamjenjuju radikalnim mjerama”
Ubistvo Čarlija Kirka prekretnica je u istoriji zemlje s obzirom da veliki deo republikanskog establišmenta želi da ide korak dalje od onoga čemu su i sami bili izloženi prethodnih godina: u obračunu sa neistomišljenicima koriste se državne institucije
Dok Si-En-En ne pošalje svoju ekipu u Beograd, nema znakova da će u Srbiji doći do političkih promena. Bez obzira na to što povremeno izgleda da je zemlja na rubu građanskih sukoba, ova medijska kuća retko kada kasni
U trenutku kada u Americi nema ozbiljnog odgovora opozicije, Bela kuća se našla na udaru onih koji su aktuelnog predsednika doveli na vlast i traže objavljivanje čitavog dosijea Džefrija Epstina, osramoćenog milijardera
Pošto u Americi novac ima veću vrednost nego u drugim delovima sveta, raspodela budžeta nije samo stvar funkcionisanja države već pitanje prioriteta onih koji su na vlasti. Bogati će imati više, siromašni još manje, a svi zajedno biti zaduženiji nego pre
Niti oni koji nose majice sa natpisom “God, Guns and Trump” imaju šta da kažu onima koji od njih okreću glavu, niti ovi hoće da pričaju s ljudima za koje smatraju da nemaju samo problem s političkim uverenjima već i s osnovnim moralnim vrednostima
Jasno je zašto politički protivnici pozivaju na otpor, ali ne izgleda ni da su oni koji su doveli aktuelnog predsednika na vlast presrećni zbog svega što se dešava u zemlji, jer je izbor krajnje jednostavan: ili će predsednik poštovati zakone, ili zakoni prestaju da važe. Trećeg nema
Građani su želeli samo niže troškove života, uvažavanje svojih potreba i da se na ulicama ne sudaraju sa grupama imigranata koje je neko izbacio iz autobusa sa registarskim tablicama dalekog Teksasa. Umesto toga dobili su društveni, ekonomski i politički prevrat za koji niko ne zna kuda vodi
Nova administracija punom parom nastavlja masovna otpuštanja, ukida federalne agencije i programe za različitost, jednakost i inkluziju (DEI), tvrdeći da sposobnosti moraju biti jedino merilo prilikom zapošljavanja. Međutim, za rukovodeće pozicije favorizuje se lojalnost kao glavni kriterijum za izbor novih kadrova, pri čemu se potpuno zanemaruju njihove kvalifikacije
Nije samo država dobila novog šefa Bele kuće, već najmoćnija zemlja sveta ima predsednika ispred koga više nema institucionalnih prepreka da ostvari ono što je naumio. Ukoliko bude sproveo u delo samo deo onoga što najavljuje, Ameriku i svet čekaju radikalne promene, Trampovi ratovi nisu samo politički, već kulturološki i istorijski
Političko nasilje postalo je deo svakodnevice. Slavlje na društvenim mrežama zbog ubistva čelnika vodeće kuće za zdravstveno osiguranje, kao i podrška Trampovom timu za preuzimanje vlasti, dolaze iz istog izvora u kojem se na prava pitanja daju pogrešni odgovori
Tramp nije anomalija niti prolazna pojava, kako je izgledalo kada je napuštao Belu kuću na kraju prvog mandata. On je većinska Amerika. Sada kada su sve poluge vlasti u Trampovim rukama, stanovnicima Amerike preostaje da se pitaju šta ovakav izbor govori o njima samima. Ako je on najbolji politički lider, kakva je to zemlja
Dok Donald Tramp ide utabanim putem raspaljivanja narodnog nezadovoljstva, koristeći poslednjih dana sve više psovki i vulgarnosti, Kamala Haris se okomila na njegovu ličnost, s obzirom na to da je on još tokom predsedničke debate otkrio svoju neuravnoteženu prirodu, narcisističke porive i sklonost bizarnim teorijama zavere, što se potpuno podudara sa onim što su demokrate uvek govorile o njemu
