Kako se Donald Tramp sveti demokratiji

Za “Vreme” iz Las Vegasa

Na internet stranici Junajted erlajn-sa, pored imena i datuma rođenja kupaca karata stoji prazno polje u koje se upisuje rod putnika, kao ostatak jednog sveta koji nestaje pod naletom izvršnih naredbi predsednika Donalda Trampa. Pitanje je dana kada će ova kompanija tu odrednicu zameniti izborom između muškog i ženskog pola, u skladu s nalogom federalne vlade, jer niko ne želi da se zamera osvetoljubivoj vlasti koja više nije nikakva anomalija, već izbor većinske Amerike.

Bez obzira na to šta su izabrali da stave ispred svog imena, oni koji su ovih dana putovali od Njujorka prema Zapadnoj obali proveli su tih nekoliko sati leta u vremenu kada Volodimir Zelenski nije bio diktator, Kanada i Grenland kandidati za nove savezne države, a Gaza u planovima da postane rivijera Bliskog istoka.

Taj politički, društveni i kulturološki zaokret Amerike sada vide i stanovnici drugih država sveta, s tom razlikom što oni nisu u prilici da se u neonskom šarenilu gradova poput Las Vegasa – u kazinima, noćnim klubovima, barovima i venecijanskim gondolama koje plove veštačkim jezerom u srcu pustinje Mohave – sakriju od novog sveta koji se rađa.

Kada se vrate kućama, videće kako su se u međuvremenu još mnoge stvari promenile. Gotovo su nestale razlike između dojučerašnjih saveznika i neprijatelja, a uspostavlja se duboko razumevanje između američkog i ruskog predsednika.

“Da je Vladimir Putin na američkoj političkoj sceni, bio bi član ‘Ponosnih momaka’, beli, hrišćanski nacionalista, tvrdi protivnik imigracije i odlučni neprijatelj LGBT zajednice”, kaže kolumnista “Njujork tajmsa” Tomas Fridman. “Glasao bi za Trampa i bio deo onoga što se dešavalo 6. januara 2021.”

No, i bez prisustva šefa Kremlja kao neprikosnovenog autoriteta za autoritarne režime, u rukama predsednika SAD iz dana u dan gomila se sve više vlasti i moći, a njegova funkcija više ne podleže bilo kakvoj institucionalnoj kontroli.

VLADAVINA DEKRETA

Od polaganja zakletve, Donald Tramp je svojim šarpi flomasterom, koji ova kompanija proizvodi specijalno s njegovim autogramom, do sada potpisao stotinak predsedničkih uredbi, što je više od ukupnog broja ovakvih akata koje su tokom prva tri meseca mandata zajedno izdali Džozef Bajden, Barak Obama, Džordž Buš mlađi, Bil Klinton i Džordž Buš stariji.

Bez obzira na to što su mnoge od ovih odluka bile na vrhu liste njegovih predizbornih obećanja – poput zaustavljanja imigracija, rezanja potrošnje, smanjenja cena, uvođenja carina ili ukidanja restrikcija na fosilna goriva – Tramp nije ni pokušao da ih usvoji kroz zakone u Kongresu, gde republikanci imaju većinu u oba doma. Za to bi Bela kuća morala da pregovara sa Senatom i Predstavničkim domom, a Tramp, uprkos tome što je čitav život proveo u biznisu s nekretninama, nikada nije pokazivao previše pregovaračkog umeća niti želju za postizanjem kompromisa.

foto: ap photo

Takav stil upravljanja dosledno sprovodi Sekretarijat za efikasnost vlade (DOGE), na čijem čelu se nalazi najbogatiji čovek sveta Ilon Mask, koji je dobio ovlašćenja da smanji troškove savezne vlade. Imućni nikada nisu imali previše empatije za ostale, jer drugačije ne bi stekli ono što imaju, pa je tako vlasnik “Tesle” ovih dana poslao pismo na adrese više od dva miliona državnih službenika, tražeći od njih da u pet tačaka navedu šta su uradili tokom protekle nedelje.

Kao i kod prethodnih akcija DOGE, kada su zahtevali pristup informacijama o primaocima socijalnog osiguranja ili uvid u lične podatke poreskih obveznika, poruka je izazvala haos i konfuziju jer su zaposleni nakon toga dobili potpuno oprečne instrukcije od svojih pretpostavljenih. Dok su, na primer, šefovi Agencije za sajber bezbednost savetovali da se odmah odgovori, direktori Stejt departmenta preporučili su zaposlenima da ne obraćaju pažnju na ovu poruku. Istovremeno, milijarder Ilon Mask koristi svoju platformu Iks da preti federalnim radnicima otkazom ukoliko ne pošalju odgovore – što je protivno svim zakonima.

To više nije ni čudno, s obzirom na to da stanovnici Amerike mogu da na privatnoj društvenoj mreži Donalda Trampa Trut sošl, mimo svih zvaničnih kanala komunikacije Bele kuće, saznaju da je on razgovarao s Putinom o Ukrajini i Bliskom istoku ili da je upravo smenio načelnika Generalštaba Vojske SAD, generala Čarlsa Brauna.

Za to vreme aktuelna vlast nastavlja s masovnim otpuštanjima, ukida federalne agencije i programe za različitost, jednakost i inkluziju (DEI), tvrdeći da sposobnosti moraju biti jedino merilo prilikom zapošljavanja. Međutim, za rukovodeće pozicije favorizuje se lojalnost kao glavni kriterijum za izbor novih kadrova, pri čemu se potpuno zanemaruju njihove kvalifikacije.