Donald Tramp veruje da pobedu na izborima može da spreči jedino krađa ili njegova smrt. Demokrate stoje mnogo čvršće na zemlji. Stranka će priznati rezultate izbora, ali to ne znači da će se sa tim pomiriti i oni koji republikanskog lidera vide kao egzistencijalnu pretnju za zemlju
Mada se na izbornom listiću nalaze imena dvoje kandidata, ovo je izjašnjavanje građana Amerike o Donaldu Trampu. Od novembarskog glasanja neće zavisiti samo cene u “Volmartu”, gde se snabdeva većina stanovništva, već i to kako će izgledati njihova zemlja
Dok se urušava globalistička struktura sveta, ubrzano menja geopolitička scena i dovode u pitanje osnovne postavke neoliberalizma, kandidatkinja za predsednicu nijednom rečju ne nagoveštava kojim će putem krenuti Amerika osim što se ponavlja bezrezervna podrška Ukrajini u zaštiti od ruske agresije, pravu Izraela da se brani, uz podršku Palestincima da sami odlučuju o svojoj sudbini. Jasno se insistira na nastavku dosadašnjim putem, bez obzira na to što sva istraživanja pokazuju da su građani Amerike krajnje nezadovoljni smerom kojim ide njihova zemlja
Bez obzira na stranačku pripadnost, građani Amerike suočili su se sa krajnje jednostavnim, ali ne tako prijatnim pitanjem: ako je jedan usamljeni mladić bio na pragu da ostvari svoju nameru i ubije predsedničkog kandidata, šta mogu da očekuju ostali? Odgovor će sigurno uticati na to ko će biti novi predsednik zemlje.
Nisu problem Amerike samo autokratske ideje Donalda Trampa i njegovog MAGA pokreta koji je postao radikalniji od svog tvorca, već i autoritarnost u krugovima onih koji su lojalni aktuelnom predsedniku Džou Bajdenu i odbijaju svaku mogućnost da se razgovora o nekom drugom predsedničkom kandidatu
Bilo da su među onima koji Donalda Trampa vole, mrze ili ne primećuju, građani Amerike našli su se pred pitanjem na koje nema odgovora: kako je njihova zemlja dospela do tačke da kandidat za novog šefa Bele kuće bude čovek koji je osuđen za krivično delo zbog tajnih isplata jednoj porno glumici
Kao u miljama udaljenoj Gazi, gde besni rat zbog koga su izbili najveći studentski protesti u Americi nakon 1968. godine, trenutno nije jasno gde je čija teritorija. Mada su vlasti akademskih institucija povratile kontrolu na univerzitetima, sreća je u ovakvim prilikama krajne varljiva, na akademce su širom sveta nasrtala razna uniformisana lica, ali studenti do sada nisu izgubili nijednu bitku, posebno ne u demokratskim državama koje se temelje na slobodi govora i okupljanja
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Buđenje Amerike',
pubdate: '2026-06-10 22:54:10',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Republikanska stranka,SAD,Donald Tramp",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Buđenje Amerike',
'pageContent': 'Za “Vreme” iz Njujorka
Brojevi u mobilnoj aplikaciji Fideliti, koji se diskretno proveravaju na telefonima tokom čekanja na stanicama metroa, mnogim stanovnicima Njujorka važnije su od sukoba sa Iranom, prebrojavanja glasova u Kaliforniji ili planova predsednika zemlje koje blokiraju sudske odluke. Dnevne vrednosti akcija, u koje često ulažu čitave ušteđevine, jasno im pokazuju da li će moći da ostanu u svom gradu kada više ne budu mogli da rade, jer državna penzija ne pokriva ni troškove stanovanja, ili će morati da potraže smeštaj u onim montažnim kućama na pustim ledinama koje se prostiru na sever prema Albaniju ili Bingamtonu, daleko od šume nebodera na koje su navikli.
Nedavni pad na Vol stritu, koji je bio jedan od najgorih ove godine, poljuljao je za trenutak njihove nade, ali su Njujorčani naučili da idu dalje. Zastajkivanje na ulicama neprihvatljivo je kao i oklevanje u životu. Gubici na berzama slični su zastojima u demokratiji, S&P 500 već se oporavlja, kao što se bude i uspavane državne institucije. Nakon bespogovornog ispunjavanja zahteva Donalda Trampa, republikanska većina u Kongresu prvi put se suprotstavila svom lideru, dovodeći u pitanje ono do čega mu je najviše stalo.
[caption id="attachment_4999463" align="aligncenter" width="1200"] ...[/caption]
POBUNA U KONGRESU
Stegnuti čvrstom pesnicom biznismena koji ne trpi protivljenja u vlastitoj kući, republikanci su sprovodili predsednikove “prelepe”, “izuzetne” i “zadivljujuće” planove sve dok se pred njima nije našlo finansiranje Fonda protiv zloupotrebe državnih institucija (Anti-Weaponization Fund) u iznosu od 1,8 milijardi dolara. Taj novac je, prema starim planovima Bele kuće, bio namenjen onima koji su bili žrtve političkih i sudskih progona administracije Džozefa Bajdena, ali se dugo vremena tražio put da se do njega dođe. Rešenje se pojavilo na neočekivanom mestu: u nesvakidašnjoj nagodbi povodom lične tužbe Donalda Trampa protiv Poreske uprave Sjedinjenih Američkih Država zbog curenja podataka o njegovim finansijama za vreme prvog mandata.
Kao u većini stvari koje Donald Tramp radi, tu su se izmešali privatni interesi i državni poslovi. Isti advokati su ga zastupali kao građanina, a potom kao predsednika, dok su svi zajedno bili podređeni vršiocu dužnosti državnog tužioca Todu Blanšu, koji je i sam bio lični punomoćnik Donalda Trampa. “Njujork tajms” je u uredničkom komentaru to nazvao nečuvenim “primerom predsedničke korupcije”, tvrdeći da je suština Trampovog političkog projekta rušenje “stubova američke demokratije kako bi dodatno učvrstio sopstvenu moć.”
Ne samo da su politički protivnici iz redova demokrata ovu inicijativu okarakterisali kao “prevaru” osmišljenu da se novac poreskih obveznika podeli “privatnoj miliciji pobunjenika, izgrednika i belih suprematista, uključujući one koji su brutalno pretukli policajce 6. januara 2021. godine”, već je i republikanac Mič Mekonel nagodbu nazvao “glupom i moralno pogrešnom”, a njegov stranački kolega Toma Tilis “pretnjom ustavnom poretku zemlje”.
Frustrirani dodatnim zahtevima državne administracije da odobre milijardu dolara za obezbeđenje Bele kuće i balske dvorane dok gledaju kako se ogroman broj građana Amerike muči da preživi od čeka do čeka, pojedini republikanski senatori odbili su da glasaju o finansiranju agencija koje se bave problemom ilegalnih imigranata, što je jedan od glavnih prioriteta Trampove administracije. Njihovo protivljenje je trajalo sve dok Blanš nije javno obećao da je stavljena tačka na budžet za žrtve zloupotrebe državnih institucija, u kojima mnogi vide armiju MAGA vernika, spremnu da prekrši zakone ukoliko to od njih zatraži njihov “mesija”. Predsednik je nakon dugog natezanja dobio novac za imigrante do kraja mandata, ali bi ovo vrlo lako mogla da bude poslednja republikanska pobeda u Kongresu.
Predstojeće izbore na sredini mandata ova partija iščekuje u ne tako veselom raspoloženju, jer deo republikanskih poslanika smatra da predsednik radi stvari koje su u suprotnosti sa njihovim interesom. Umesto o ekonomiji govori se o balskoj dvorani, a umesto o političkom programu, birači se navode da se izjašnjavaju o liku i delu Donalda Trampa, gde nema previše stvari za optimizam.