I drugi kriterijumi se primenjuju krajnje selektivno i proizvoljno. Kada su u pitanju oni koji su nasilno upali u Kapitol hil 6. januara 2021. i koji su osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne zbog zavere – jednog od najtežih krivičnih dela – za republikance je to “deo prošlosti”, te “treba gledati u budućnost”. Međutim, za one koji su se nekada u toj istoj prošlosti zamerili predsedniku, to predstavlja greh za koji nema milosti. Suštinski, pravila nema – sve zavisi od slučaja do slučaja, u skladu s tim kako Donald Tramp na to gleda.

Otpuštanje jednih, svakako, dovodi do širenja straha kod drugih da će završiti na isti način ako ne budu slušali ono što im se govori, mada zbog svega ovoga niko ne bi trebalo da bude previše iznenađen. Tramp samo sprovodi ono što je najavljivao – mnogo efikasnije nego u prvom mandatu – jer je imao pune četiri godine da se spremi za ono što sada radi.

Kada su ga nedavno, kao u nekoj vrsti anegdote, pitali kako je došao do zaključka da su politike različitosti bile uzrok avionske nesreće u Vašingtonu, predsednik je odgovorio da on ima “common sense”, što “nažalost, mnogi drugi ljudi nemaju”.

Negde u tim lavirintima “zdravog razuma” došlo je do toga da Srbija glasa suprotno od Rusije povodom rezolucije UN koju su podnele Ukrajina i EU povodom trogodišnjice agresije, te da se na istoj strani prvi put nađu Vašington i Moskva. Taj zaokret na međunarodnom planu nije ništa manji od radikalne promene samog američkog društva, jer ono što Tramp radi mnogo više podseća na neoimperijalizam nego na starovremenski republikanski izolacionizam, kome je Amerika uvek bila na prvom mestu.

TROJKA

Na osnovu svega što predsednik govori stiče se utisak da bi se on najradije našao u društvu onog tajnog člana “Ponosnih momaka” koji stoluje u Kremlju i kineskog predsednika Si Đinpinga, pa da njih trojica zajedno dele svet na interesne sfere u kojima će svako raditi ono što hoće. To ne znači da Amerika i pre Trampa nije prvenstveno gledala svoje interese, samo što je to obično bilo upakovano u reči o demokratiji, bezbednosti i ljudskim pravima.

Koliko god se državni sekretar Marko Rubio, jedan od retkih članova novog kabineta sa integritetom, trudio da prevede ono što predsednik govori u prihvatljiv jezik diplomatije, “Amerika na prvom mestu” više ne isključuje ni teritorijalni ekspanzionizam niti pravo najjačih da rade šta hoće. To se jasno vidi u pritisku na Ukrajinu da dozvoli američkim kompanijama eksploataciju prirodnih resursa u zamenu za 86,7 milijardi dolara vojne pomoći koja je upućena od početka agresije.

Građani Amerike nikada nisu previše marili za spoljnu politiku, ali se stvorio utisak da se novac poreskih obveznika rasipa na besmislice širom sveta. Ni to nije baš tako jednostavno, jer ako u Njujorku pitate bilo koga da li je bolje da Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) potroši sedamdeset milijardi dolara na pomoć drugima ili da se prvo sredi glavni gradski most “Džordž Vašington”, čije su kolovozne trake pune rupa, a betonski rubovi zatrpani smećem, više je nego jasno kakav će odgovor biti.

USPAVANE DEMOKRATE

Dok država radikalno menja vrednosni sistem na kojem je počivala dugi niz godina, gotovo da nema otpora novom rukovodstvu. Sporadični protesti protiv masovnih otpuštanja administracije sveli su se na okupljanja par stotina demonstranata u najvećim gradovima. Osporavanja pred sudovima su očekivana, ali suštinski nema nikakvog protivljenja civilnog društva niti same Demokratske stranke.

Nakon višenedeljnog ćutanja, koje je više bilo znak beznađa i apatije nego razmišljanja o novoj strategiji, pre nekoliko dana građanima je na mobilne telefone stigla poruka da, nakon poraza na izborima 2024. godine, Demokratska stranka traži novi put i želi da čuje od glasača koga bi voleli da vide na njenom čelu u budućnosti. U nastavku ankete postavljaju se pitanja o tome da li partija treba odlučno da se suprotstavi Trampu, koliko se građani brinu za budućnost ako se “nastavi urušavanje demokratije” i da li bi se borili protiv “prekoračenja ovlašćenja”, uz obavezno pozivanje da se pošalje novac kako bi se pomoglo ostvarivanju ovih ciljeva.

Pitanja iz ankete, kao i politika Demokratske stranke, i dalje nemaju hrabrost da priznaju kako sistem koji su izgradili nije odgovarao ogromnom broju građana Amerike – i da su zbog toga izgubili izbore. Demokrate su platile cenu ponavljanja da je “sve u savršenom redu”, dok su se ljudi mučili i strahovali da će im biti još gore. Stigao je račun za negiranje realnosti, dvostrukih standarda i pozivanja na jednakost dok su bogati postajali sve bogatiji, a građani pokušavali da prežive od čeka do čeka.

SLAMKE

Mada su mnogi digli ruke od politike jer znaju da se suštinski ništa ne može promeniti pre sledećih izbora na sredini mandata, nije baš sve tako beznadežno. Jednom od predsedničkih uredbi zabranjuje se upotreba papirnih slamki, za koje čak i ekolozi tvrde da su bile potpuno nefunkcionalne, pune otrovnih boja i lepka.

U Vegasu se ponovo služe kokteli u čašama sa plastičnim slamkama, to je jedan od retkih gradova u kojima nije zabranjeno konzumiranje alkohola na ulicama.

Slamke jesu važne, ali je bitan i sistem u kojem se živi. Niko se neće vratiti na vlast tražeći da se ponovo uspostavi ono što je bilo. S tim je zauvek gotovo.