Najnovije ispitivanje javnog mnjenja “Njujork tajmsa” i Sijene pokazuje da svega 37 odsto Amerikanaca odobrava način na koji predsednik obavlja svoju funkciju, a čak 64 procenta ispitanika smatra da je doneo pogrešnu odluku o ratu s Iranom. Većina misli da rat nije bio vredan troškova koje je proizveo, a istovremeno izražava duboko pesimistične stavove o stanju ekonomije. U pokušaju da spasu svoja poslanička mesta, nekoliko republikanaca pridružilo se demokratama u usvajanju rezolucije Predstavničkog doma o ratnim ovlašćenjima, kako bi se obustavila ta vojna akcija. Nakon toga je sam Tramp rekao da ne zna gubi li kontrolu nad članovima svoje stranke i da može da kaže samo to “da radi ono što smatram ispravnim”.
[caption id="attachment_4999464" align="aligncenter" width="1200"] MOGU LI REPUBLIKANCI SAČUVATI VEĆINU: Kongres SAD[/caption]
KORUPCIJA ILI GLUPOST
Moguće da je predsednik zaboravio svoja predizborna obećanja da “neće započinjati nove ratove” jer sada u razgovoru za En-Bi-Si govori kako nikada nije “garantovao da neće biti rata”, ali birači sigurno nisu ispustili iz sećanja njegove reči da će se fokusirati na domaća pitanja i poboljšanje standarda. Dok rast cena goriva podstiče inflaciju, prvi čovek Bele kuće govori da ga uopšte ne zanimaju međuizbori, mada njegove reči treba uzeti sa dozom rezerve. To što se kaže danas ne znači da neće dobiti drugačiju formu sutra, suština je u efektu reči, a ne u njihovom značenju.
Možda je na tragu tih verbalnih igara rat sa Iranom već završen a da to niko nije ni primetio. Predsednik je već mnogo puta proglasio pobedu i najavio potpisivanje sporazuma kojim je Iran izmolio da prihvati sve američke uslove. Naravno, one koji se protive tom ratu jer veruju da on još traje, on naziva nepatriotama, s tim što među njima pravi razliku. Demokrate su tupave (dumbocrats), dok su republikanci “samopromoteri” koje “treba da bude sramota”.
Koja je cena suprotstavljanja predsedniku, upravo je na svojoj koži osetila novinarka En-Bi-Sija Kristen Velker. Zbog toga što je tokom intervjua tražila dokaze za Trampove tvrdnje da su “agenti Ef-bi-aja uvodili ljude u zgradu tokom januarske pobune”, da je on “pobedio na izborima 2020. koji su bili namešteni”, i da se to “isto sada ponovo dešava u Kaliforniji”, predsednik je rekao da je “korumpirana ili glupa”, kao što je korumpirana televizijska kuća u kojoj radi, skinuo mikrofon, ustao sa stolice i otišao, mrmljajući kako “jedna zemlja nikada ne može biti velika ako ima nepoštene medije”. Vređanje i napadi na one koji se ne slažu sa njim – nije to ništa novo, toga nisu bili pošteđeni ni papa Lav XIV, ni najbliži evropski saveznici. Na meti su stalno sudije i sudovi, jer je jedino ta grana vlasti dosledno obavljala svoju ustavnu dužnost u sistemu uzajamne kontrole vlasti. Oni koji zaustavljaju njegove odluke “otkačeni” su, “ludi”, “radikalni levičari” ili “politički fanatici”.
TRIJUMFALNA KAPIJA
Kristofera Kupera, sudiju Okružnog suda SAD za Distrikt Kolumbija, nazvao je mrziteljem nakon odluke da se predsednikovo ime ukloni iz naziva Kenedi centra, poručujući da se povlači iz projekta rekonstrukcije zgrade. Međutim, nije ovde reč samo o uvređenosti zbog brisanja njegovog imena sa zida ugledne kulturne ustanove već o osujećivanju predsednikovih napora da za sobom ostavi trag u prestonici dok još ima političku moć. Bez obzira na to što zakon ne dozvoljava da se na američkim parama nalaze žive osobe, Ministarstvo finansija već je preduzelo korake da lik predsednika bude na novčanici od 250 dolara, mada je za to potrebno odobrenje Kongresa. Njegov potpis na banknoti od sto dolara već sr štampa, a uskoro će biti u prodaji zlatnik od 24 karata sa likom Donalda Trampa, povodom 250. godišnjice osnivanja Sjedinjenih Američkih Država.
Po uzoru na stare evropske gradove poput Pariza, Berlina, Rima ili Londona, predsednik je doneo odluku da se između Linkolnovog memorijala i Nacionalnog groblja Arlington u Vašingtonu napravi džinovska trijumfalna kapija, visine zgrade od dvadeset pet spratova, koja će biti ukrašena zlatnim statuama, lavovima, orlovima i anđelima. Grupa veterana već je podnela tužbu da se zaustavi ovaj projekat, dok stručnjaci za bezbednost upozoravaju da bi se ova građevina nalazila direktno na avionskoj putanji leta prema Nacionalnom aerodromu u Vašingtonu,i time ugrožavala vazdušni saobraćaj.
Svi ostali spomenici u tom delu prestonice posvećeni su ljudima koji su dali život za domovinu i ostvarenje sna o “obećanoj zemlji” koja u svojoj srži nosi priču o egzodusu. Prethodni predsednici dobili su svoje spomenike jer su to zaslužili, Donald Tramp sam sebi dodeljuje mesto u istoriji. To ne radi bez razloga, jer i glasno negodovanje publike tokom finalne serije NBA lige između San Antonio Sparsa i Njujork Niksa, dok je sa rukom na čelu pozdravljao državnu himnu, jasno govori da mu buduća pokolenja neće praviti zadužbine.
Zbog toga se gradonačelnik Zohran Mamdani smestio na drugu stranu hale, kupivši ulaznicu od 1.000 dolara za stajanje. Uoči meča, čiji je ishod ostavio tužne grupe Njujorčana duž Osme avenije, velika većina izvođača, uključujući Martinu Mekbrajd, Jang MSi-ja, Komodorse i Breta Majklsa, odlučili su da se povuku iz serije koncerata na Nacionalnom molu. Objasnili su da su verovali u nestranački karakter obeležavanja velikog jubileja, da bi na kraju shvatili da se on održava pod pokroviteljstvom aktuelnog predsednika. Kako im i dolikuje, Tramp ih je nazvao trećerazrednim umetnicima i ljudima bez talenta, mada je više nego očigledno da se ruši još jedan deo predsednikovog plana za obeležavanja dva i po veka od proglašenja nezavisnosti zemlje.
ZRNO PO ZRNO...
Nisu retki politički analitičari koji u tom haosu protivrečnih izjava, napada i uvreda vide krajnje racionalnu strategiju za ostvarivanje ciljeva. Teško je reći koliko u toj glumi ima istine, jer predsednik nesvesno sledi logiku metajezika dobro poznatu u izrazima poput “ja nikad ne govorim istinu”. Ako osoba to govori istinito, onda ne laže uvek; ako laže, onda možda ne laže stalno, pa izjava može biti istinita. No ovaj paradoks je bio dobro poznat još onima koji su prvi počeli da prave lukove u čast svojih slavnih ljudi, kao što su razumeli da pristupanje novog člana nekolicini može da ih pretvori u grupu. To je upravo put na kome se sada nalazi Kongres – broj republikanskih glasova protivljenja na putu je da postane gomila.
Kada sve grane vlasti počnu da rade svoj posao, berze će biti stabilnije, a umesto mobilne aplikacije Fideliti, Njujorčani će ponovo na svojim mobilnim telefonima gledati šta se dešava u MoMi, Metropolitenu ili Linkoln centru. Tražiće nove restorane razbacane po Sohou, lišeni zebnje da u jednom trenutku više neće moći da koračaju svojim gradom. Strah od života na pustim ledinama prema Albaniju ili Bingamtonu, gde je najbliža prodavnica udaljena sat vožnje kolima, biće mnogo manji od verovatnoće da će na ulicama čuti ne tako nežne reči ukoliko zaslepljeni odbleskom sunca na staklenim fasadama nebodera zastajkuju na putu onima koji jure prema ulazu u stanicu njujorškog metroa.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-10 22:54:10',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
